Srbin bio pod vodom bez vazduha 12 minuta!

U ZADRŽAVANjU daha pod vodom, na svetu nema boljeg od našeg Branka Petrovića (28). Kad duboko udahne vezduh i zaroni, ovaj Beograđanin pod vodom može da bude 11 minuta i 54 sekunde. Zbog ovog rekorda njegovo ime je, odnedavno, i na stranicama Ginisove knjige. A, ako se pre zadržavanja daha potpomogne udisanjem čistog kiseonika, Branko će pod vodom ostati i više od 20 minuta.

Nisu ovo, međutim, jedini rekordi najboljeg srpskog ronioca. Na Evropskom prvenstvu u ronjenju na dah u kategoriji statička apnea, nedavno je osvojio zlatnu medalju i, ujedno, postavio novi svetski rekord. Jedan udah pod vodom ga je „zadržao“ 10 minuta i 32 sekunde, što je gotovo minut i po duže od drugoplasiranog. Da ovu godinu „zlatno“ završi, Branko, inače diplomirani ekonomista, pobrinuo se prve nedelje decembra, kada je na Zimskom međunarodnom kupu Srbije održanom u Subotici ponovo osvojio prvo mesto.

- Sve je počelo u detinjstvu, kada sam sa osam godina kupio prvu masku i peraja - kaže Branko Petrović.

- Prve tajne ronjenja otkrio mi je otac, specijalac JNA. Podvodni sportovi i ronjenje su me, jednostavno, očarali i od tada do danas moje misli su, praktično iste: koliko mogu da zadržim dah i koliko duboko mogu da zaronim. Granica, čini mi se, ne postoji sve dok mi je srce zdravo. I razum, kao činilac koji mi u dubinama poruči: „Vreme je da izroniš„.

Ali, nisu samo tata i to što je rođen u Splitu krivci zbog Brankove zaljubljenosti u ronjenje na dah i morske dubine. Neizostavan, možda i najvažniji „začin“, svakako je film „Veliko plavetnilo“ Lika Besona. On je doprineo, kaže, da dečja ljubav preraste u životnu strast. Zato su statička i dinamička apnea za našeg sagovornika samo važne, prolazne stanice na putu do „najmračnijih morskih dubina obavijenih velikim plavetnilom“.

- Kao i svaki ronilac na dah sanjam da odem što dublje u disciplini „bez granice“, koja važi za najopasniju, jer se radi o ekstremnim dubinama. Svetski rekord od 214 metara pripada Herbertu Niču iz Austrije. Stizao je on i do 250, ali se onesvestio kada je izašao, pa mu rekord nije priznat. Ja sam, pak, zaronio do polovine svetskog rekorda i još sanjarim o većim dubinama - priča Branko.

To sanjarenje se ne odnosi samo na broj „osvojenih“ metara, na razmišljanje o tome kako izgleda kada svaki kvadratni centimetar tela pritiska 20 do 26 kilograma, a pluća se sabiju toliko da im je zapremina oko pola litra. Ne! Branko nam otkriva da mnogo više sanjari o dostizanju osećaja neverovatne slobode i lebdenja na tim dubinama.

- Kad zaronim, oči su mi otvorene prvih dvadesetak metara i telo se bori sa potiskom. Potom, zbog raznih fizičkih zakona, telo postaje oko pet kilograma teže i, jednostavno, počnete da tonete kao da ste upravo iskočili i otvorili padobran. Zatvorite oči i prepuštate se lebdenju koje liči na ono u svemiru. To su minuti istinskog uživanja, kao da ste zaspali i sanjate divan san. Zapravo, to su najlepši trenuci ronjenja na dah - opisuje Branko svoj neverovatan osećaj.

STVAR TRENINGA

JEDINO što ronjenje na dah razlikuje od drugih sportova, po rečima Branka Petrovića, jeste privikavanje tela na nedostatak kisenika. Sve ostalo je manje-više slično drugim sportovima.

- Da bi prestanak disanja, odnosno apnea, trajala što duže, pomažu različiti treninzi. Osim tehnike disanja, za pravilan zaron i dužu apneu poželjno je primenjivati neke elemente joge, vežbe istezanja, aerobne i anaerobne vežbe, ali i meditaciju zbog boljeg opuštanja tela i uma. Uz želju i upornost, to je sve! Drugih velikih tajni nema. Treningom sam i ja kapacitet pluća povećao na devet litara, što je dvostruko više od proseka - tvrdi Petrović.