Da zima u šumi prođe bez gladi(FOTO)

KARAKTERISTIČAN zvuk traktora poremetio je zimsku ledenu tišinu lovišta "Kamarište", nedaleko od Bača. Ovaj prodoran zvuk međutim, za divlje svinje, najbrojnije stanovnike šuma uz obalu Dunava, zvučao je kao - poziv na ručak.

Lovočuvari Miroslav Nedeljković i Duško Medić, kako ekipi "Novosti" smeštenoj na visokoj čeki neposredno uz hranilište objašnjava Vladimir Radić, upravnik "Kamarišta", svakodnevno traktorom dovoze kukuruz u klipu i ječam, kako bi divlje svinje lakše prebrodile zimske mesece sa manjkom hrane. Ubrzo se oko traktora okupilo pedesetak nakostrešenih divljih svinja, sa mladima.

- Evo ga, stiže i on - kratko komentariše Radić, dok se na beloj pozadini snegom prekrivene šumske proseke pojaljivala impozantna figura divljeg vepra, sa karakteristično podignutim repom. - Veprovi uvek dolaze kasnije, mnogo su oprezniji. Sa krmačama su u krdu samo u vreme parenja, inače su samotnjaci. Mogu da imaju i više od 200 kilograma, a kljove im budu i 25 centimetara duge.

U "Kamarištu", priča Radić, živi oko 340 divljih svinja, koje svakodnevno dobijaju oko dva kilograma hrane. Za prasiće je izdvojeno posebno hranilište, u koje odrasle svinje ne mogu da uđu, gde na raspolaganju imaju hranu celog dana.

- Hranimo divljač cele godine, ali, zimi je ova pomoć posebno značajna - objašnjava, po povratku u lovačku kuću u ovom lovištu Branislav Stankov, pomoćnik direktora "Vojvodinašuma" zadužen za lovstvo. - Za ishranu divljači samo prošle godine utrošili smo 2,5 miliona kilograma hrane, kako bi naša plemenita divljač, na ukupno 17 lovišta, sa koliko gazdujemo, bila u dobroj kondiciji. Hranimo ih zrnastom hranom, kukuruzom, ječmom i žitom, a takođe i kabastom hranom, senom lucerke i kukuruznom silažom.

U lovištima "Vojvodinašuma", kako objašnjava Stankov, dok se terenskim vozilom od "Kamarišta" prebacujemo do obližnjeg lovišta "Plavna" u kom se gaje jeleni, kao autohtone vrste žive divlje svinje, evropski jeleni, dok se takođe mogu naći i izvanredni primerci srneće divljači. Kao unete vrste, gaje se mufloni i jeleni lopatari. Ukupan broj jedinki u lovištima je oko 10.000, a interesantno je da više od 80 odsto jelena, u celoj Srbiji, živi upravo u lovištima "Vojvodinašuma".

- Poučeni iskustvima, jedini u Srbiji smo napravili pravilnik, kojim smo predvideli postupke u svim ekstremnim uslovima u lovištima - ističe Stankov. - Samim tim, od 2015. godine, ništa nije prepušteno slučaju, ni kada preti poplava, požar, velike vrućine, pa i ovakve, niske temperature.

Za jelene, kojih u lovištu "Plavna" ima više od 50, navodi Željko Marinković, upravnik ovog lovišta, obezbeđen je adekvatan "meni". Tu su zob, seno lucerke, a takođe i so u blokovima.

- Jelen je pravi car šume - ističe Marinković. - Veoma je izbirljiv i oprezan. Seno mora da bude vrhunskog kvaliteta, da bi on odlučio da se "posluži". Isto važi i za zob, a kamena so nam je izuzetno značajna, jer uz nju "provučemo" i lekove protiv metilja, parazita izuzetno opasnih po jelene, koje im preventivno dajemo.

BROJNO STANjE

U LOVIŠTIMA "Vojvodinašuma", kako nabraja Stankov, trenutno ima 5.802 grla jelenske divljači, 4.040 divljih svinja, 1.510 komada srneće divljači, 120 muflona i više od 300 jelena lopatara. O njima brine ukupno 65 radnika ovog preduzeća. Najveći deo - njih 44 su lovočuvari, dok su ostali inženjeri šumarstva, veterinari, poljoprivredni inženjeri.

SLADE SE DIVLjIM KRUŠKAMA

ZA divlje svinje je, objašnjavaju upućeni, karakteristično da, uz ostalu hranu, veoma vole da se u letnjoj sezoni, zaslade divljim kruškama. Tada, kako kažu, celo krdo leži pod nekom rodnom kruškom, i očekuje da padne neki od ukusnih plodova.