Nezavisnost cepai druge države

Od stalnog dopisnika: PARIZ
EVENTUALNO davanje nezavisnosti Kosovu ne bi bilo dobro rešenje, smatra bivši francuski ministar spoljnih poslova iz vremena kada se donosila rezolucija 1244 SB UN, Iber Vedrin. On je, gostujući, zajedno sa kandidatom Demokratske stranke za premijera Srbije Božidarem Đelićem, na tribini o francusko-srpskim odnosima, koju je organizovalo udruženje mladih Srba "Mozaik" iz Pariza, u rezidenciji srpskog ambasadora u Parizu, poručio da se ne slaže sa cepanjem država po etničkom principu i upozorio da bi se, u suprotnom, takva jedna odluka "kasnije skupo platila u Makedoniji ili Bosni".
- Kosovski problem je veoma komplikovan, jer, treba naći rešenje koje će pomiriti ne samo legitimne interese Srbije i, s druge strane, Albanaca na Kosovu, već treba da vodi i računa o situaciji u regionu. Ne može da se donosi odluka, a da se ne razmišlja o posledicama koje bi ona imala na situaciju u Bosni ili Makedoniji. U okviru Kontakt-grupe već smo bili naišli na taj problem 1997, 1998. godine. Zaista smo žalili što je Milošević u to vreme odbijao bilo kakav kompromis. Inače, istorija je nadalje mogla da se odvija drugačije - kaže Vedrin.

Šta bi danas bilo dobro rešenje za Kosovo?
- Potpuno je nerealno razmišljati o vraćanju na situaciju pre 1999. godine. Ali, puna nezavisnost Kosova, u smislu da to bude klasična država, sa svojom spoljnom politikom i odbranom je, po meni, takođe opasna. Možda gospodin Ahtisari i Evropa idu ka tom rešenju jer ne vide kako bi mogli da urade drugačije, ali je istina da postoji kontradikcija u odnosu na ostale zemlje Zapadnog Balkana. Jer, ako Kosovci imaju pravo da se odvoje, zašto onda ostale zajednice ne bi uživale to isto pravo? To je, dakle, zaista rizično.

Šta je onda rešenje?
- Trebalo bi da se ide ka rešenju u kojem bi Kosovo imalo gotovo potpunu autonomiju, ali koja se ne zove nezavisnost, gde bi Srbija imala istinske garancije, koje bi tek trebalo izgraditi, za prava i bezbednost Srba na Kosovu, religijskog nasleđa i da Mitrovica dobije poseban status. Čitao sam nedavno u američkoj štampi stavove da granice Kosova ne mogu da se menjaju. To su, ipak samo unutrašnje, administrativne granice, koje je svojevremeno odredio Tito. Dakle, pripajanje Mitrovice Srbiji ne zadire u domen međunarodnog prava.

Zalažete se, znači, za podelu Kosova?
- Nije to podela, već modifikacija. Već je bilo mnogo modifikacija poslednjih godina, a počelo se sa Jugoslavijom. Ako ne bi bilo moguće ići dotle, onda bar dati specijalni status za Mitrovicu koji bi joj omogućio da ima organske i važne veze s ostatkom Srbije. Za Kosovo može da se nađe međunarodni status sa izvesnim limitima. Ima dosta zemalja u svetu koje imaju takvu kombinaciju: Katalonija, Škotska... Treba na tome raditi, ali dva ekstremna rešenja nisu dobra: jedno je nemoguće, drugo bi bilo destabilizujuće.


BOŽIDAR ĐELIĆ O ODNOSIMA FRANCUSKE I SRBIJE
I LjUBAV I INTERES
TEMA tribine koju je organizovalo udruženje mladih poslovnih Srba "Mozaik", bila je zajednička budućnost Srbije i Francuske u Evropi. U razgovoru je učestvovao i Božidar Đelić.
- Da li se volimo? Da, malo više s manje strane, a malo manje s veće. Istina je da te odnose više osećamo sa srpske, nego s francuske strane. Srbija od Francuske sada očekuje da je više podrži u nastojanju da očuva Kosovo kroz traženje uravnoteženijeg rešenja u okviru Kontakt grupe od Ahtisarijevog plana, da bude zemlja u EU koja će najbolje čuti potrebe Srba, da više investira u Srbiji...
Đelić je naglasio da je do sada bilo i da ima mnogo razočaranja, kao što su učestvovanje u bombardovanju i to bez saglasnosti UN, traženje da se odreknemo Kosova, vizni režim ili francusko protivljenje širenja EU, naglasivši da zbog tog nerazumevanja, Francuska nije sponzor srpske evropske integracije, kao što su Austrija ili Nemačka hrvatske.
- Prijateljstvo postaje racionalnije, a odnose treba gledati kroz što više zajedničkih interesa. To su ekonomija, infrastruktura, zajednički nastup oko nekih ključnih međunarodnih pitanja - kazao je Đelić.