Banci svako duguje po 830 evra

GRAĐANI Srbije su gotovo na dnu lestvice u Evropi po korišćenju bankarskih usluga. Za kredite duguju oko šest milijardi evra, a svaki stanovnik po 834 evra. To je, pak, 16 puta manje nego u zemljama Evropske unije, deset puta manje nego u Sloveniji, pet puta manje nego u Hrvatskoj... Nije da nam krediti ne trebaju - plata ode na hranu, komunalije ... i za ostale potrebe ne ostane ništa. Mala primanja su, ujedno, i glavni razlog za ovako nizak nivo zaduženosti. Kreditna rata je prevelik zalogaj za našu platu, a uz to i kamatne stope po kojima banke zajme novac su kod nas visoke.

Prema podacima Kreditnog biroa, prosečan građanin za kredit duguje 751 evro, dozvoljeni minus 32 evra, kreditu karticu 45 evra, a za lizig uslugu samo šest evra. Već dve godine nivo zaduženosti stagnira, a za pojedine usluge kao što su kreditne kartice, pozajmica po tekućem računu i lizig usluge beleži se pad. Tako smo u 2008. godini više koristili kreditne kartice i zaduženost po stanovniku kada je reč o ovoj vrsti kreditiranja je bila 65 evra, a sada je 20 evra manja. Korišćenje lizinga gotovo da zamire od 2007. godine, kada je svaki građanin za uzeti automobil na ovaj način dugovao 15 evra, a sada dva i po puta manje.

- Nisu nama skupi krediti, nego nam je standard nizak - tvrdi Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.

- Kod nas se prosečna plata kreće od 350 do 370 evra, a uz takve zarade ne postoji povoljan kredit. Krediti ne mogu da budu jeftiniji dok imamo ovako visoku referentnu kamatu, ogromne nenaplative zajmove i obavezne rezervacije banaka. Zbog toga smo daleko od kamata koje se zaračunavaju u Austriji, Nemačkoj ili Hrvatskoj.

Prema rečima Dugalića, Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu na 8,50 odsto, ali je ona i dalje previsoka. Na primer, referentna kamata u Slovačkoj je 0,25 odsto, a u Evropskoj uniji 0,15 odsto. Uz to nenaplativi krediti kod nas su u privredi dostigli 28,2 odsto, a kod građana 9,1 odsto.

- To je jedan od najlošijih pokazatelja u Evropi, jer se svaki treći zajam ne vraća, a banke za njih izdvajaju rezervacije od 100 odsto, što je ogroman trošak - ističe Dugalić. - Znači da na svaki dinar duga, banka izdvaja dinar rezervacije i to su praktično zamrznuta sredstva.

SVI BI KEŠ

Prema poslednjim podacima Kreditnog biroa, građani Srbije najviše duguju za stambene kredite i to 342 milijarde dinara, ali je to manje u odnosu na kraj prošle godine za gotovo dve milijarde dinara. Samo su u porastu gotovinske pozajmice koju su na nivou od 196,5 milijardi dinara, što je za skoro sedam milijardi dinara više nego u decembru 2013. godine.