Nastavljeno suđenje sinu Željka Mitrovića: Andrea nije trčala u trenutku nesreće

U MOMENTU udesa, Andrea Bojanić se kretala dva metra u sekundi, odnosno sedam kilometara na sat. Da je stajala ili išla manjom brzinom, telo bi joj se samo zarotiralo. Ne bi moglo doći do bočnog pomeranja unazad, niti do ovako teških oštećenja blatobrana levog točka automobila koji ju je udario. Da je brzina bila veća, gornji deo tela morao bi da se nagne ka središnjem delu automobila. Telo bi se većim delom našlo ispred čeone strane.

Ovo je u četvrtak u Prvom osnovnom sudu ispričao veštak Gojko Bakić, na suđenju Aleksandru Mitroviću (23), koji se tereti da je 18. jula 2013. godine, u Ustaničkoj ulici na Konjarniku, izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj je nastradala Andrea Bojanić (17).

Advokat Saša Petrović, inače Andrein očuh, pitao je veštaka da li je moguće da se ona kretala brzinom od četiri metra u sekundi, odnosno 14 kilometara na sat, kao što se navodi u nalazu prve komisije veštaka.

- Mogla je da trči pre kontakta i da brzinu smanji do one za koju smo mi ocenili da se kretala, ali isključena je mogućnost da se kretala tom većom brzinom u trenutku kontakta - obrazložio je Bakić.

Prema njegovim rečima, Andrea nije mogla da proceni brzinu vozila koje joj je išlo u susret. Na pitanje zamenika tužioca na kojoj udaljenosti je bilo vozilo Mitrovića od mesta kontakta, u trenutku kada je Andrea stupila na kolovoz, a pri brzini vozila od 88,45 kilometara na sat i brzini pešakinje od dva metra u sekundi, veštak je odgovorio da je reč o razdaljini od 61,4 metra. Savetnik tužioca pitao je Bakića kojim delom vozila je došlo do kontakta sa kojim delom tela pešakinje.

- Prvi kontakt je ostvaren između prednjeg dela leve bočne strane automobila i desne bočne strane pešaka. I to pri kretanju i jednog i drugog. Postoji obris pneumatika na telu, nastao od prednjeg levog točka - rekao je Bakić, dodajući da činjenica da je prednji levi točak ostvario kontakt sa desnom potkolenicom, govori da je točak bio u blagom usmerenju u desno.

Advokati odbrane tražili su od Bakića da konkretno kaže koliko je ograničenje brzine u ulici gde se dogodila saobraćajna nezgoda:

- Stav na osnovu kompleksa saobraćajnice i po mojoj oceni je da je maksimalna dozvoljena brzina 50 kilometara na sat. Neophodno je i tumačenje Sekretarijata za saobraćaj.

Suđenje se nastavlja 11. septembra.