BEOGRAD - Predlog Beograda u pregovorima sa Prištinom je ideja o razgraničenju, rekao je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Dačić je na pitanje novinara da li je zvanična pozicija Beograda za rešavanje kosovskog pitanja - da se razgovara o razgraničenju, rekao:

"Da na takav način rešimo naš problem, to je naša zvanična ponuda", rekao je Dačić. On je istakao i da eventualna linija razgraničenja još nije napisana, niti utvrđena.

Dačić je rekao da je predsednik Aleksandar Vučić u načelu dao ideju o razgraničenju, da je to princip i jedini realan način da se dođe do kompromisa, ali da se ta ideja nije razradila u dijalogu. "Kad je on počeo da priča o tome, o razgraničenju, da uopšte želimo tako nešto, svi su skočili i napali ga. Do sada su postojale samo dve opcije: ili je Kosovo pokrajina, ili je nezavisno, ni o cemu drugom se nije govorilo”, rekao je Dačić.

PROČITAJTE JOŠ - Dačić: Važno zadržati pitanje KiM na agendi; SB UN jedinstven: Priština da ukine takse na robu iz Srbije i BiH

Upitan šta znači razgraničenje koje je predlagao Vučić, Dačić je rekao da je to bila samo ideja koja treba da dođe na dnevni red i da se materijalizuje. “Možda ima i drugih ideja oko kojih može da se postigne kompromis”, dodao je Dačić. Upitan gde bi bilo to mesto, on je rekao - “gde se dogovorimo, gde je prihvaljivo i za jednu i za drugu stranu”.

Foto D. Milovanović

SAD NAJVIŠE ZAINTERESOVANE DA SE DIJALOG NASTAVI

Sjedinjene Države su trenutno najviše zainteresovane da se dijalog Beograda i Prištine nastavi i zato vrše najveći pritisak na Albance, rekao je Dačić i istakao da su međunarodne okolnosti pozitivne za rešavanje kosovskog pitanja.

Upitan da prokomentariše pismo američkog predsednika Donalda Trampa u kojem poziva na uzajamno priznanje obe strane, Dačić je rekao da treba razumeti ceo kontekst pisma, te da se tako može zaključiti da postoji velika promena u politici Trampove administracije koja je otvorila mogućnost da se dođe do novog kompromisa.

"Treba čitati prvi deo pisma gde oni podstiču da se dođe do trajnog rešenja i kompromisa", naveo je Dačić. Ranije američke administracije su imale stav da treba samo da priznamo Kosovo", rekao je Dačić.

On kaže da je za nastavak dijaloga zainteresovana i šefica evorpske diplomatije Federika Mogerini, ali da pritisak nije toliko velik iz nekih drugih evropskih zemalja, poput Nemačke i Velike Britanije, kojima se "ne žuri toliko".

Dačić je rekao da američka administracija sada vidi da je Kosovo glavni kočničar pregovora, i dodaje da su i Tači i Haradinaj puni, ali da se i kroz njih prelamaju odnosi između Evrope i SAD.


KAD TREBA DA SE PLAĆAJU DUGOVI – ONDA SU DEO SRBIJE

Srbija je u prethodnih dvadeset godina platila oko 700 miliona evra dug Kosova i nastaviće to da čini, rekao je Ivica Dačić.

"Kad treba da se plaćaju dugovi, onda su deo Srbije, kad treba da se otima imovina, onda su nezavisna država", rekao je Dačić novinarima u Beogradu govoreći o ponašanju kosovskih Albanaca.

Dodao je da je ostalo još 200 miliona evra duga i kredita, te da će Srbija nastaviti da ga isplaćuje.

"Oni čekaju da mi to platimo, i onda kažu od sutra je 'Trepča' naša. Kažu da su nezavisna država, a neće da plaćaju svoj dug", dodao je Dačić.


PRIŠTINA UGROŽAVA SVE DO SADA POSTIGNUTO

Dačić je istakao da je za nastavak dijaloga neophodno momentalno ukidanje odluke Prištine o uvođenju tarife od 100 odsto na robu poreklom iz centralne Srbije i BiH.

Podsetio je da su tu odluku osudili i svi predstavnici međunarodne zajednice.

"Takođe, osuđujemo i druge negativne korake koji se gotovo svakodnevno preduzimaju u Prištini, među kojima i odluku o formiranju tzv. vojske Kosova, čiji je cilj u suštini podizanje napetosti, blokada dijaloga i procesa traženja rešenja, uz vođenje računa o interesima obeju strana", zaključio je Dačić.

Foto D. Milovanović

DAČIĆ O VENECUELI: POŠTUJEMO PRINCIPE MEĐUNARODNOG PRAVA MINISTAR spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da Srbija neće menjati svoju poziciju prema Venecueli i predsedniku Nikolasu Maduru, već da će poštovati odluku njihovog naroda i principe po kojima funkcioniše međunarodno pravo."Nije pitanje da li mi priznajemo jednog ili drugog predsednika. Mi priznajemo ustav i zakone i poštujemo volju naroda u Veneceuli. Poštovaćemo svaki njihov izbor. Nismo mi ti koji bi trebalo da određujemo ko su njihovi predsednici. To nema veze sa Madurom, već principima po kojima funkcioniše međunarodno pravo", rekao je Dačić.

Naglasio je i da napredovanje Srbije ka EU, odnosno dalje napredovanje u otvaranju pregovaračkih poglavlja, zavisi od napretka u dijalogu sa Prištinom.

"Tako da su ovo u stvari pregovori sa Prištinom a usput i pregovori sa EU", objašnjava Ivica Dačić.

SRBIJA VODI PROAKTIVNU, JASNO PROFILISANU POLITIKU

U Beogradu je predstavljen novoosnovani Forum za strateške studije Instituta društvenih nauka, gde je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić poručio da se svet, pa i Balkan, nalaze pred različitim izazovima, a da Srbija nastoji da vodi proaktivnu i jasno profilisanu spoljnu politiku.

Srbija se, kazao je Dačić, zalaže za međunarodne odnose zasnovane na dostignutim civilizacijskim normama i međunarodnom pravu.

Na skupu, koji je održan pod nazivom “Svet u previranju i budućnost Evrope i Balkana”, Dačić je naveo da je spoljna politika Srbije je prilagođena potrebama, interesima i ciljevima naše zemlje.

"Srbija nastoji da vodi proaktivnu, jasno profilisanu i osmišljenu spoljnu politiku koja doprinosi njenom boljem pozicioniranju na regionalnom, evropskom i širem međunarodnom planu, a njeni spoljnopolitički ciljevi podrazumevaju pre svega očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje", kazao je Dačić.

PROČITAJTE JOŠ - Dačić: Tramp zainteresovan za rešavanje pitanja KiM

Tu je, istakao je, i nastavak pregovaračkog procesa sa EU i ostvarivanje punopravnog članstva u što bližoj budućnosti, razvoj bilateralnih odnosa kako sa vodećim međunarodnim akterima, tako i sa svim ostalim državama u svetu.

"Očuvanje mira i stabilnosti u regionu, dobrosusedski odnosi i vojna neutralnost, takođe spadaju u spoljnopolitičke principe naše zemlje", ukazao je. Dačić je rekao da se Srbija zalaže za međunarodne odnose zasnovane na dostignutim civilizacijskim normama i međunarodnom pravu.

Srbija, dodao je, ima dobre i stabilne odnose sa svim velikim silama, dok sa većinom zemalja Afrike, Azije, Latinske Amerike i Kariba nastoji da otvori put široj političkoj i privrednoj saradnji, u cilju prevazilaženja uske, „evrocentrične“ spoljne politike, kakvu smo nasledili.

Kontinuirano Srbija pruža aktivan doprinos svetskoj bezbednosti i stabilnosti učešćem u vojnim i policijskim multinacionalnim operacijama, naveo je Dačić i ponovio da strateški cilj Srbije ostaje punopravno članstvo u Evropskoj uniji.

Iako je Srbija učinila veliki napredak na putu ka članstvu, pitanje proširenja EU u ovom momentu, međutim, više zavisi od same Unije,rekao je Dačić.

“Interni problemi i reforme u EU će pokazati koliko je ova integracija sposobna da se menja i u tom kontekstu da prihvati nove članice. Odnos prema proširenju će u prvom redu biti pokazatelj vitalnosti i održivosti same EU. Marginalizacija politike proširenja EU i nejasnoće oko dinamike procesa, kao i ukupne perspektive članstva zemljama-kandidatima ima veliki negativan uticaj i na kretanja u regionu Zapadnog Balkana”, naglasio je Dačić.

PROČITAJTE JOŠ - Dačić: Šta Priština slavi i šta su uradili za 11 godina? Takse skrenule pažnju sa suštinskih pitanja

Naša zemlja se zalaže za razvoj dobrosusedskih odnosa i dijalog, kao osnovno sredstvo u rešavanju otvorenih pitanja među susedima, navodi Dačić i kaže da zato Srbija aktivno učestvuje u radu regionalnih inicijativa, čime potvrđuje svoju poziciju proaktivnog učesnika i inspiratora proširenja i produbljivanja regionalne saradnje.



“Srbija je opredeljena da u odnosima sa susedima i zemlama regiona promoviše "pozitivnu agendu" - orijentisanu ka budućnosti. Nastojimo da se u odnosima sa svim zemljama regiona težište stavi na razvoj ekonomske i drugih vidova saradnje”, naglašava on.

Dačić je rekao da je u današnjem svetu, uz tradicionalne instrumente sile - vojne snage, industrijski, tehnološki i privredni potencijal, sve veću ulogu igraju informatika, internet, robotika, veštačka inteligencija, biotehnologija i drugi fenomeni „četvrte industrijske revolucije“, koji će uticati i na međunarodni položaj država ili regiona.

Svet, Evropa i Balkan, nalaze se pred različitim izazovima - demografskim, klimatskim, tehnološkim, bezbednosnim, društvenim, ekonomskim i drugim promenama koje utiču na položaj država, njihovu snagu, uticaj, međusobne veze, a samim tim i na karakter međunarodnih odnosa, istakao je ministar.

On je naveo da je o fragmentaciji međunarodnog sistema, slabljenju multilateralizma i porasti konfrontacije između tri najveće svetske sile bilo reči i na upravo održanoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

Međunarodne krize smenjuju jedna drugu a zamrznuti konflikti u istočnoj Evropi, Kavkazu, Bliskom istoku ili indijskom potkontinitu, samo su neki od potencijalno opasnih žarišta novih sukoba. „Paradoks napretka“, kako je to naslovila obaveštajna agencija SAD u jednom od svojih futurističkih izveštaja, će u narednim godinama uzrokovati nove napetosti između država koje povećavaju rizike sukoba, smatra on.

Da li će 21. vek biti „vek svih katastrofa“, kako se to nagoveštava u analizama CIA, ili će ipak biti vek mira, napretka i prosperiteta, zavisiće od mnogih činilaca, čemu svoj doprinos treba da pruži i naša zemlja, zaključio je Dačić.