AKO želi da napreduje u procesu pridruživanja EU, Srbija će morati da raskrsti sa svojom prošlošću! Ovaj zahtev zvanični Zagreb ugradio je u svoj program predsedavanja Evropskoj uniji, koje je Hrvatska 10. januara i formalno započela.

U tom dokumentu, u delu koji se odnosi na proširenje, između ostalog, naglašava se da je važno poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i vladavine prava, doprinos regionalnoj saradnji i razvoj dobrosusedskih odnosa. Ovo poslednje uključuje prevladavanje nasleđa prošlosti, istinsko pomirenje i rešavanje otvorenih pitanja. Zagreb se "na papiru" založio za otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom i najavio da će podsticati i napredak Srbije i Crne Gore, ali uz puno ispunjavanje postavljenih kriterijuma.

PROČITAJTE JOŠ - Kako će se hrvatsko predsedavanje EU odraziti na evropski put Beograda? Odlazeći šef EPP imao posebnu poruku za Hrvate

Većina je ovakve formulacije "pročitala" kao najavu da će Zagreb, gde god bude mogao, ubacivati klipove u točkove našeg evropskog puta. Očekuje se da će Hrvatska, posebno sada kada predsedava EU, u svim telima Unije, a naročito u onim koji odlučuju o otvaranju novih poglavlja, insistirati na dugačkoj listi pitanja koja su njoj bitna: od rešavanja sudbine nestalih, pitanja arhiva, granice, sukcesije, imovine bivše SFRJ, položaja njihove manjine u Srbiji, do - suočavanja s prošlošću.

PROČITAJTE JOŠ - Kritikuju Slovence, a Srbiji rade isto: Politika blokada neće rešiti sporove

Inače, Hrvatska je proširenje EU zvanično unela u prioritete svog predsedavanja, u okviru tzv. četvrtog stuba, koji se odnosi na "Uticajnu Evropu". U ovom delu programa stoji i da se verodostojnost u međunarodnim odnosima odražava kroz odgovoran pristup prema neposrednom okruženju na Zapadnom Balkanu.

Hrvatski premijer Andrej Plenković poručio je, na marginama ceremonije preuzimanja predsedavanja Savetu EU u Zagrebu, da ova zemlja ima odgovornost da promoviše i podrži svoje susede sa Zapadnog Balkana na putu reformi i približavanja Uniji. On je pozvao i da se samiti EU - Zapadni Balkan održavaju svake dve godine.

Ursula fon der Lajen i Andrej Plenković

Prvi sledeći takav samit biće održan u maju, u Zagrebu, a Plenković je najavio da bi do tada trebalo da se usaglase promene u metodologiji pristupanja Uniji, na kojima najviše insistira francuski predsednik Emanuel Makron.

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović ranije je poručila da očekuje da se Hrvatska postavi objektivno i odgovorno i da neće unositi bilateralna pitanja u nastavak pregovora Srbije sa EU.

Inače, hrvatski premijer Plenković i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otvorili su u petak sednicu dveju vlada i Komisije u Nacionalnoj i univerzitetskoj biblioteci u Zagrebu.

Fon der Lajenova je naglasila da su četiri prioriteta hrvatskog predsedavanja EU - Evropa koja se razvija, povezuje, koja štiti i koja je uticajna - takođe i prioriteti Brisela.

HOĆE PROŠIRENjE, ALI DA NE BUDE BRZO

SUZANA Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže da je kampanja za predsedničke izbore u Hrvatskoj pokazala da je predsedavanje Hrvatske Savetu EU sporedna tema u odnosu na bilateralne odnose sa Srbijom:

- Hrvatska se zalaže za proširenje, ali ne želi da se ono desi brzo, zato nerešena bilateralna pitanja pokušava da ugura u proces pristupanja.

MILANOVIĆ IZBEGAO SVEČANOST

VIŠEDNEVNA ceremonija početka polugodišnjeg predsedavanja Hrvatske EU započela je u četvrtak u Zagrebu, uz prisustvo predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela, predsednice EK Ursule fon der Lajen i evropskih komesara. Hrvatsku su predstavljali odlazeća predsednica Kolinda Grabar Kitarović i premijer Plenković. Novoizabrani predsednik Zoran Milanović, koji će funkciju preuzeti u februaru, odbio je da prisustvuje, iako je pozvan kao bivši premijer, uz obrazloženje da nema potrebe da se na istom mestu pojavljuju izabrani i aktuelni predsednik.