Bogomolja svetitelju i iscelitelju Nektariju

NA samom ušću najčistije srpske reke Gradac u Kolubaru, u Valjevu, podignut je hram Svetog Nektarija Eginskog, kome se pripisuju čudotvorne, isceliteljske moći. Ovo je prva bogomolja u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja je posvećena ovom nadaleko poznatom svetitelju, grčkom monahu koji je živeo u 19. i 20. veku, na čijem se grobu i pred ikonom, stoji u brojnim svedočenjima, dogodilo na hiljade čudesnih isceljenja...

Ideja o gradnji ovog hrama rodila se prilikom posete episkopa valjevskog Milutina starcu Nektariju Vitalisu na grčkom ostrvu Egina. Još 1979. godine, arhimandrit Nektarije darivao je deo moštiju Svetog Nektarija Eginskom ocu Justinu iz Manastira Ćelije kod Valjeva, gde se i danas nalaze pred čudotvornom ikonom Presvete Bogorodice sa Androsa. Vernici ovde svakodnevno mogu da se poklone i celivaju svete mošti..

- Sveti Nektarije, veliki svetac koji nije bio mnogo poznat na ovim prostorima, dobio je svoj hram na ušću dveju reka u Valjevu, okružen je vodom, baš kao ostrvo Egina - kaže protojerej-stavrofor Dragomir Jovanović. - Episkop valjevski gospodin Milutin blagoslovio je gradnju, neimari su prionuli na posao, te podigoše crkvu nadomak sabornog hrama Vaskrsenja Hristovog, a pored monumentalnog, 12 metara visokog metalnog krsta. Zimus, u hramu Svetog Nektarija održana je i prva služba. Episkop Milutin uskoro će iz Grčke doneti deo moštiju Svetog Nektarija, a u septembru bi hram trebalo da bude osveštan.

Nektarije je rođen kao Anastasije Kefalis 1. oktobra 1846. godine u Trakiji, u siromašnoj porodici, kao peto od šestoro dece. Nakon osnovne škole preselio se u Carigrad, a potom na Hiosu bio učitelj. Kasnije se zamonašio, a 1877. godine dobio je jerođakonski čin i ime Nektarije.

U Atini je 1885. godine diplomirao na Bogoslovskom fakultetu. Bio je sveštenik, arhimandrit, te sekretar Aleksandrijske patrijaršije. Za mitropolita pentapolskog izabran je 1889. godine. Vodio je i teološku školu u Atini. Po odlasku u penziju, živeo je u Trojičkom manastiru u Egini, po kojoj se i naziva Eginski. Umro je u Atini 1920. godine, od raka prostate, a Carigradska patrijaršija kanonizovala ga je 1961. godine.

Nad njegovim moštima dešavaju se čuda, a prvi susret sa isceliteljskim moćima ovoga sveca imao sam dan uoči Ivanjdana 2007. godine, u manastiru Ćelije - priseća se valjevski prota Nenad Andrić, autor knjige "U sretanje Svetom Nektariju Eginskom Čudotvorcu". - Od karcinoma bolestan, kršni Hercegovac, Miodrag Bukvić iz Novog Sada, u invalidskim kolicima, vapio je za izlečenjem... Zakrstio sam ga, jer nije imao snage u rukama da se oseni krsnim znakom. Pomolio se, potom, na grobu Ave Justina i pozdravili smo se. Naredne godine, na blagoveštenjskoj svečanosti u Ćelijama, preda mnom je stajao lep, zdrav čovek, sa suprugom i sinovima. Miodrag je molitvama Svetog Nektarija isceljen, bio je čudo za sve, za lekare, porodicu, prijatelje...

- Poslednjih godina, usled širenja onkoloških bolesti u našoj zemlji, Srbi hrle Svetom Nektariju, koji je nadaleko poznat baš po isceljenju kad je rak u pitanju - kaže prota.

ISCELIO I STARCA NEKTARIJA

- GRAĐEVINSKI inženjer i ikonopisac, rodom Valjevka, Natalija Kovačević Filipović duhovna je kćer starca Nektarija Vitalisa, koga je Sveti Nektarije od raka pluća iscelio - kaže prota Dragomir Jovanović. - Za dve decenije življenja u Atini, videla je Natalija ozdravljenje bolesne devojčice s Kosmeta, preobraćenje Nemca u pravoslavlje, isceljenje žene molitvama sina, sve zahvaljujući Svetom Nektariju Eginskom. S blagoslovom episkopa valjevskog Milutina, Natalija je sa suprugom i sinom dobrotvor prvog hrama SPC posvećenog Svetom Nektariju, pored čijeg je kivota u Grčkoj proslavljeni košarkaš Dejan Tomašević doživeo isceljenje nakon operacije leđa. Natalija Kovačević Filipović naslikaće freske, a ikonostas je uradio Ljuba Marić iz Bogatića.