Boluje i Pančićeva omorika

NEMA, danas, šume u Srbiji u kojoj se drveće ne suši! Grupno ili pojedinačno, zahvaćeni su i četinari i lišćari. Na ovako oštećenim, praktično obolelim stablima, sada su krenule da se razvijaju mnogobrojne bolesti koje izazivaju niz dodatnih problema. Četinare, uglavnom jele i smrče, napadaju potkornjaci, a listopadno drveće, najčešće hrastovi meta su strižibuba i crvotočaca.

Ovako o globalnom problemu sušenja šuma koje nije zaobišlo ni Srbiju za "Novosti" govori profesor dr Milan Medarević, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu. Prve naznake povećanog sušenja šuma u Srbiji, po njegovim rečima primećene su 2012. godine među četinarima u jugozapadnoj Srbiji. On navodi i da je prema zvaničnim podacima, do sada, sušenje zahvatilo oko 10 odsto četinarskih šuma Srbije. Uglavnom starije smrče i jele, crne borove iznikle pre 30-40 godina kao i pošumljavana crnogorična stabla.

- Da bi se širenje ove pošasti zaustavilo, lek su testera odnosno planska seča oštećenog drveća, i pošumljavanje. Posečena stabla, čak i njihove najmanje grane, izvlače se iz šuma, sa trupaca se skida kora i spaljuje sa grančicama. Preostali deo stabala može da se proda i iskoristi za proizvodnju iverice. Ali, tržišna vrednost ovakvog drveta je gotovo upola jeftinija od uobičajene, pa je još početkom ove godine prijavljena šteta dostigla 150 miliona dinara - kaže profesor.

Nadležni su, veli naš sagovornik, da bi sprečili širenje bolesti i u ugroženim i u potencijalno ugroženim šumama, poput šumara u Norveškoj, postavljali takozvane feromonske klopke.

- Na Tari, gde je sušenje vrlo primetno, klopke su postavljane u šumama smrče i jele. Procenjuje se da je na oko 3.000 hektara smrčinih šuma uhvaćeno oko 20 miliona buba-štetočina, što se smatra dobrim rezultatom. U slučaju jele, međutim, efekat nije bio zadovoljavajući - otkriva Medarević.

Potpunoj primeni drugog leka protiv sušenja šuma odnosno pošumljavanju, besparica zadaje velike probleme.

- I da nema sušenja stabala, u Srbiji bi godišnje trebalo da se pošumi oko 9.000 hektara odnosno oko 500 hektara u svakom okrugu. To bi koštalo 12 do 15 miliona evra godišnje, što je trenutno nedostižna svota, pa se tokom godine pošumi malo više od petine predviđenih površina. Da li će, kako i kada Srbija postići optimalnu pošumljenost od 41 odsto svoje površine, teško je prognozirati - kaže profesor Medarević i naglašava da je trenutno pod šumama manje od trećine naše zemlje.

Kao idealna mesta za pošumljavanje u planinskim predelima, naš sagovornik, preporučuje pašnjake nekadašnjih poljoprivrednih zadruga koji su sada zapušteni. Kada je pak reč o Vojvodini smatra da bi deo zemljišta za pošumljavanje morao da se "otme" od poljoprivrednog.

- Ohrabruje nas, ipak, to što se u nekim krajevima šume samostalno obnavljaju prirodnim putem. Ali, i taj takozvani proces reforestacije mora se kontrolisati da neke kvalitetne livade, na primer, u jugozapadnoj Srbiji ne bi osvojila šuma - poručuje profesor Milan Medarević.

KRIVAC KLIMATSKE PROMENE

PORAST temperatura i sve obilnije padavine, po rečima profesora Milana Medarevića, glavni su uzročnici sušenja šuma.

- Sabiranjem svih nepovoljnih klimatskih uslova iz prethodnih godina, sušenje četinara je kulminiralo krajem prošle i tokom ove godine. Izuzetno toploj 2012. godini prethodilo je nekoliko vrlo loših godina takozvanog vodnog režima u šumama. Nepovoljan godišnji raspored padavina sa malo snega, šumama nije obezbeđivao dovoljno vode u proleće. Usledila je 2012. sa jakim mrazom u februaru, malo padavina u proleće i ekstremno visokim temperaturama tokom leta, što je četinarima bio veliki stres. Posledice su više nego vidljive.