Kukan: Put Srbije ka Evropi nije usporen

BRISEL - OD STALNOG DOPISNIKA

NOVA vlada u Srbiji trebalo bi da nastavi rad u procesu EU integracija kao i do sada, zbog čega su vlasti dobile kredibilitet u evropskim institucijama - ističe, u intervjuu za „Novosti“, šef delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Albanijom, BiH, Srbijom, Crnom Gorom i Kosovom, Slovak Eduard Kukan, nagoveštavajući da će put naše zemlje ka EU biti dug i zahtevan.

* Usporava li kriza u Ukrajini proširenje EU i proces evropskih integracija Srbije?

- Kriza u Ukrajini je veoma ozbiljna. Situacija se odvija veoma loše. Do sada nije bilo moguće zaustaviti eskalaciju. Dakle, prirodno je da to bude prioritet EU. Jer, ako tome ne poklonimo dovoljno pažnje, to može da stvori mnogo problema čitavoj Evropi. Buknula je vatra i moramo hitno da je gasimo. Ali, to ne znači da je proces proširenja na Balkan, kao dugotrajan proces, manje važan.

* Ipak, stvari se odvijaju sporije...

- Pregovori su u toku. Očekujemo i novu vladu u Srbiji. Nadamo se da će biti formirana 27. aprila. Tada će svi neophodni kanali komunikacije biti funkcionalni. Sve se odvija bez problema.

* Šta treba da bude prioritet nove vlade?

- Da nastave da rade ono što su i do sada činili u procesu evropskih integracija. Takođe, moj veoma prijateljski savet političarima u Srbiji je da ne treba da najavljuju svojim građanima da će zemlja prolaziti kroz proces evropskih integracija brže nego ostale države, i da će za četiri ili pet godina biti u EU. To, jednostavno, nije moguće, jer je za ovaj proces potrebno vreme. Nije neophodno isticati nešto što se neće dogoditi.

* Možda je i bolje ići sporije ka EU, sada, kada se ona nalazi u krizi?

- Takvo rezonovanje može da prođe samo kao dobra šala. Najvažnije je biti spreman za ulazak u EU. Jer, niko ne želi da se ponovi situacija s Bugarskom i Rumunijom. Njihov ulazak je, tada, bio politička odluka, i sada EU ima dosta problema zbog toga.

* Mogu li se porediti situacije na Krimu i na Kosovu?

- Čuo sam to poređenje više puta. Ne mislim da su te dve situacije iste. Jer, na Krimu se dogodila klasična vojna aneksija dela teritorije jedne strane zemlje. Kosovo je bilo nešto sasvim drugačije.

* Nije li priznavanje Kosova od strane nekih uticajnih zemalja omogućilo ono što se danas događa u Ukrajini?

- Taj primer koriste Rusi. Razvijaju pravnu terminologiju u kojoj ističu da je to isto, i da oni ne rade ništa drugo što već nije bilo urađeno s Kosovom.

* Ostaje li slovački stav o nepriznavanju Kosova isti?

- Isti je. Više se o tome razgovara u slovačkom društvu, ali ne mislim da će se stav Slovačke menjati. Postoji i rezolucija slovačkog Nacionalnog saveta koja to ne dozvoljava.

* Predsednik Srbije je rekao da nećemo u EU bez Kosova.

- To shvatam veoma ozbiljno. Stvari će ići svojim tokom. Čak čujem da postoje i neki nagoveštaji oko promene Ustava Srbije, u smislu da više reflektuje novu realnost. U svakom slučaju, čitav zapadni Balkan treba da uđe u EU.