Srbija ostvarila napredak u zaštiti ravnopravnosti, i pristupu infomacijama

Poverenica i poverenik izveštaje o radu u prošloj godini predstavnili su članovima Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u Skupštini Srbije, a Janković je prenela i rezultate istraživanja o tome kako građani vide diskriminaciju.

Kako je navela, građani kao kategorije koje su posebno ugrožene vide pripadnike LGBT zajednice, Rome, siromašne i starije građani, ali ona navodi i da uprkos tome oni najsiromašniji veoma retko prijavljuju diskriminaciju.

Kaže i da mnogi građani koji su učestvovali u istraživanju teško prepoznaju diskriminaciju i dodaje da zato treba poraditi na aktivnostima koje će podići svest građana o tome.

Dobro je, međutim, primećuje Janković, što bi se više nego ranije ljudi obraćali instituciji Poverenika i više ljudi iskayalo je poverenje u tu instituciju.

U brojkama, Janković je navela da je prošle godine u njihovom radu bilo 1.346 predmeta, 626 pritužbi i 665 preporuka, odnosno mera za ostvarivanje ravnopravnosti.

Broj pritužbi je, prema njenim rečima, približno isti kao i u 2015. godini, a češće se Poveeniku obraćaju muškarci (58 odsto), dok je žena 42 procenta.

Među najčešćim pritužbama za diskriminaciju su starosna, po nacionalnoj pripadnosti, na osnovu zdravstvenog stanja, zbog bračnog i porodičnog statusa, te na osnovu verskih i političkih ubeđenja.

Najveći broj pritužbi je u oblasti zapošljavanja i žene se više žale, a razlozi su sporo napredovanje, premeštaj zbog trudničkog bolovanja...

Poslanica pokreta Dosta je Bilo Tatjana Macura zamerila je Jankovićevoj što institucija na čijem je čelu nije adekvatno reagovala kada se D JB žalio da njihovoj poslanici Ljupki MIhajlovski nije obezbeđeno mesto u Skupštini.

Janković se s tom primedbom nije složila tvrdeći da je Poverenik uradio sve što je bilo u njegovoj nadležnosti, a to je da problem u vezi s poslanicom Mihajlovski treba da reši Skupština.

Šabić je, predstavljajući svoj izveštaj, rekao da je od 32 krivične prijave koje se odnose na pitanje zaštite ličnih podataka samo u jednom slučaju okrivljeni proglašen krivim, a da je u 16 slucajeva došlo do zastarelosti ili su izostale kazne.

S druge strane, Šabiće je pozitivno ocenio što sve veći broj građana koristi instrument traženja informacija od javnih institucija.

Primetio je, međutim, da je predstavnicima tih institucija i javnih preduzeća često potrebna edukacija o tome koliko je važno da pruže informacije koje su tražene, kao i da kažnjavanje ne mora biti primarna opcija.