Zbog zarade žele da zadrže papirnu dokumentaciju: Notari izbegavaju elektronske izvode da bi zgrtali novac

S. J. Matić - Z. Radović

subota, 06. 06. 2020. u 09:00

Због зараде желе да задрже папирну документацију: Нотари избегавају електронске изводе да би згртали новац

Foto A. Stanković

Javni beležnici rade po teritorijalnom principu, pa pojedinci zarađuju velike sume novca. U pet centralnih opština osam notara sa ekskluzivnim pravom na overu dokumenata

RAZLOG zbog kojeg notari žele da ostanu verni papirnim listovima nepokretnosti iz katastra i ne žele da uvaže elektronske izvode, leži u odbrani "mesne nadležnosti", tvrdi za "Novosti" javni beležnik iz jednog mesta u unutrašnjosti. On ističe da nekolicina notara u Beogradu zgrće ogroman novac i zarađuje i više od milion evra godišnje, dok kolegama u manjim gradovima ostaju samo "mrvice". Zato se, kako tvrdi naš sagovornik, zalažu da elektronski izvodi ne mogu služiti kao javne isprave, već insistiraju na fizičkom prisustvu stranke i štampanju dokumenta.

Ako ne bi bilo potrebno da se štampaju izvodi, stranke bi mogle u svom mestu boravka da završe posao kupovine stana u drugom gradu ili ostavinske rasprave. Javni beležnici, međutim, insistiraju da, ukoliko je neko kupio stan u Beogradu, proceduru obavi u prestonici, odnosno da ode u katastar i izvadi papirni izvod.

- Teritorija na kojoj posluje jedan notar strogo je definisana, pa tako centralne gradske opštine Stari grad, Savski venac, Vračar, Zvezdaru i Palilulu pokriva svega osmoro ljudi - priča notar. - Oni imaju skoro po 10.000 zahteva ka katastru za dve godine, dok ostale kolege u Srbiji u proseku imaju po hiljadu ili dve. Ako se uzme prosek da overa košta oko 500 evra, jasno je da neke kolege zarađuju basnoslovne sume novca. Zarada zavisi od vrednosti nekretnine, tako da ne dobija notar istu nadoknadu kada se proda stan na ekskluzivnoj lokaciji i u nekom manjem mestu. Javni beležnik, na primer, u Kikindi treba da izda deset rešenja da bi zaradio kao onaj ko je izdao jedno u centru Beograda.

Naš sagovornik smatra da je teritorijalni princip nepravičan i prema građanima i prema većini notara.

Predsednik Javnobeležničke komore Srbije Srbislav Cvejić tvrdi da je mesna nadležnost notara ustanovljena zakonom i poklapa se teritorijalno sa sudskom nadležnošću i da to nema nikakve veze sa njihovim digitalnim pristupom katastru:

- Svi mi imamo digitalni pristup listu nepokretnosti. Ako građanin iz Valjeva kupi stan u Beogradu neće mu overa biti jeftinija kod notara u Valjevu, jer je tarifa jedinstvena prema vrednosti nekretnine. Takođe, ako je prodavac iz Beograda, hoće li on ići u Valjevo da overi ugovor? Papirni oblik nema nikave veze sa tim, jer svi javni beležnici imaju digitalni pristup listu nepokretnosti.

Cvejić ima suprotno stanovište da bi, bez mesne nadležnosti, javni beležnici u unutrašnjosti ugasili svoje kancelarije, jer ne bi mogli dovoljno da zarade.

- U Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu živi 60 ili 70 odsto građana Srbije. Pa ko kupuje nepokretnosti na Zlatiboru ili Kopaonika? Niko od njih ne bi išao tamo da overi ugovor, već bi to radili u svojim gradovima. Beležnicima u unutrašnjosti onda ne bi bilo isplativo da rade, jer najveće zarade donose upravo overe ugovora o prometu nekretnina i to je prihod koji omogućava normalno funkcionisanje beležničkih kancelarija.

STATISTIKA GREŠAKA

NA sajtu Republičkog geodetskog zavoda objavljena je i statistika sa spiskom javnih beležnika sa najviše obustavljajućih u odnosu na broj donetih rešenja. Tu se vidi koliko je svako od njih procentualno grešio, kao i da pojedinci ni svako deseto rešenje ne napišu ispravno.

- Neki imaju i po 15 odsto grešaka i RGZ im zbog toga odbija upis - kaže naš sagovornik. - Standard u Evropi je da procenat greške bude ispod tri odsto. Zanimljivo je i da među onima koji su u vrhu najplaćenijih, koji imaju najviše posla, ima i onih koji su dostigli 15 odsto grešaka. Zbog svega toga trpe građani, jer im katastar odbija nepotpuna i netačna dokumenta.

OGROMNE RAZLIKE

I zvanični podaci sa sajta Republičkog geodetskog zavoda pokazuju da prvih 20 javnih beležnika na spisku imaju mnogo posla. Najvredniji je od 1. jula 2018. do 26. maja 2020. tražio čak 8.643 izvoda, dok je od poslednjeg na listi u katastar stiglo svega 36 zahteva. To, kako kaže naš sagovornik, potvrđuje da neki jedva opstaju, dok neki zarađuju neverovatne sume.







Komentari (6)

GARGAMEL

06.06.2020. 10:12

U svakoj profesiji ima onih koji rade dobro i vredno i onih koji rade manje lošije i smetaju.A što se tiče grešaka njih ne sme da bude uopšte i to važi za sve.

Mali Radojica

06.06.2020. 11:35

Ukinuti Notare koji i onako nemaju nikakvu odgovornost. Svi dokumeni treb ad abudu dostupni elektronski sa rednim brojem koji se moze lako proveriti. Za falsifikovanje istih uvesti visoke kazne.