Ekonomska kriza koja nas očekuje još neprocenjiva: Da li će pandemija virusa sniziti i penzije?

Očigledno je da će usled ekonomske krize rast zarada ove godine biti daleko manji nego u prethodnih nekoliko godina, kada su one rasle gotovo 10 odsto godišnje. Ove godine se ne očekuje rast viši od 5,4 procenta, a na taj način će se i visina penzija automatski prilagođavati ekonomskoj krizi i budžetskim mogućnostima.

Profesor dr Milojko Arsić, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže, za "Novosti", da će dodatna sredstva, koja su potrebna za finansiranje penzija, biti obezbeđena kroz povećane transfere iz budžeta Srbije, tako da ne postoji rizik od njihovog smanjenja u narednom periodu.

- Rebalans budžeta sadržaće povećane transfere za PIO fond, koji će biti određeni tako da nadoknade procenjeni pad prihoda od doprinosa - kaže naš sagovornik. - Iako država nije obezbedila sredstva za finansiranje fiskalnog deficita i refinansiranje glavnice javnog duga, niti je objavila plan kako će to uraditi, rizik od kašnjenja isplate penzije je mali. Procenjuje se da će u slučaju nedostatka finansijskih sredstava kasniti u izmirenju obaveza prema dobavljačima, korisnicima subvencija, dok će isplata primanja najstarijih imati prioritet.

Najava promene švajcarske formule samo mesec-dva nakon što je usvojena, za profesora Arsića fiskalno je neodgovorna. Takve najave su bile rezultat kratkoročnog razmišljanja, prema kome će povoljne prilike u privredi večno trajati.

- Dobar penzijski sistem treba da bude takav da može uspešno da prođe kroz privremene zastoje privrede, ali i ozbiljnije krize, uz redovnu isplatu penzija, bez njihovog smanjivanja, a da pri tome javni dug ostane održiv. U okolnostima aktuelne krize, ali i onim koje se očekuju da će postojati u narednih nekoliko godina prilično je sigurno da država neće imati novca da dodatno poveća izdašnost penzijskog sistema, a kao uspeh bi trebalo da se smatra to što bi se penzije redovno isplaćivale prema švajcarskoj formuli.

I profesor dr Ljubodrag Savić smatra da bi trebalo da budemo zadovoljni i da smatramo uspehom ukoliko ovu godinu završimo bez smanjivanja penzija.

- Nedostatak novca u kasi PIO fonda zbog manje uplate doprinosa država će morati da nadomesti kao i do sada - kaže profesor. - Nekada su te dotacije išle i do 50 odsto, a neposredno pre krize spustile su se na trećinu ukupnog novca koji se izdvajao za njihovu isplatu. Sada će država morati do sredstava da dođe emisijom hartija od vrednosti na domaćem i stranom tržištu.

Naš sagovornik napominje da je iz državne kase na servisiranje kredita iz prethodnog perioda išlo od tri do tri i po milijarde evra, a sada će morati još toliko da se obezbedi da bi se sprovele najavljene ekonomske mere. Prof. Savić smatra da se najverovatnije neće dogoditi 2014. godina i smanjenje penzija, pošto je stanje u privredi u odnosu na taj period mnogo bolje.

- Suštinski smo se zahvaljujući tim merama oporavili i uspeli da uspostavimo ekonomski sistem koji može dobro da funkcioniše. Naša ekonomija je išla u dobrom pravcu, ali u ovom trenutku moramo da razmišljamo realno. Ne možemo se više oslanjati na strane investitore koji takođe u vreme krize spasavaju glavu. Mislim da će se neke zemlje naći u još neobranijem grožđu od nas, pošto se kod nas dobar deo ekonomije oslanja na domaće tržište. Nadam se da smo se sada opametili i da će ubuduće država neke proizvodnje držati pod svojom kontrolom.

Prof. Savić smatra da se u usklađivanju penzija neće u narednom periodu odustati od švajcarske formule, ali ne veruje da ima prostora za njenu nadogradnju i povećanje čekova najstarijih.

ZA PENZIONERE JOŠ 28 MILIJARDI

PROFESOR Milojko Arsić objašnjava da su u ovoj godini, u kojoj su ekonomske prilike u Srbiji vrlo teške, penzioneri dobili vanrednu pomoć od 4.000 dinara, a najavljeno je dodatnih 100 evra.

- Ukupan iznos dodatnih sredstva koja će dobiti najstariji u prvoj polovini ove godine iznosi oko 28 milijardi dinara. Pri tome ta sredstva neće biti isplaćena iz državnih rezervi, nego iz zaduživanja države, a taj dug će sa kamatom platiti građani Srbije u narednim godinama. Inače, javni dug Srbije će u ovoj godini porasti za dve do dve i po milijarde evra, a svaka dodatna isplata penzionerima bi značila njegov dalji rast - smatra prof. Arsić.