Kupci troše samo po planu

NEMA mnogo, ali srpski potrošač mudro troši svaki dinar, planira svaku kupovinu, a od trgovca za svoj novac traži maksimum. GFK istraživanje pokazuje da je poslednjih godina plići džep promenio potrošačko tržište u Srbiji i da kupci što manje imaju, to su zahtevniji.

- Navike su se promenile danas i naš potrošač nije više spreman da ide u velike kupovine i megamarkete - kaže Marijana Agić Molnar, direktor GFK agencije. - Bez obzira što potrošač ima malo novca i što su cene u velikim marketima niže, on ipak ide u manje radnje u komšiluku.

Poređenje tržišta pokazuje da Balkan ima svoje specifičnosti i da što potrošači imaju manje novca, sve više traže i očekuju od trgovaca i proizvođača, što nije slučaj sa ostalim tržištima. Njihov stav je "imam manje novca, ali tražim od vas mnogo više za te pare".

- Kupci traže da se suzi asortiman i da im bude adekvatan - naglašavaju u GFK. - Iako je ranije usred krize, dominantan bio kupac koji je kupovao kvalitetno i više od planiranog, ove godine pojavio se novi fenomen na tržištu, "smart šoper" potrošač, koji vodi računa o svakom dinaru, planira, kupuje na akciji, ide u šoping prvenstveno sa spiskom, senzibilan je, trgovačke marke sve više ga zanimaju...

Kada se priča o tržištu robe široke potrošnje, kao ključna tačka uzima se 2008. do kada su svi segmenti imali visoke stope rasta, koje nažalost nećemo skoro videti na ovim prostorima.

- Naš potrošač je siromašan, pre pet godina 38 odsto stanovništva je radilo i izdržavalo ostatak od šezdesetak odsto, a danas samo 31 odsto njih radi, što je veliki teret za prosečnog srpskog potrošača - napominje Molnarova. - Zamislite samo kakav je to pritisak, a nezaposlenost je ključni problem Srbije i ostalih zemalja regiona. Kako se potrošač ponašao, pa on je trošio istu količinu novca, svojih 1.000 dinara, ali je za to sada količinski mnogo manje mogao da kupi. U jednom momentu trošio je 20 odsto manje u odnosu na 2008.

Ljudi štede tako što ređe odlaze u kupovinu. Istraživanja GFK pokazuju da je svaka peta kupovina izostala. Ali ono što ih razlikuje od ostalih potrošača, naši ljudi su veći optimisti i traže daleko više za manje para. Za razliku od Srbije, u Hrvatskoj je sasvim drugačija situacija. Tamo se krenulo masovno u kupovinu privatnih robnih marki, i njihovo učešće u ukupnom prometu dostiže 20 odsto. U BiH je osetan pad i vrednosti i količine kupljene robe.