Ekonomija

I majstori iz Rusije gradiće Beograd na vodi

I. Mićević / Z. Radović

29. 09. 2015. u 14:28

Iako je sve slabije interesovanje za zanatske škole , stručnjaci smatraju da Srbija može da obezbedi dovoljno graževinskih radnika. Za gradilište potrebno više od 20.000 radnika različitih profila

И мајстори из Русије градиће Београд на води

IZGRADNjA "Beograda na vodi" zaposliće 20.000 radnika različitih profila. Stručnjaci kažu da će majstora i inženjera biti dovoljno, samo zbog toga što će se realizacija ovog projekta odvijati u fazama. Ako bi svi zidari, tesari, armirači i ostali građevinci trebalo odjednom da prionu na posao, morali bismo da uvozimo radnu snagu.

Već gotovo čitavu deceniju, klupe u zanatskim školama su skoro prazne. Ove godine, na sve trogodišnje smerove za građevince u Srbiji upisalo se oko 50 đaka. Tako će generacija koja je u klupe sela ovog septembra za tri godine gradilištima moći da ponudi svega sedam zidara. To sigurno nije dovoljno za izgradnju kapitalnih projekata koji se najavljuju u Beogradu, ali je činjenica da je dosta naših majstora u potrazi za poslom otišlo iz Srbije u Rusiju, na Bliski istok i sever Afrike, pa bi otvaranje novih gradilišta, za mnoge od njih bio razlog da kupe povratnu kartu.

- Najviše posla biće za projektante i inženjere, građevinske tehničare, kao i za geologe, montažere, tesare, armirače i betonirce. Biće neophodne i zanatlije koje se bave suvom gradnjom. Ovde će biti primenjena najnovija tehnologija, ali očekujem da će se naši ljudi odlično snaći - kaže za "Novosti" Viktor Kobjerski, sekretar Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije. - Napravili smo dogovor sa komorama u regionu da naša preduzeća zajednički nastupaju na trećim tržištima, kao i u svim zemljama bivše Jugoslavije, tako da bismo eventualni nedostatak radnika mogli i tako da nadomestimo.

Podaci Zavoda za statistiku kažu da je u građevinarstvu zaposleno 110.849 radnika, ali procenjuje se da je oko 70.000 ljudi angažovano "na terenu". Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je oko 11.000 preduzeća registrovano za građevinsku delatnost.

SAMO JEDAN UČI ZA VODOINSTALATERA SAMO jedan učenik u celoj Srbiji odlučio je da ove godine uči za hidrograđevinara, odnosno vodoinstalatera, iako je reč o unosnom zanimanju. I na ostale građevinske smerove, prema rečima Dragane Radovanović, upisuju se deca iz ruralnih sredina, koja dobijaju stipendije, čime plaćaju hranu i smeštaj u domu. Ona kaže da bi rešenje bilo kada bi bio uveden prag znanja na maloj maturi i kada bi roditelji realnije sagledali da li je dete za gimnaziju ili je bolje da ide na zanat.

- Nadamo se da će se u Srbiji naći dovoljno radne snage za zidanje "Beograda na vodi" - naglašava Saša Dimitrijević, sekretar Granskog sindikata građevine "Nezavisnost". - Građevina je zamajac za sve ostale grane industrije i zato je važno da tu poslovi budu što većeg obima. Čim se gradi, odmah će da oživi i industrija građevinskih materijala, ali i drugi sektori. Prekvalifikacija može da da najbrže rešenje, mada će, ako ovde bude više posla, mnogi naši majstori da se vrate iz Rusije, gde su im uslovi za rad sve teži.

Veliki problem ove industrije je stara radna snaga. Da bi se podmladila, potrebno je upisati više đaka.

Ako bude nedostajalo majstora na gradilištu, najlogičnije je, procenjuje Dragana Radovanović, direktorka Građevinske škole u Beogradu, dobiti ih masovnom prekvalifikacijom, a ne čekati nove generacije, među kojima je interesovanje za ove profile veoma malo.

- Ove školske godine uspeli smo da upišemo sedam zidara, šest armirača, četiri tesara, deset keramičara i osam dekoratera. A mi smo jedna od retkih škola u Srbiji koja školuje ove trogodišnje profile - kaže Radovanovićeva. - Država uvek da veće kvote za upis, ali ne uspemo da ih popunimo. Obilazimo celu Srbiju, informišući osnovce o našoj školi, imamo i stipendije za đake.

Direktorka Građevinske škole kaže da se mnogo više radnika ove struke dobija prekvalifikacijom. Samo njena škola ima od države kvotu za 290 prekvalifikacija godišnje, a isti posao rade i mnogi drugi.

NI CRNOTRAVCI NEĆE MISTRIJU

NI u Crnoj Travi, kolevci građevine, više nema mnogo zainteresovanih za zanate. Tehnička škola "Milentije Popović" u ovoj opštini bori se za učenike, buduće građevince.

Kod nas je sve besplatno, smeštaj i ishrana u domu, kao udžbenici - kaže direktor Dragan Kocić. - Interesovanje je, ipak, malo, pa smo ove godine upisali samo 21 đaka. U zlatnom periodu za građevinarstvo, sedamdesetih godina, imali smo i do četiri odeljenja sa po 35 učenika, odnosno 140 učenika. Projekat "Beograd na vodi" je šansa da se poveća interesovanje za obrazovanje u tehničkim školama. To je projekat koji će trajati, pa i u tome vidimo šansu da ćemo uspeti da iškolujemo novu generaciju kadrova koja će raditi na ovom projektu.
J. S

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (26)

saša

29.09.2015. 14:47

( 69 ) ( 143 )

.....mislim da taj film nećete gledati,jer plata dobrog majstora-građevinca,električara ili vodoinstalatera je na privremenom radu u Rusiji oko 1500 evra mesečno,a baš bih voleo da vidim poslodavca u okupiranoj koloniji Srbiji,koji je spreman radnika platiti i pola od te sume!

( 69 ) ( 143 )

Markov

29.09.2015. 16:42

( 8 ) ( 5 )

@saša - Bilo kako bilo radiće se, gradiće se i moći će da se zaradi. Bolje da se radi išta nego ništa.

( 8 ) ( 5 )

Nena

29.09.2015. 18:12

( 6 ) ( 5 )

@saša - Tu ste u pravu! Bolje je išta nego ništa! Pa koliko ima ljudi koji tragaju godinama za posao putem Nacionalne službe za zapošljavanje? Ne mogu se ni na prste izbrojati! Građevnici i inženjeri su tu najsrećniji kada je u pitanju dobijanje posla na ovako velikom projektu.

( 6 ) ( 5 )