Uprkos opomenama Amerike i Velike Britanije: Dečanima neće da vrate oteto imanje

Dve ambasade oglasile su se tačno na dan kada je, pre četiri godine, doneta odluka Ustavnog suda, koja se ne poštuje. Američki ambasador Filip Kosnet konstatovao je da je neizvršavanje sudske odluke tužan primer nepoštovanja vladavine prava.

U Kancelariji za KiM podsećaju da su u više navrata pozivali međunarodne institucije da se oglase i to se konačno i desilo.

- Slučaj otete dečanske imovine i odbijanje lokalnih vlasti da je upišu u katastar i priznaju vlasništvo Visokim Dečanima pretvorili su se u simbol otete zemlje na KiM - kaže Živojin Rakočević, direktor Doma kulture u Gračanici. - To je samo delić onoga što crkvi i narodu pripada. Sve vreme i na svim nivoima, uporno se ponavlja ova nepravda, pa se tako i našla u ranijim američkim izveštajima i međunarodnim dokumentima. U ovom trenutku izgleda da su stranci odlučili da izvrše pritisak na odmetnute albanske lokalne vlasti, ali te vlasti dobro znaju da je to samo beznačajno parče zemlje u poređenju sa onim što moraju da vrate i što je privatno vlasništvo.

Rakočević konstatuje da se Priština plaši otvaranja procesa koji bi pokazao razmere otimanja i diskriminacije u proteklim decenijama. Samo Visoki Dečani čekaju još 676 hektara otete zemlje, Pećka patrijaršija 800, manastir Devič nekoliko stotina hektara njiva i šume...

- Vlast i moć se nalaze u rukama ljudi izvan zakona i na njih, ako im to ne odgovara, ne mogu uticati čak ni predstavnici najmoćnijih sila koje su im tu istu moć dale. Zato nije realno očekivati da se nešto bitno i suštinski promeni u vezi sa otetom zemljom, ljudskim pravima i svetinjama - kaže Rakočević.

Spor oko 24 hektara dečanske zemlje trajao je 16 godina, a epilog je trebalo da bude odluka Ustavnog suda, kojom je potvrđena identična odluka Vrhovnog suda iz 2012. Lokalna vlast u Dečanima, međutim, ponaša se kao da ta presuda ne postoji, uz obrazloženje da zemlja pripada preduzećima "Apiko" i "Ilirija" i da, navodno, nikada nije pripadala manastiru, već mu je to dao bivši predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević. Takođe tvrde da će, ukoliko manastir uzme 24 hektara, biti ugrožen "glavni razvojni potencijal opštine".

U manastiru uporno podsećaju da je odluka Ustavnog suda konačna. Takođe tvrde da se ne protive žitelji Dečana toj presudi, niti je u pitanju razvoj opštine, budući da je upravo manastir jedna od glavnih turističkih destinacija. U pitanju je, kažu, interes određenih porodica koje žele da uzmu imovinu.

PRIPREMA ZA TUŽBU PROTIV SRBIJE

VLADA Aljbina Kurtija namerava da osnuje Institut za istraživanje ratnih zločina počinjenih tokom rata na Kosovu, uključujući i zločine protiv čovečnosti i genocid, što bi moglo da rezultira tužbom protiv Beograda.

Prošle nedelje formirana je Radna grupa koja do septembra treba da pripremi analizu za formiranje novog instituta, a predsedavajuća radne grupe Furtuna Šeremeti, koja je i Kurtijeva savetnica, izjavila je za "Slobodnu Evropu" da je cilj instituta "kreiranje kolektivne memorije i da kao deo instituta vidi i tužbu protiv Srbije za genocid".

- Takav institut bi dokumentovao za celo Kosovo koliko se ubistava desilo, koliko je osoba bilo silovano, koga su mučili. Ali, bavio bi se i načinjenom štetom, državi kao celini, pojedincima i ekonomiji - navela je Šeremeti.

(D. R. Đ.)