FOTO: Tražili blago, uništili spomenik prirode

Boris Subašić

09. 04. 2017. u 10:02

U Prekonoškoj pećini kod Svrljiga, koju je Milan Obrenović daleke 1888. otvorio za turiste

ФОТО: Тражили благо, уништили споменик природе

Naš reporter u nekad svetlećoj dvorani,foto B.Subašić

NAJSTARIJE istraživano paleolitsko nalazište na Balkanu, Prekonoška pećina kraj Svrljiga trenutno je neupotrebljiva za nauku i za turizam. Paradoksalno, reč je o najstarijem speleološkom turističkom objektu u Srbiji, koji je još 1888. godine po naredbi kralja Milana Obrenovića uređen za posete.

Danas je metalna kapija pećine razvaljena, a ulazne hodnike i dvorane pećine, zaštićenog spomenika prirode, bezobzirno su prekopali i vatrom oštetili tragači za blagom. Vandali su izlomili i raskošne masivne pećinske ukrase koje je priroda stvarala stotinama hiljada godina.

Više se ne vidi lepota ulaza Prekonoške pećine, koju je 1866. godine opisao Milan Đ. Milićević:

- Ulazak je u pešteru nizak, da se jedva može nasatice ući. Kad se ta teskoba prođe udari se na prvu šupljinu. Sad se ide dalje i svodovi se počinju dizati, širiti i blistati kao da su posuti dragim kamenjem. Ovaj deo peštere može se smatrati kao ogromna grobnica, jer se tu nahode nebrojeni ostaci svakojakih prepotopnih životinja. U pravu veliku pešteru valja se spuštati na konopcu. Tu se vide stvari dotad neviđene: ne zna čovek da li je u kakvoj crkvi s oltarom, amvonom i polijelejima, ili je među belim mramornim stubovima.

MILIĆEVIĆ je u pećinu došao posle izveštaja dr Stevana Mačaja, lekara okruga knjaževačkog i strasnog istraživača koji je 1866. ušao u Prekonošku pećinu, detaljno je opisao i naglasio da se u njoj nalaze kosti "prepotopnih životinja". Mačaj je, pak, išao tragom rudarskog inženjera Feliksa Hofmana koji je prvi 1882. u pećinskim dvoranama otkrio fosile i ulomke keramike. Ovi, nažalost zaboravljeni, pioniri nauke u Srbiji privukli su 1867. prirodnjake Jovana Žujovića i Josifa Pančića u srce kraškog brda iznad sela Prekonoge. Za njima je u podzemlje ušao i veliki putopisac Feliks Kanic.

Ovde su ne tako davno na ekskurzije dovođeni naši školarci,foto B.Subašić

Prvo pravo arheološko istraživanje izveli su dr Jovan Cvijić i dr Đoka Jovanović, a pored kostiju pećinskih medveda otkrili su nožić od kremena, koji su koristili ljudi starijeg kamenog doba. To je bio prvi paleolitski nalaz na Balkanu i senzacionalna naučna vest. Novac za istraživanja obezbedio je prosvećeni kralj Milan Obrenović.

- NJEGOVO veličanstvo naredilo je, te je popravljena i ograđena putanja, otvor je pećinski proširen, napravljena su vrata za pećinu. Uređeno je sve tako da u nju ne može svako ulaziti i po volji preturati i kopati. Ključ od vrata čuva jedan odbornik opštinski. Sve to sada liči na lepo uređene kranjske pećine i turista koji ovde dođe oseća se da je u zemlji koja već počinje dobijati više ukusa za prirodne lepote - zabeležio je 1888. veliki naučnik Jovan Cvijić. On je i u čuveni naučni časopis "Glasnik srpskog geografskog društva" uveo rubriku "turistika".

Hodnici i dvorane bezobzirno su prekopani,foto B.Subašić

Prekonoška pećina je 1949. stavljena pod zaštitu države kao spomenik prirode. Postavljen je agregat i rasveta, pa su školske ekskurzije i turisti mogli da uživaju u lepotama svetlucavih dvorana. Sudeći po datumima koje su ostavili bahati pisci brojnih grafita, nadzor nad pećinom je prestao početkom sedamdesetih. Primitivni posetioci su počeli da lome pećinski nakit za uspomenu, ili iz čiste obesti, a zatim su počela i divlja iskopavanja. Agregati i rasveta su ukradeni.

PRVA sledeća arheološka istraživanja Prekonoške pećine usledila su 1984. i 1985, gotovo vek posle Cvijićevih. U tlu poremećenom divljim iskopavanjima nije pronađeno mnogo.

- Najveću štetu ovom dragulju prirode naneli su takozvani "zlatari", tragači za blagom. Srećom, pravo blago Prekonoške pećine, njeni raskošni ukrasi, sačuvano u udaljenijim delovima i ona će ponovo biti turistička atrakcija - kaže Marko Mladenović, direktor Centra za turizam, kulturu i sport u Svrljigu.

Danas je metalna kapija pećine razvaljena,foto B.Subašić


NEISPUNJENA KRALJEVA ŽELJA

PREKONOŠKO predanje navodi da je i kralj Aleksandar Karađorđević bio fasciniran Prekonoškom pećinom, pa je 1934. naredio da se do njenog ulaza izbetoniraju stepenice, koje su danas izgrižene erozijom. Po toj priči, nameravao je da svečano otvori pećinu za turiste posle posete Francuskoj, ali mu se želja nije ispunila jer je ubijen u Marselju.

foto B.Subašić

ČOVEČJA RIBICA ODNETA U POSTOJNU?

PREKONOŽANI koji su šezdesetih godina prošlog veka ulazili u pećinske kanale ispunjene vodom tvrde da je u njima živelo stvorenje nalik čovečjoj ribici iz Postojinske jame. Lokalni teoretičari zavere tvrde čak da su slovenački speleolozi čovečju ribicu iz njihove pećine odneli u Postojnu.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

Nemi posmatrac

10.04.2017. 13:33

@Ja - Skoro polovina pecina je prekopana, neke su cak i minirane. Sta ce nama neprijatelji...

veca

15.11.2018. 14:06

@Ja - ko zna gde su sad pocinioci, ovo radjeno od 80ih pa nadalje. Cak i kaznjavanje onih koji su odlucili da ostave pecinu bez nadzora, nema vise rezona...