ZA koliko je stepenika politički rejting Boška Obradovića, posle 11 dana štrajka glađu na skupštinskom stepeništu, uznapredovao ili pao, izmeriće istraživači javnog mnjenja.

Jedno je već sada sigurno: u novijoj istoriji gladovanja kao oblika nenasilne borbe i tekovine koju su nam stari Grci ostavili, lider Dveri načinio je jednu od najneverovatnijih transformacija, neobičnu čak i za srpsku političku pozornicu.

U rasponu od dva meseca, Obradović se na predizbornoj bini naše političke zbilje pojavljivao sa raznovrsnim i ekstremnim "adutima". Najpre je sa motornom testerom u ruci bezuspešno pokušao da se uživo uključi u program RTS-a. Testeru je odložio, pa potegao pištaljku iz devedesetih usred zasedanja Narodne skupštine Srbije.

Sutradan je usledio njegov novi korak - verbalni okršaj sa pojedinim ministrima, a fizički je napadnut poslanik Marijan Rističević. Novo iznenađenje usledilo je ubrzo - buntovni Boško odlučio je da se primiri i primeni metod Mahatme Gandija (1869-1948), najsvetlijeg štrajkača glađu u istoriji sveta, koji je na nenasilan način uspeo da se odupre kolonijalnoj britanskoj vlasti u Indiji.

Posle 11 dana provedenih na skupštinskom stepeništu, gde su mu kratko društvo pravili stranački saborci, a povremeno i politički oponenti, pobedio je glas razuma štrajkačeve porodice. Na molbu svojih roditelja, brata i supruge, Obradović je odustao od štrajka gladovanjem.

Time je zatvorio svoj neprincipijelni predizborni krug koji je "iscrtao" pomoću testere, pištaljke, fizičkog obračuna sa političkim neistomišljenicima i "gandijevskom borbom."

A pošto se slavni Indus, silom prilika, umešao u srpsku kampanju, nije zgoreg podsetiti na jednu od mnoštva njegovih mudrosti: "Život bez principa je isto što i brod bez kormilara."