Sa 37 aviona oborili 46 nemačkih letelica!

D. Vujičić - Đ. Vukmirović

06. 04. 2014. u 10:59

Bombardovanje Beograda i legende svetske istorije vazduhoplovnog ratovanja: Srpski lovci, „meseršmiti 109 E“, „harikeni“ i šest domaćih „IK 3“ bili su raspoređeni u dve vazduhoplovne grupe sa po tri eksadrile

KADA se formacija od 468 nemačkih aviona pojavila nad Beogradom, 6. aprila 1941. godine, u vazduh se vinulo 37 aviona Šestog lovačkog puka, potpukovnika Božidara Kostića. Srpski lovci, „meseršmiti 109 E“, „harikeni“ i šest domaćih „IK 3“ bili su raspoređeni u dve vazduhoplovne grupe sa po tri eksadrile. Za nekoliko dana Aprilskog rata piloti su napravili oko 250 borbenih letova i oborili 46 nemačkih letelica.

Prema sećanju komandanta Božidara Kostića, pisanog u zarobljeništvu 1942. u Skokiju u Poljskoj, a prvi put objavljenog 1946. u nemačkom Kaselu, njegove posade u susret Nemcima dnevno su uzletale po četiri do pet puta, a isti avioni sa drugim posadama i u deset navrata dnevno. U Aprilskom ratu puk je izgubio 11 boraca, a osam ih je bilo ranjeno. Oboreno im je 19 letelica, a 11 je bilo ozbiljno oštećeno. Kada je potpukovnik Kostić 8. aprila došao u štab svog komandanta, generala Bore Mirkovića, da traži još letelica i pošto ga je engleski ataše uverio da je to nemoguće, hrabri komandant je shvatio da je rat izgubljen. Ipak, vratio se u puk i naredio nova uzletanja.

U svoj knjizi generacijama koje dolaze, komandant je skromno napisao da „misli da se njegovi piloti nisu obrukali“.

Feldmaršal Aleksandar Ler, komandant koji je vodio napad na Beograd, docnije je napisao:

KLAVOR KOD IRIGA, BOŠKOVIĆ U KOVILJU POŠTO je prethodno oborio jedan nemački „meseršmit 109 E“, kapetana Mihu Klavoru sustigla su dva nemačka lovca tačno iznad piste ratnog aerodroma u Krušedolu. Iako pogođen, leteo je još nekoliko minuta, da bi se survao u udolinu kod Iriga, tačno preko puta manastira Hopovo, a iriški Srbi su ga, odmah, sahranili na svom groblju. S druge strane, ostaci tela narednika Milivoja Boškovića su, priča Kukurov, pronađeni tek krajem pedesetih godina, u njegovom srušenom „meseršmitu 109 E“ u Koviljskom ritu. Identifikovala ga ja majka, po džemperu koji mu je isplela još pre početka rata.

Otpor jugoslovenske avijacije bio je spretan i vrlo hrabar. On je ometao jedinstvenost našeg napada, tako da smo u toku prvog dana rata izgubili 10 odsto letelica, dok je 10 odsto bilo oštećenih. Bili su vešto vođeni i uvek su mogli da se prikupe na pomoćnim aerodromima...“

Međutim, nije to bila viteška borba sa nemačke strane. Nezabeleženo do tada, nemački piloti nisu samo pucali po avionima. Nišanili su i gađali oborene letače Šestog puka i na padobranima i ubijali ih u vazduhu. Kada su 1941. nalaženi mrtvi, i sahranjivani po vojvođanskoj ravnici, mnogim pilotima je u rukama bio pištolj.

- Jedan od njih je i narednik Vladimir Gorup, koji je poginuo 7. aprila 1941, nedaleko od Gardinovaca, pošto je prethodno oborio jedan nemački bombarder koji je leteo ka Beogradu. Kada je pronađen, u ruci mu je bio pištolj iz kog su bili ispaljeni svi meci. I to obaranje nemačkog bombardera i Gorupovu herojsku pogibiju videlo je više Gardinovčana sa kojima smo razgovarali početkom sedamdesetih godina - kaže, za „Novosti“, Ivan Kukurov, iz Muzeja Vojvodine.

Kukurov je tada, kao mlad student istorije, bio deo tima pilota i arhitekte Miroslava Milutinovića, tima koji je godinama radio na potezu Beograd - Temišvar - Segedin, na kojem se, uglavnom 7. i 8. aprila, i odvijala neravnopravna borba moćnog Luftvafea i herojskog Šestog lovačkog puka Vojske Kraljevine Jugoslavije.

- Po obaranju njihovog bombardera, Gorupov „meseršmit 109 E“ su, na nebu između Gardinovaca, Loka i Vilova, u „makaze“ uhvatila dva ista takva nemačka lovca - nastavlja naš sagovornik. - Kada su ga pogodili, iskočio je sa padobranom, ali se jedan od lovaca ustremio na njega i mitraljeskom vatrom mu zapalio padobran.

Uprkos tome, Gorup je i šaržer pištolja ispraznio na napadača. Gardinovački Srbi su odmah odjurili i našli ga, mrtvog, sa pištoljem u ruci. Da ga se ne bi dočepale Švabe koje su, tada, činile većinsko stanovništvo obližnjeg Šajkaša, odmah su ga, zamotanog u nagoreli padobran, sahranili na mesnom gardinovačkom groblju.

- Ekshumirali smo ga u proleće 1974, i premestili u spomen-grobnicu, podignutu u maju kraj puta Šajkaš - Titel - kaže Kukurov.

Kukurov istovremeno, ističe da bi bila velika nepravda kada bi se u priči o aprilskom herojstvu naših vazdhoplovaca izostavila specijalna jedinica smeštena na ratnom aerodromu kod sremskog sela Novi Radinci. Tu je bilo 11 aviona, uglavnom bombardera koji su služili i za izviđanje. I dejstvovali sve vreme nemačkog napada.

- Jedan od njih, „bristol blenhajm“, kojim je pilotirao kapetan Slavko Zelenika, ujutru je, 7. aprila, uspeo da se probije do aerodroma u Aradu, odakle su, pored Pečuja, Segedina i Temišvara, poletali nemački avioni, i da ga bombarduje.

Neravnopravnu borbu našeg bombardera, u kojem su, uz Zeleniku, bili i radiotelegrafista Todor Radović i strelac Blagoje Bakić, i dva nemačka „meseršmita 109 E“, posmatrali su, i o njoj svedočili, žitelji Kovilja. Pogođeni „bristol blenhajm“ i njegova herojska posada uspeli su, kažu, da lete još desetak kilometara, a onda su se srušili u jedan vinograd u ataru Šajkaša.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (32)

Gojko

06.04.2014. 11:42

Slava svim nashim pilotima.Na ovom primeru uzleteli su i nashi slavni piloti 24.3.1999.g. u poluispravnim MIG-ovima za istoriju....

Pitanje

06.04.2014. 12:22

Strašno je da ovi ljudi ni više od sedamdeset godina od herojske pogibije nemaju neko centralno obeležje u Srbiji.Pre tri godine san se zadesio u Londonu kada su obeležavali dan pobede nad nacistima.Ceo grad je stao na ono vreme koliko je trajala povorka preživelih učesnika. To su ispoštovali ne samo Britanci, nego i svi građani Londona svih mogućih nacionalnosti.Kod nas mi se čini da bi više poštovali neke koji su nam zlo naneli nego istinske heroje.Gospodo piloti,večna Vam slava!!

Шумадинац

13.04.2014. 13:54

@Pitanje - Немају зато што су пилоти Краљевске авијације. Све што је мирисало на Србију, од 1945. било је непожељно!

DRAGAN

06.04.2014. 12:25

po ovome se vidi da je kraljevstvo srpsko vazduhoplovstvo imalo vise ispravnih aviona tada nego sadasnja vojska srbije i imali su novije avione za to vreme nego mi sada sto imamo 30 god stare Mig-ove

DejanBg

06.04.2014. 13:58

@DRAGAN - Ne samo to, nego je današnji IkarBus pre rata bio Ikarus i nije pravio krš autobuse nego odlične avione koji su sasvim fino obarali nemačke Meseršmite. nažalost, serijska proizvodnja je zakasnila pa se u rat pošlo sa manje od 10 IK3. Primerke koji su preživeli Aprilski rat, nemačke trupe su zaplenile kao i njihove projekte. To je bio u svoje vreme, mnogo moderniji avion nego svi kasniji "orlovi", "galebi" i ostakle leteće konzerve.

Шумадинац

13.04.2014. 13:52

@DRAGAN - ИК3 је био тадашње светско чудо технике. Читаву деценију пре уласка у серијску производњу, која је нажалост почела пред сам почетак рата, водио се међународни обавештајни рат како би се дошло до пројекта тог авиона који је продукт врхунске школе технике коју је имала Краљевина Југославија. Наша краљевска војна служба је брилијантно у пар наврата спречавала да до тога дође, чак су подметали страним обавештајцима планове са грешком који су били неупотребљиви... Немци су тек 1941. дошли до ИК3.

Smrt fašizmu!

06.04.2014. 12:35

Srbijnske vojne pilote koji su preživeli rat, njih oko 70 na broju, „nova narodna vlast“ je 1945. pozvala, okupila i odvela u selo Jabuka, i tamo ih – poubijala! Titino komunističko vazduhoplovstvo od tog časa čini Staffel Jagdgeschwader 52, ustaški piloti sa Istočnog fronta! Slično je urađeno i sa kopnenom vojskom – pripadnici JV, mahom Srbijanci, poubijani su, a smenile ih prebegle ustaše!

TITO

06.04.2014. 16:45

@Smrt fašizmu! - Oborili 46 avina, zatim su Cetnici spasili 46 pilota, pa ih poslali za Ameriku. Pa onda zajedno sa Nemcima 44godine bezali u Austriju i Italiju. Majku mu boziju.

naranca

07.04.2014. 22:13

@Smrt fašizmu! - @smrtfasizmu Gde to pise?????U Drazinom glasniku?Ko je izvor podataka?Miroslav?

Дух Србина

06.04.2014. 13:10

Толико сам читао о бомбардовању Београда, али о нашим небеским херојима први пут! У школи сам слушао само о Фрањи Клузу и Рудију Чајавецу. Али и самe ове бројке из наслова много ми говоре! Тужно је што наша деца још мање знају, а у многима је угушен онај чувени српски дух (R. W. Seton-Watson: "The Spirit Of The Serb").

Spiridon S.

06.04.2014. 13:49

Slava i Hvala Kraljevskoj avijaciji.Niste se obrukali podpukovnice Kosticu kao ni vasi naslednici 1999..i Hvala Gospodu da vitestvo,plemenitost i hrabrost naroda srpskog vecnu inspiraciju crpi iz duha Svetog Cara Lazara i Milosa Obilica kao i na hiljade znanih i neznanih posle njih..Neka je vecna Srbija i vase junastvo u njoj..

stevan

06.04.2014. 14:16

cestitam novostima na clanku nasim pilotima neka je slava i hvala na odbrani svoje otadjbine duh srbina je u pravu nikada do sada nisam cuo za ove srpske pilote oni su znali da je to cisto samoubistvo ici protiv tako nadmocnijeg neprijatelja moj otac je bio izbeglica u srbiji u 2gom svetskom ratu bio je u cetnickom pokretu u odbrani svoje otadjbine na ovaj dan 6 april zahvaljujem se nasoj srbiji koja ga je tako lepo primila

Majkl

06.04.2014. 15:29

Dali je ovo moguće, da do sada nisam čuo o ovim junacima i VITEZOVIMA?! Gospodooo.... nemam komentar.... tuga neizmerna! Mi smo sebi većin neprijatelji od bilo koga?! Gde su vajni istoričari, šta oni rade-bave se verovatno politikom...

Побјешњели Максо

06.04.2014. 20:52

@Majkl - Тај део историје наше земље није могао да дође на ред од разних партизанских ескадрила, Далибора, Неретве и Сутјеске, Капелских кресова, Валтера што брани Сарајево (иако прави Валтер никад у Сарајево ногом није крочио), разних партизанских бомбаша и Јула Бринера. Слава и хвала херојима и браниоцима Београда 1914. и 1941.

Шумадинац

13.04.2014. 01:03

@Majkl - Има још тајновитији део историје везан управо за ове хероје који се крије. То је да су ''ослободиоци'' 1945. велику групу пилота Краљевине Југославије стрељали, како исти неби кварили нови свестски поредак који су спроводили у Србији. Како би један Павелићев пилот могао постати начелник ваздухопловства у Титовој Југославији. Група је ликвидирана код Панчева. На том списку се могу видети многа имена ових хероја који су пружили величанствен отпор 1941. Надам се да ће ми Новости објавити коментар.

Kapetan

06.04.2014. 16:13

Dva miliona nemackih vojnika je krenulo na Jugoslaviju bez objave rata!Hitler se zapravo toliko plasio Srba,poucen katastrofalnim gubicima iz prvog rata da jednostavno nije smeo da krene " fer " jer bi pretrpeo teske gubitke, mozda i gore nego na Istocnom frontu.Slava Solunskih ratnika sija zauvek i to nase neprijatelje strasno progoni.Da je 41' postojala resenost kao 1918. nikada noga Nemackog vojnika ne bi krocila ovde.Ta resenost je trebala da postoji i 1991. godine izmedju ostalog.Resenost!!

Istoricar

06.04.2014. 21:28

@Kapetan - Postovani kapetane, 51 divizija nije 2 miliona vojnika, vec negde oko milion, mozda malo manje, ali tu spadaju i Italijani, bas kao i pripadnici madjarske vojske (nisu samo Nemci). Resenost jeste potreban ali ne i dovoljan uslov da necija noga ne kroci, a Hitler bi nasao razlog da nas izudara i ovako i onako...

Pavle

14.04.2017. 20:57

@Kapetan - Uf pobratime, da nisi ti malo preterao. Dva miliona Nemaca na Jugoslaviju. Pa Napoleon je na Rusiju poslao pola miliona, a Hitler na Rusiju 2 miliona. Jugoslaviju je ukupno napalo 700 hiljada vojnika, medju kojima je bilo Nemaca, Bugara, Madjara, Italijana. Jugoslavija je imala tada 150 hiljada vojnika vise tj 850 hiljada vojnika, dosta brodova itd. Problem je bio u lošim I nesposobnim oficirima I veličine zemlje. Stepi i Živojinu je bilo lako da u maloj Srbiji brzo manevrišu i brane zemlju...

danilo

06.04.2014. 16:45

Da nije bio 28 mart 41 g. i samaranja Hitlera nebi bilo ni bombardovanja i toliko zrtava nepotrebnih .

Побјешњели Максо

06.04.2014. 20:49

@danilo - 27.март је и организован да би се Британија спасила од Хитлеровог напада. Све је и организовано од стране британца подпомогнутим нашим издајницима којима је и распад тадашње државе био главни циљ. Можемо причати о томе шта би било да се 27. март није десио али је чињеница да су нам британци, као и много пута пре и после тога закували чорбу. Ту исту чорбу са мало другачијом запршком кусамо и даље. Никако да променимо јеловник. Ужички сир и кајмак би много више пријао Србији.

dusan

06.04.2014. 18:47

Ovaj članak pokazuje jednu od niza hrabrih jedinica i pojedinaca koji su se borili 1941. godine. Jedan od preživelih ovih heroja pilota rata morao je da pobegne i umro je u Švajcarskoj. Drugi koji su se borili širom teritorije zemlje su bili i Stojanović Aleksandar pitomac kralja Aleksandra koji je dva dana branio svojom jedinicom mariborsku granicu , da bi sve srpske vojnike doveo peške do Srbije. Posle rata osuđen je na pet godina zatvora zato što je bio heroj predratne vojske.

GRU

06.04.2014. 20:23

Prvog dana rata, u borbama na prilazima ili iznad Beograda, puk je izvrsio veliki broj aviopoletanja pri cemu su pilot! imali po 4-5 zadataka, a neki avioni su leteli i po 6-10 izlaza sa izmenama pilota. Puk je imao sledece gubitke: 23 aviona izgubljeno (8 oboreno, 15 osteceno), 6 pilota poginulo, a 7 ranjeno. Na kraju dana puk ostaje sa ukupno 22 aviona (1 avion komandanta puka, 14 u sastavu 32. vazd. grupe, te 7 u 51. vazd. grupi, od cega 4 Me-109E i 3 IK-3), ukupno 19 Me-109E i 3 IK-3.

danijel

07.04.2014. 20:32

Pobedili smo Hitlera ,pobedili smo Austro /ugarsku ,pobedili NATO jedino neznam dali smo neki rat izgubili.

danilo

07.04.2014. 22:58

@danijel - @danijel ma koga smo mi kad pobedil ,problem je u tome kod nas sta je pobeda a sta poraz .

djordje petrovic

08.04.2014. 07:35

Hvala svim komentatorima koji su pridodali razne informacije na ovu temu. Srbija ima tradiciju avijacije od najranijih vremena. Vec u prvom svetskom ratu imali smo vojnu aviaciju. Bili smo medju samo nekoliko zemalja koje su imale aeroplane.