Nebriga blago nagriza

GRADOVI i zemlje koji imaju bogatu prošlost imaju i svoju dušu. Dušu Srbije i njenog naroda, bogatu istoriju, kulturu i tradiciju, više od dva i po veka čuvaju dva arhiva, Srpske akademije nauka i umetnosti - u Beogradu i Sremskim Karlovcima.
Prvi je osnovan 1841. godine, kad i sama Akademija, tada Društvo srpske slovesnosti, i već za prve četiri decenije imao je 263 stare rukopisne i štampane knjige (Stara zbirka) i 1.397 inventarisanih i signiranih dokumenata u Istorijskoj zbirci. Arhiv u Sremskim Karlovcima je, pak, najstariji u novovekovnoj srpskoj istoriji (stariji je samo Dubrovački), osnovao ga je patrijarh Arsenije Čarnojević i danas sadrži oko tri miliona dokumenata. Akademik Vasilije Krestić je više od četvrt veka direktor Arhiva SANU u Beogradu, i kaže:

- Dokumentacija koja se nalazi u oba arhiva, naročito u Sremskim Karlovcima, jer jedini on sadrži dokumenta Karlovačke mitropolije, jeste nešto najvrednije što ima srpski narod. Nažalost, ovi arhivi se, kako vreme protiče, prepuštaju svojoj sudbini.

Akademik Krestić podseća da SANU za arhive izdvaja malo sredstava, a da bi više "sluha" za brigu o ovim dragocenim zbirkama trebalo da ima Ministarstvo kulture i nadležni državni organi.

- Prisutna su i prirodna oštećenja tog bogatstva zbog raznih "bolesti" materijala. U arhivima mora da se izvrši deratizacija i dezinfekcija, da ne bi doživeli sudbinu Sentandrejske biblioteke. Mi to blago moramo da sačuvamo, i želimo da lečimo i konzerviramo ta dokumenta. Na kraju, snosimo i istorijsku i moralnu odgovornost za to - podseća direktor Arhiva u Beogradu.
Akademik Krestić kaže da, iako je arhivima potrebno više kadrova i bolja oprema, jer je stara gotovo neupotrebljiva, pošto "živi u uslovima iz prve polovine 20. veka", novac se uvek troši na mnogo bezazlenije stvari.

- Predsednik SANU Nikola Hajdin dao je podršku da se ovaj problem reši. Mi se nadamo da će i Ministarstvo kulture odvojiti dodatna sredstva, jer cela država mora da stane iza toga.

Krestićevo mišljenje deli i Žarko Dimić, direktor Arhiva u Sremskim Karlovcima, podsećajući da smo sa tom riznicom bili deo moderne Evrope u vreme dok je ostatak Srbije bio pod Turcima:

- Ovde počiva građa iz 15. i 16. veka, ali je u kontinuitetu arhivirana od kraja 17. veka. Srce Arhiva je mitropolijsko-patrijaršijski arhiv, a uz 40 fondova, 10 zbirki, ovde je smešten i Arhiv Karlovačkog magistrata od prvih godina 18. veka do šezdesetih godina 20. veka. Ovo je i prvi moderno organizovani arhiv Srbije (prvi popisi iz 1716. godine).

Karlovački arhiv u teškim vremenima stradao je u nekoliko navrata i selio se u Sent Andreju i Patrijašiju u Beogradu, ali je ipak još posle Drugog svetskog rata sklopljen ugovor SPC i SANU da se poveri na čuvanje, uređenje i korišćenje Akademiji. Sve je verovatnije da se, zbog većeg prostora i boljih uslova, uskoro preseli u zgradu između Saborne i Katoličke crkve u Sremskim Karlovcima, koja je, inače, vlasništvo SPC. Žarko Dimić na kraju poručuje:
- Obnovom ove zgrade morednizovali bismo i Arhiv, jer je neshvatljiva tehnološka zaostalost sa kojom smo primorani da radimo. Prvi kompjuter dobili smo prošle godine? Uz Gimnaziju i Bogosloviju, Arhiv je najveća institucija u Karlovcima, da ne pričamo o njenom značaju za celu naciju.

TAJNA RIZNICA
BIBLIOTEKA u okviru karlovačkog Arhiva ima oko 3.000 knjiga. Poseduje i veliku zbirku povelja sa potpisima svih austrijskih careva i Katarine Velike, povelje svih mitropolita i patrijarha. Prema Dimićevim rečima, to je "jedna destinacija prepuna tajni", jer je Karlovačka mitropolija tada bila i značajno političko sedište.
- Postoji u sklopu Arhiva i Fond Gerasima Zelića, arhimandrita i episkopa vikarnog dalmatinskog, koji je u vreme kad smo mi bili pod Turcima, odlazio kod Napoleona i imao redovnu prepisku sa ruskim carevima.