Radniku malo, gazdi mnogo: Najniža plata od 30.000 kraća za 7.000 dinara od minimalne potrošačke korpe

Dok je danas cena minimalno vrednovanog radnog sata 172,54 dinara neto, 2011. godine bila je 95 dinara, a tadašnja minimalna zarada svega 15.960 dinara mesečno.

Profesor dr Darko Marinković, direktor Centra za industrijske odnose, smatra da konstantan rast minimalne zarade i dupliran iznos u odnosu na pre deset godina odražavaju ekonomsku stabilnost Srbije.

PROČITAJTE JOŠ - Vlada odlučila: „Minimalac“ od 1. januara 30.022 dinara

- Kada se posmatra minimalac, uzimajući u obzir ekonomska zbivanja, zaključak je da su uspostavljene makroekonomska stabilnost, stabilna nacionalna valuta i stabilnost cena - kaže prof. Marinković. - Važno je da jačamo kapacitete naše privrede. Ako zaposleni nemaju pristojne zarade, opadaju potrošačka moć i motivacija za rad. Ne radi se samo o novcu, već i o vrednovanju nečijeg rada.

Prema njegovim rečima, rast privrede je četiri odsto, kako je potvrdila Svetska banka, a stabilne finansije uslovljavaju veću potrošnju i rast standarda.

- Možda mnogi očekuju da plate rastu i brže, ali počeli smo od velikog minusa, a u takvim okolnostima najteže je doći do nule - kaže naš sagovornik. - Minimalac je utvrđen kroz proces između države, poslodavaca i radnika. A u interesu zaposlenih je da plata bude redovna i stalna. Bolje i da je manja ali sigurna. Radniku je najvažniji stalan i stabilan posao. Optimista sam i očekujem da će biti sve bolje, i da će finansijska stabilnost koju imamo omogućiti još veću stopu privrednog rasta, veće plate i penzije. I te plate su i u makroekonomskom okruženju merilo da je "brod", što se tiče i socijalnog i političkog razvoja, uhvatio dobar pravac.

Nebojša Atancković Foto Tanjug

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da bi u odnosu na privredni rast minimalna zarada trebalo da bude niža.

- Unija poslodavaca se zalaže za realno povećanje minimalne zarade, da ne bi opterećivalo privredu - kaže Atanacković. - Za poslednje tri godine minimalna zarada je rasla po 10 odsto, pa je za trećinu porasla u tom periodu, a bruto nacionalni proizvod nije pratio toliki rast. Povećana plata ne sme da bude viša od neophodnog za investiranje u razvoj privrede.

Kako Atanacković kaže, povećanje minimalne plate mora da prati i povećanje ostalih zarada. Smatra da je nerealno očekivati veći minimalac, jer bi tada prosečna zarada morala da bude barem 600 evra.

- Veću platu podrazumeva veći BDP, a Unija poslodavaca je prihvatila sadašnju minimalnu platu, ali uz kompenzaciju - kaže naš sagovornik. - Umanjene su naše obaveze po pitanju PDV, umanjena su davanja prema penzionom fondu i umanjen je oporezovan deo.

PORAST IZ GODINE U GODINU

ODLUKU o visini minimalne cene rada za period januar - decembar 2020. godine Vlada Srbije je usvojila 13. septembra 2019. Minimalna cena rada po satu tako je od 1. januara uvećana na 172,54 dinara neto. U godini za nama, minimalac je iznosio 27.022 dinara. Najniža cena rada, bez poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, lane je iznosila 155,30 dinara po radnom satu. U 2018. godini, bila je 143 dinara, 2017 - 130, a 2016 - 121 dinar. U 2011. godini najmanje plaćen sat bio je 95 dinara.

KORPA I LIČNI DOHODAK

MINIMALNA potrošačka korpa iznosi 37.000 dinara i za 7.000 je viša od minimalca, ali obično se posmatra četvoročlana porodica u kojoj su dvoje dece i dvoje radno sposobnih - kaže Atanacković. - Najvažnije je da se smanjuje nezaposlenost. Ako u četvoročlanom domaćinstvu radi dvoje odraslih, dva minimalca bi svakako podmirila tu minimalnu potrošačku korpu.