Skraćen spisak nezaposlenih za 300.000 ljudi: Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, za 10 godina značajno porasla zaposlenost

SPISAK nezaposlenih u Srbiji prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u poslednjih 10 godina smanjen je za gotovo 300.000 imena. Broj ljudi bez radne knjižice 2010. godine bio je 767.418. U narednih pet godina bilo ih je manje za 7.500, da bi drastično skraćivanje liste usledilo lane, kada je zabeleženo 569.778 nezaposlenih. U februaru ove godine još ih je manje i sada je na njoj 514.119 imena.

Jedan od najsvetlijih primera je opština Inđija u kojoj je stopa nezaposlenosti niža od evropskog proseka i iznosi 3,4 odsto. Kada se u naredne dve godine otvori još 1.200 novih radnih mesta niko neće biti bez posla.

- Mnogo faktora uticalo je na ovakvu situaciju - kaže Vladimir Gak, predsednik opštine Inđija. - Nova industrijska zona najopremljenija je i najmodernija površina takve namene ne samo u Srbiji, nego u celoj Jugoistočnoj Evropi. U naredne dve godine doći će još 10 novih investitora, što podrazumeva i nova zapošljavanja.

Gak naglašava da ne samo da nijedno privredno društvo u ovoj opštini u poslednjih 10 godina nije ugašeno, već su ona i širila proizvodne kapacitete. To potvrđuje, recimo, preduzeće "Automotiv" koje je počelo sa nekoliko stotina radnika, a danas broji oko 2.500 zaposlenih.

- Nismo vodili populističku politiku i za četiri godine broj nezaposlenih manji je za više od 1.000 ljudi - naglašava naš sagovornik. - Prema poslednjim podacima NSZ u Inđiji je 1.349 osoba bez posla, ali i to će se uskoro promeniti. Najveće investicije došle su kod nas, a ni priča o dolasku "Folskvagena" nije završena. Dok se odluka zvanično ne donese mi smo još uvek u igri.

Kako naglašava Zoran Martinović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje, prvi put se desilo da su stopa nezaposlenosti i stopa zaposlenosti u poslednjim godinama u četvrtom kvartalu ostale gotovo identične u odnosu na treći. Četvrti realno beleži povećanje stope nezaposlenosti zbog smanjenja radne aktivnosti u delatnosti poljoprivrede i građevinarstva i obima sezonskih poslova.

PROČITAJTE JOŠ: Na lale i orhideje - 11 miliona evra: U Srbiji proizvodnja cveća beleži rast, ali tri puta više uvozimo nego što mi plasiramo u zemlje EU

- Smanjenju nezaposlenosti najviše su doprineli povećanje privredne aktivnosti, dolazak novih investitora u Srbiju i otvaranje novih radnih mesta, zatim smanjenje nameta za poslodavca, podsticaji kao i uspešno sprovođenje mera aktivne politike zapošljavanja - ističe naš sagovornik. - Na osnovu prijavljenih potreba, koje su nam poslodavci dostavili, utvrđeno je da je najveće interesovanje postojalo u svim nivoima obrazovanja od nižeg do visokog.

S druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da treba uzeti u obzir tri parametra kada se govori o padu nezaposlenosti: promenjena metodologija izračunavanja broja zaposlenih i nezaposlenih, odlazak ljudi iz zemlje i pad prirodnog priraštaja.

- To su kvantitativni pokazatelji, mada je bilo i realnog smanjenja, ali u manjoj meri - kaže prof. Savić. - Danas se smatra da je zaposlen svaki čovek koji je u poslednjih sedam dana pre sprovođenja Ankete o radnoj snazi radio bar jedan sat, što se radikalno razlikuje od metodologije koja je ranije važila i sabirala zaposlene i nezaposlene. Ne možemo zanemariti ni da svake godine Srbiju napusti oko 30.000 mladih ljudi i da trenutno ima ispod sedam miliona stanovnika.

Naš sagovornik naglašava da se sedamdesetih godina u prvi razred upisivalo po 120.000 đaka, a danas ih je upola manje.

I ZANATLIJE NA CENI

DO posla danas najlakše dolaze diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, elektrotehnike i računarstva, elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama. Tu su i profesori matematike, fizike, stranih jezika, anesteziolozi, kardiolozi, pedijatri, oftalmolozi, ginekolozi, farmaceuti, biohemičari, stručnjaci za finansije - računovođe.

- Kada su u pitanju profili nižeg nivoa obrazovanja, brže do radne knjižice stižu zanatlije - bravari, kuvari, armirači, zidari, tesari, ali i mašinski, medicinski i farmaceutski tehničari, medicinske sestre i vozači - naglašava Martinović.

KVALITET RADA ZA STALNO

PROFESOR Savić objašnjava da je važan i kvalitet zaposlenosti. To znači da je većina ranije radila za stalno, a danas dobar deo ima ugovore na određeno - od danas do sutra.

- Čak i oni koji imaju stalno zaposlenje rade po potrebi. Nema više čvrstih ugovora, već kada ima posla radnici rade i duže od osam sati, vikendom i praznikom, a kada nema oni su kod kuće. Fond radnih časova se raspoređuje na duži period, a ne na dnevnom nivou - napominje profesor.