Toplanama fale skladišta mazuta

E. V. N.

07. 09. 2014. u 15:49

Od 59 elektrana, samo osam ne može da pređe sa gasa na naftu, ali nijedna nema dovoljno velike rezervoare. Za ovu grejnu sezonu planirano 545 miliona kubika gasa, 115.000 tona mazuta i 200.000 tona uglja

NADAMO se da se gasna kriza i nestašice neće ponoviti, ali pripremamo se kao da će se dogoditi. Tako bi ukratko mogla da se opiše situacija u većini toplana u Srbiji. Od 59 elektrana, tek osam nema tehničkih mogućnosti da sa gasa pređe na druge energente. Mnogo veći problem je to što su postojeći skladišni kapaciteti za mazut mali i nedovoljni da bi se s tim rezervama prebrodila dugotrajnija eventualna kriza u nabavci plavog energenta.

Toplane u Srbiji pripremaju se za početak grejne sezone koja počinje 15. oktobra. Za razliku od prethodnih godina, sada postoji velika neizvesnost u snabdevanju gasa zbog situacije u Ukrajini, koja se već mesecima ne smiruje.

- Srbija je lane za grejnu sezonu potrošila 545 miliona kubika gasa, 115.000 tona mazuta i 200.000 tona uglja - kaže, za „Novosti“, Milovan Lečić, direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije. - Tolike količine su planirane i za ovu sezonu. Očekujem da će sve toplene biti spremne do sredine oktobra. U toku su tenderi za nabavku mazuta, a pokrivene su potrebe za ugljem za predstojeću grejnu sezonu.

Toplane, a time i sva domaćinstva koje one greju, bile bi u velikom problemu ako dođe do nestašice gasa. Jer, većina elektrana u Srbiji nema dovoljno prostora da uskladišti mazut.

- Ne očekujem veće probleme u snabdevanju toplana energentima - kaže Dejan Stojanović, predsednik UO Udruženja toplana. - U toku su uobičajene nabavke mazuta, jer je ovaj energent leti jeftiniji. I 2009, kada smo usred zime potpuno nenajavljeno ostali bez gasa, uspeli smo da prevaziđemo problem i kod onih toplana koje mogu da koriste samo gas. Toplane su tada bile solidarne i one koje su mogle da pređu na mazut, rezerve gasa su preusmeravale elektranama koje nemaju te mogućnosti. Ako do gasne krize dođe, najveći problem biće kada podvučemo crtu, jer je grejanje na mazut znatno skuplje nego na gas.

BEOGRAD POTROŠI ČETVRTINU „Beogradske elektrane“ su najveći pojedinačni potrošač prirodnog gasa u Srbiji u zimskim mesecima, čija proizvodna postrojenja u tom periodu troše čak oko 25 odsto ukupnih dnevnih potreba cele zemlje za tim energentom. Iako je primarni energent prirodni gas, raspolažu sa značajnim skladišnim kapacitetima u koja staje nešto više od 67.000 tona. - S obzirom na činjenicu da je u procesu priprema za grejnu sezonu 2014/2015. ugovorena nabavka tečnih energenata i da se oni sukcesivno dopremaju, raspolagaćemo sa količinom od oko 60.000 tona mazuta - kažu u „Beogradskim elektranama“. - U slučaju poremećaja u snabdevanju prirodnim gasom, „Beogradske elektrane“ biće spremne da umesto gasa koriste mazut u meri u kojoj to budu zahtevale okolnosti.

ZRENJANIN - JKP „Gradska toplana“ u Zrenjaninu nema tehničke mogućnosti da pređe na mazut, iako je gorionik napravljen za kombinovanu upotrebu. Pošto nema rezervoar za mazut, pogon radi samo na prirodni gas. Menadžment firme nada se da ove zime, ipak, neće biti nikakvih problema, naročito zbog činjenice da je skladište u Banatskom Dvoru puno, a nalazi se u neposrednoj blizini.

JAGODINA - Jagodinska Gradska toplana koristi isključivo gas već 20 godina. Po rečima tehničkog direktora Gorana Šobota, ona nema mogućnosti za korišćenje drugih energenata, pa ni mazuta, niti za njihovo uvođenje do početka grejne sezone.

VALJEVO - Gradska toplana ima savremen sistem koji omogućava rad na mazut, ali i tečni naftni i zemni gas. Trenutno, toplana koristi mazut, koji je najskuplji energent, a razmatrana je mogućnost prelaska na gas, što ne iziskuje značajnija ulaganja u opremu, a obavljeni su razgovori sa snabdevačima. Od toga se, međutim, ove godine odustalo, zbog najavljenih problema u snabdevanju gasom zbog krize u Ukrajini.

KRALJEVO - Više od 9.000 korisnika usluga kraljevačke „Toplane“, sa oko 550.000 kvadrata grejnog stambenog i poslovnog prostora, nemaju razloga za brigu jer u slučaju potrebe, gradska „Toplana“ ima tehničke mogućnosti da umesto gasa koristi mazut, i to u punom kapacitetu.

- U slučaju nestašice gasa, na mazut bismo mogli da pređemo u roku od dva-tri sata, tako da to korisnici naših usluga ne bi ni osetili. Imamo mogućnost za skladištenje 800 tona mazuta, što bi bilo dovoljno za petnaestak dana - kaže Dragan Arsenijević, direktor kraljevačke „Toplane“.

LOZNICA - Ako bude problema sa nabavkom gasa, u Loznici bi radijatori bili topli zahvaljujući mazutu, rečeno nam je u JKP „Toplana“. Loznica je dobila novu toplanu, ali su ostale četiri lokalne kotlarnice, na mazut, tri u gradu i jedna u Banji Koviljači, koje bi mogle da greju skoro pola stambeno-poslovnog prostora. Osim toga, ističu u „Toplani“, u novom pogonu toplane postoji alternativa sa lož uljem, za koje je spreman rezervoar kapaciteta 100 tona, što bi bilo dovoljno za najmanje 15 dana.

ŠABAC - Šabačka „Toplana“ spremna je za eventualnu nestašicu gasa, a pridržavajući se preporuka Vlade Srbije, u ovom trenutku u rezervoarima ima dovoljno mazuta za sedmodnevno zagrevanje 8.000 korisnika - kaže, za „Novosti“, direktor JKP „Toplana“ Dragan Mićić.

Iako je osnovni energent u Šapcu gas, prema Mićićevim rečima, kapaciteti postojećih skladišta za mazut su oko 1.300 tona. Gradu je za zagrevanje dnevno potrebno oko 40 tona, a jedini problem mogao bi da nastane sa dopremanjem mazuta do Šapca.

UGLJA IMA DOVOLJNO KRAGUJEVAC - Gradska toplana u Kragujevcu kao osnovni energent koristi ugalj i u slučaju nestašice gasa ne bi bilo većih problema za zagrevanje stanova i ustanova u ovom gradu, kažu u toplani. Prema rečima Miloša Anđelkovića, portparola kragujevačke „Energetike“, ugalj se koristi za 70 odsto proizvodnje toplotne energije. Nekoliko kotlarnica radi na gas. Mazut se, zasad, koristi samo za potpalu. - I u kotlarnicama koje rade na gas prilikom projektovanja je predviđeno korišćenje alternativnog goriva i one bi automatski mogle da pređu na mazut, ali bismo u tom slučaju morali da nabavimo veće količine mazuta - objašnjava Anđelković. Inače, kragujevačka „Energetika“ greje oko 20.000 stanova i većinu ustanova u ovom gradu. Projektovana potrošnja uglja tokom cele grejne sezone je oko 100.000 tona, mazuta oko 4.500 tona, kao i 12 miliona kubika gasa.

ZAJEČAR - U ovom gradu, na daljinski sistem grejanja priključeno je oko 25 odsto grada, a grejanje se obavlja samo na mazut.

ČAČAK - U JKP „Čačak“ kažu da spremno dočekuju predstojeću grejnu sezonu. Prema rečima direktora tog preduzeća Obrada Stevanovića, stiglo je uputstvo od Vlade da se snabdeju određenim količinama mazuta, koji će poslužiti za rezervu. On je istakao da, ukoliko ovo JKP bude moralo samo to da učini, iz grejne sezone će izaći sa ogromnim gubicima. Kako kaže, JKP „Čačak“ trenutno ima 200 tona, koje mazuta na zalihama, ali je neophodno još 500.

Stevanović je objasnio da se gas maksimalno mora štedeti imajući u vidu krizu u Ukrajini, a Banatski Dvor, kako je rekao, ovaj energent može skladištiti za 90 dana.

Svi oni koji imaju mogućnost da se greju pomoću nekog drugog goriva, trebalo bi to da učine. Ukoliko dođe do problema sa nabavkom gasa, mora se preći na neki drugi energent“, ukazao je direktor.

NOVISAD - JKP „Novosadska toplana“, u saradnji sa TE-TO „Novi Sad“, ima tehničke mogućnosti da umesto prirodnog gasa koristi mazut kao pogonsko gorivo. U ovom preduzeću ističu da se za toplotno područje TO „Zapad“ može obezbediti zamena drugim alternativnim pogonskim gorivom (lako lož ulje).

Potrebno vreme je 24 sata da se pređe na alternativno pogonsko gorivo sa adekvatnom pripremom. Skladišteni kapaciteti u TE-TO „Novi Sad“ su 5.000 tona mazuta, što je dovoljno za sedam dana, ako su temperture u proseku. Postoji mogućnost kontinuiranog snabdevanja mazutom.

NIŠ - Za više od 90 posto korisnika usluge centralnog grejanja Gradska toplana u Nišu kao energent koristi gas. Direktor Slobodan Maksimović kaže da su obezbedili tehničke uslove da pređu na mazut ukoliko dođe do prekida isporuke gasa:

- Obezbedili smo određene količine mazuta, ali to nije dovoljno. Čekamo na preporuku Vlade Srbije koja će za sve toplane u Srbiji, ukoliko dođe do gasne krize, obezbeđivati mazut.

SREMSKAMITROVICA - Oko 3.500 stanova i kuća i oko 80.000 kvadratnih metara poslovnog prostora je priključeno na daljinsko grejanje i ima uslova da se greje mazutom, gasom i ugljem. Blizu 3.000 stanova greje Termoelektrana-toplana, koja od pre dve godine za grejanje koristi obnovljive izvore - ljuspe od prerade suncokreta iz Fabrike ulja „Dukat“ u Šidu. Oko 260 stanova greje se sa lokalne kotlarnice, koja koristi gas, ali tako može i brzo preći na mazut...

- Kako god bude sa energentima, mi u „Toplifikaciji“, u sistemu grejanja imamo dve mogućnosti, da koristimo i gas i mazut, imamo i rezervoare za rezerve mazuta - kaže Slavko Sladojević, direktor „Toplifikacije“.

BOR - U Boru je na daljinski sistem grejanja priključeno čak 97 odsto domaćinstava i firmi u gradu. Grejanje se obavlja isključivo kotlovima na ugalj, a za sezonu se potroši nešto više od 45.000 tona tog energenta. Prethodnih godina radijatori u gradu bakra su bili topli, a nakon revitalizacije dela toplovodne mreže, zahvaljujući donaciji od 2,3 miliona evra od nemačke KVF banke, očekuje se da ove godine bude najbolje u proteklih nekoliko sezona.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije