Provincija skuplja od prestonice

ZA tablu na kojoj je ispisano ime preduzeća, vlasnica "D ekspresa" LJiljana Karaklajić, u Beogradu, gde je registrovano sedište plaća 170.000 dinara, dok je firmarina za ogranak u Novom Pazaru košta skoro tri puta više! Ovu taksu plaća još samo u Kraljevu, ali joj u ovom gradu traže 12.000 dinara.

- Poslovanje u Novom Pazaru čini svega dva odsto našeg prometa u čitavoj Srbiji, jer imamo ukupno 18 regionalnih centara, u kojima je zaposleno 500 ljudi - objašnjava Karaklajićeva. - Zato je nelogično da nam tamo za firmarinu uzimaju čak 440.000 dinara. To je suma koja nam je dovoljna za celogodišnji zakup objekta u kojem radimo u tom gradu, a mi toliko dajemo i za tablu veličine 20 puta 30 santimetara.

Karaklajićeva kaže da je, bez obzira na apsurdnu situaciju, uplatila sumu koju su joj tražili, jer je smatrala da joj se ne isplati da čeka, pošto bi joj verovatno obračunali i kamatu zbog kašnjenja.

- Da su mi u svim gradovima tražili isto što i u Pazaru, mogla bih samo da zatvorim firmu i da bez posla ostane 500 ljudi - upozorava naša sagovornica. - Oni su nas zaveli pod šifrom za poštanske operatere i svrstali među banke, i pošte, iako mi praktično imamo samo magacinski prostor i automobile. Cenu su formirali na osnovu 10 prosečnih zarada u Srbiji. Da bismo izbegli ovaj namet, menjali smo šifru delatnosti u posredovanje u saobraćaju i sad čekamo da vidimo koliko novca će tražiti ove godine.

Koliko će vlasnika koštati isticanje imena firme ne zavisi samo od atraktivnosti lokacije na kojoj je započeo biznis, već i od veličine preduzeća i vrste delatnosti kojom se bavi. Najviše novca za firmarinu plaćaju banke i mobilni operateri, ali opštinari ne štede ni obične male privrednike. Koliko će para morati da izdvoje zavisi od odluke grada.

Pošto im je Zakon o finansiranju lokalne samouprave dao odrešene ruke, oni cene ovih taksa formiraju po svom nahođenju. Ministarstvo finansija je, doduše, ograničilo visinu takse, tako da ona za malo preduzeće može da ide do dve, a za srednja do tri prosečne zarade. Ovog nameta uspeli su da se oslobode samo preduzetnici čije firme godišnje ostvaruju promet manji od 50 miliona dinara i mala pravna lica.

IZDACI PREDUZETNIKA

PLAĆAMO PDV mesečno između 15 i 17 miliona dinara, a za poreze i doprinose izdvajamo 12 miliona dinara - nabraja LJiljana Karaklajić. - Registrujemo 400 vozila i među najvećim smo potrošačima goriva, jer mesečno za to dajemo 12 miliona dinara. To sve puni državnu kasu, kroz poreze i akcize, a na ovaj broj radnika bili smo u obavezi i da zaposlimo 10 invalida. Osim toga 0,5 odsto prometa uplaćujemo Republičkoj agenciji za poštanske usluge za dobijanje dozvole.