Igor Mandić: Ćirilica je samo izgovor da se oteraju Srbi
12. 10. 2013. u 21:39
Ustašija se probudila i rovari u hrvatskom nacionalnom biću, tako da će uništiti i samo to biće. EU koja se ruga Balkanu, jadnom i razrušenom odnosu Srbije i Hrvatske, koji opasno krvari
NIKAKVE promene se nisu dogodile u životu građana Hrvatske od njenog ulaska u Evropsku uniju, ili ih ja ne osećam. Nisu ni mogle, niti je trebalo da se dogode, a meni je i tako svejedno. To je pogrešan smer okretanja zemlje koja je u Evropsku uniju ušla kao podstanar, i kao takva ne može profitirati - kaže u razgovoru za „Novosti“ Igor Mandić, najpoznatiji hrvatski književni kritičar, esejist, polemičar, kolumnist, autor više od 30 knjiga, koji je obeležio kulturnu i javnu scenu nekadašnje Jugoslavije, Hrvatske i Srbije.
Njegova „malenkost“, koja već decenijama uznemirava malograđanski i politički establišment na ovim prostorima, danas je svojevrsna metafora intelektualca koji je uvek spreman da se suprotstavi i da bude u konfliktu.
* Da li ta pozicija podstanara u Evropskoj uniji, i rezervne stanice za konobare i prostitutke, kako ste izjavili, važi i za ostale balkanske zemlje?
- Moramo podneti sudbinu da ćemo svi tako biti tretirani, da ćemo biti podstanari sve nižeg i nižeg stepena, zato jer nas Evropska unija smatra niže vrednom i rasom, i nacijom, i državama. Ali, i zaslužili smo takav tretman, po mnogim stvarima - kod nas su sve institucije otišle dođavola, mi smo zemlje gde je sve rasprodano, pokradeno i darovano, nema dovoljno elita koje su u stanju da društvo drže na okupu, na vlasti su ili nesposobnjakovići, ili lopovi, ili mediokriteti ili kriminalci, a stalno se busamo u prsa, i Hrvatska, i Srbija, sada valjda i Kosovo, kako svi pripadamo Evropi odvajkada, što i jeste i nije istina, ali je to našlo ideološke i dnevnopolitičke svrhe. Mi smo zemlje koje su lukave evropske sile iskoristile kao rezervoar za svoje potrošačko društvo, tako da nas svet tako i posmatra.
* Postoji li zaista cinizam Zapada prema Balkanu?
- Ima cinizma, samo pritajenoga, u lažnoj, finoj formi. Ali, na kraju ipak ispada da nam se rugaju.
- Ironično, ali tačno replicira ono što se događalo tokom građanskog rata u Hrvatskoj. Bande koje su pljačkale po srpskim krajevima po Lici, Kordunu, Zagori, nakon procesa etničkog čišćenja obavljale su i proces materijalnog čišćenja, pa kad bi bande prošle, onda bi na kućama koje ne bi spalile ostavljale beleg, kao da su zagovnali tu kuću sa oznakom „Zauzeto, Hrvat“, da se neko ne bi usudio tu useliti, jer će se osvajači vratiti da eksploatišu to što su osvojili. Neki su se vratili, neki nisu, ali govnasti natpis je ostao, i još se može videti na nekim kućama oko Gospića. To je ono što krvavo obeležava hrvatsku stvarnost do danas. Ta nepravda nije ispravljena, „Zauzeto, Hrvat“ je ostalo, ne samo u materijalnom smislu, nego je i moralno i politički ostalo. Hrvati su zauzeli sve srpsko u Hrvatskoj, tako da je taj moj jad, i žal, zato što se to dogodilo bio izražen kroz sam naslov.
* Da li je stav da je bolje napraviti novu Jugoslaviju nego ući u Evropsku uniju, koji vi zastupate, odraz jugonostalgije, i ko su danas jugonostalgičari?
- Više nema jugonostalgičara. U Hrvatskoj vlada austro-ugaro nostalgija, što već činjenice potvrđuju. Mi smo ponovo Austrougarska, jer Austrija vlada našim bankama i drugim bogatstvima, a Mađarska je kupila naše izvore energije, kao naftu, na primer, i plin. Prema tome, Austrougarska je već zaposela Hrvatsku, i normalno je da smo na tom planu opet ostali bez Srbije, kao i ranije.
* U kom obliku bi bilo moguće neko novo udruživanje balkanskih zemalja, posle svega što se dogodilo na ovom prostoru?
- Nisam geopolitičar tako velikog paušalnog razmaha da bih mogao govoriti o tome. Lično nemam nikakvih ideja, i to što govorim o ponovnom ujedinjenju južnoslovenskih naroda i nekakvom savezu balkanskih zemalja na nov način, samo su tlapnje razočaranog vrenja. Posle svega što se dogodilo na Balkanu niko nije pobednik. Svi su jadni, bedni, i svi su poraženi. Beda nekih trijumfalnih događaja u Hrvatskoj, kao što je slavljenje „Oluje“, upravo je prava cirkusarija. Nemam, dakle, iluziju da možemo sa susedima i jedni s drugima, ali i sada mislim da svoje nacionalne identitete jedino možemo ostvariti na temeljima zajednice.
* Šta je prava šansa za nas koji smo nekada bili u zajedničkoj domovini?
- U tome i jeste problem, ne vidim je, ne znam. Sve se raspalo, i samo bi neki krvav prevrat možda mogao da promeni stvari, a on je oduran.
* Kakav je sada odnos Hrvatske i Srbije, dok se posmatraju sa udaljenosti između Evropske unije i Balkana?
- Taj odnos vidim kao jadan, razrušen, ponižen, uprkos nekim ekonomskim i privrednim vezama koje su uspostavljene, svejedno je. Ta pupčana veza koja je nekada postojala između Srbije i Hrvatske je prekinuta i opasno krvari.
* Kako će se završiti „rat protiv ćirilice“ u Vukovaru?
- Ustašija se probudila, nije ni zaspala, ni bila pokopana, kako smo mislili, i taj grozni element rovari u hrvatskom nacionalnom biću, tako da će uništiti i samo to biće. To je kao rak koji jede svoga vlastitelja. Stara ustašija i neoustašija su isti rak-fenomen u Hrvatskoj, i vode nas u letarno stanje, u smrtnost. Lično, ćirilica je moje intimno pismo, jednako kao i latinica, znam ga od najmanjih nogu, i uopšte ne razlikujem šta čitam na latinici, a šta na ćirilici. Ali, nije ćirilica problem u Vukovaru, ona je samo izgovor da se maknu preostali Srbi. Na bilo koji način. Vidimo da su se oglasili neki odbori koji prete da će oni na svaki način isterati ćirilicu, uprkos predlozima i sugestijama hrvatske vlade, oni se inate i uporno vode krčag na vodu, dok se ne razbije, pa ćemo videti hoće li se razbiti o našu glavu, ili će se sam slupati. Već je sredina oktobra, a ta se manija, nažalost, i dalje razbuktava, i ja joj kraja ne vidim. Upotreba brutalne sile protiv ljudi koji nešto govore i protestuju ne bi bila poželjna u demokratiji, ali dokle ćemo tako, ne znam.
* Da li biste i sada rekli: zaustavite demokratiju, kao što ste izjavljivali devedesetih godina?
- Bih, ali iz drugih razloga. Uvedite totalitarizam, sada bih rekao.
* Danas vidimo da na ovim prostorima i kultura i intelektualne elite ćute, i gotovo se više ne čuju kritički glasovi?
- Kultura je odavno izdala radničku klasu, jer je pobegla pod okrilje kapitala, što je stalno i kroz istoriju radila, kad se zavlačila pod skute države i politike. Intelektualci su izdali temelj iz kojega su sami nastali, jer su poreklom uglavnom bili iz radničkih porodica. Danas više niko ne pominje radničku klasu, što na papiru, što stvarno, i više nema osnovnog humanog gesta, a to je izveštavanje o pravu radnika na bolji život. Ali, gotovo da nema ni radnika - proizvodnja je u Hrvatskoj praktično iščezla, nestala, ovo što ima zamire, a načelno smo, ili u principu i teoretski, ukinuli pojam radništva, jer je bio socijalistički, marksistički i odurni. Tako je radnička klasa uništena i bačena u zapećak, ali je ona to i dopustila. Bila je preslaba, uljuljkala se u dobrobitima socijalizma, i sada je sva očajna, i na sve strane kuka kako više nemamo onih privilegija i prava koje smo imali. A kako, kad je radnička klasa sama glasala za sve nacionalističke partije, i s jedne i s druge strane.
* Postoji li danas globalno humana ideja sveta, kao alternativa i kao pobuna?
- Nema humane ideje sveta, i nema humanističke pobune. Narod je masa koju pokreću loše strasti, dok se ne nađe neka čvrsta ideološko-politička organizacija koja može time upravljati, a ideja o humanoj pobuni nije samo humana, ona je i revolucionarna, dakle krvava i opasna, ako hoće biti efikasna. Ali, koliko možemo prosuditi, ta ideja i nema jakog odjeka, nema podrške u silama koje bi bile pokretačke, a te sile su finansijski izvori. Sve drugo je samo akademsko trućanje i pretakanje iz šupljeg u prazno. Postoje na svim stranama sveta, od Amerike preko Francuske, do nas, do Grčke, koliko hoćete pametnih ljudi, i čitav niz njihovih studija, eseja, a i mi imamo u našim kulturnim časopisima vrlo ozbiljne i snažne društveno-političke analitičare koji bi hteli pružiti neku novu humanu viziju sveta. Ali, vizije su dim od neke stvari, one se rasplinjuju. Društvenu silu imaju proizvodne, klasne snage. Mi to više nemamo, mi smo rastočili sve klase, odnosno, uništili smo osnovu društvenog postojanja - klasna borba je pretvorena u nacionalističke sukobe, a radnička klasa je svesno prebačena u glupavu rulju, i sistemsko zaglupljivanje naroda dalo je svoj plod.
NOVA KNjIGA “OKLOP OD PAPIRA“
* POSLE autobiografskih bestselera „Sebi pod kožu“ i „U zadnji čas“, uskoro stiže i treća knjiga, „Oklop od papira - autobiografija saldo konto“. Da li ćemo vas uskoro videti na Sajmu knjiga u Beogradu?
- Knjiga je u štampi, izdavač je „V.B.Z.“, i ako bude gotova do Sajma, verovatno ću doći. „Autobiografija saldo konto“ je, zapravo, amplituda tekstova koji su me odredili i razgraničili, jer su me oduvek smatrali „velikim Srbinom“, pa sam je napravio kao zbir tekstova koji nisu bili u mojim ranijim knjigama, koji su objavljivani, ali nisu toliko poznati u regionu. Recimo, masa mojih tekstova iz „Duge“ iz kasnih osamdesetih godina nije imala u Hrvatskoj čitalačku publiku, ili neke moje urgentne ideje iz hrvatske štampe koje nisu shvaćene ili nisu poznate. Sada sam sve to okupio u jednu knjižurinu sa fotografijama, i kombinovao sa intervjuima koji su sa mnom rađeni od 1969. do 2012. godine. To je ta amplituda, jer sam u intervjuima imao mogućnost da obrazložim mnoge svoje društvene vizije koje u svojim tekstovima nisam dobro formulisao, pa su neki od intervjua u stvari moj najudarniji autobiografski materijal. Na primer, najvažnije poglavlje je „Izlet u Srbiju“, intervjui koje sam davao 1996, za NIN, „Vreme“, „Našu Borbu“, i nekoliko intervjua iz „Večernjih novosti“, jer su bili moja tribina za obračunavanje sa onim što nisam mogao reći u Hrvatskoj.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
BRNABIĆ O REFERENDUMU: Izuzetno zadovoljna rezultatima, ali i izlaznošću
PREMIJERKA Ana Brnabić izjavila je večeras da je izuzetno zadovoljna rezultatima referenduma o promeni Ustava, ali i izlaznošću, s obzirom, kako je rekla, na temu o kojoj su se građani izjašnjavali.
22. 01. 2022. u 01:01
AKO SE VUČIĆU NEŠTO DESI, SRBIJA NEĆE MOĆI DA NASTAVI OVAKO: Premijerka o atentatu na predsednika (VIDEO)
ANA Brnabić, premijerka Srbije rekla je da ima najveći strah za Aleksandra Vučića, ne samo kao predsednica Vlade, već kao i prijatelj.
21. 01. 2022. u 23:48
VUČIĆ POSTAO GLAVNA META KRIMINALNIH GRUPA Gojković: Predsednik pokazao odlučnost da istraje u ratu protiv mafije
INFORMACIJE koje je Ministarstvo unutrašnjih poslova dobilo posredstvom Evropola o planovima i pripremama atentata na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića predstavljaju ozbiljno i zabrinjavajuće upozorenje ugrožavanja bezbednosti predsednika, rekla je potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković.
21. 01. 2022. u 23:39
ORLIĆ: Znaju da je Vučić objavio rat mafiji i zato su svoje nišane usmerili prema njemu
VLADIMIR Orlić, potpredsednik Srpske napredne stranke reagovao je na informaciju da organizovana kriminalna grupa, čiji je organizator Radoje Zvicer, namerava atentat i ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
21. 01. 2022. u 23:07
BRNABIĆ: Savo Manojlović dobio 25.000 dolara od Rokfeler fondacije
ANA Brnabić, premijerka Srbije otkrila je da je ekološke proteste plaćaju strane donacije.
21. 01. 2022. u 23:05
Doktor
12.10.2013. 21:52
Ima li i jedan Hrvat koji smije priznati da je sve sto je covek rekao istinito. Tesko
@Doktor - smiju svi, ali nijedan nece!
@Doktor - Četnik ka četnik.
@Doktor - U ovom regionu argumenti ne vaze. Zato je Jugoslavija ta lepa drzava propala. Odrziva je bila samo uz diktaturu. Mnogo lepse je komunikovati s Francuzima, Nemcima, Skandinavcima i drugim kulturnim nacijama. Za Igora u tom svetu niko ne bi znao. Jadan Igor gore bi samo mogao raditi na utovaru i istovaru uglja.
Mene samo cudi kako je ovaj covjek jos uvijek ziv.. zna se sta o njemu misle u Hrvatskoj! Kad je rekao, u emisiji "Nedjeljom u 2",da bi za Hrvatsku bilo najbolje da ponovo udje u zajednicu sa Srbijom, polovini stanovnistva je digao pritisak ma 2000/1200! Legenda.. :)
Komentari (45)