Siromašnoj deci gimnazija samo san: Imaju dobre rezultate ali ih ekonomski status sprečava da idu u jake škole

Siromašnoj deci u Srbiji obrazovanje je dostupnije nego u nekim mnogo razvijenijim državama. Ovo su pokazali rezultati PISA testa, prema kojima 13 odsto petnaestogodišnjaka iz Srbije koji potiču iz siromašnijih porodica postiže izrazito dobre rezulatate, dok je to u OECD zemljama, koje u testiranju učestvuju - 11 odsto.

Stručnjaci ističu da naša siromašna deca imaju visoka postignuća, ali i upozoravaju da je problem što ona zbog teške ekonomske situacije u porodici biraju srednje stručne škole, kako bi se što pre dočepala posla, i teško se odlučuju za gimnazije i dalji nastavak školovanja.

Pročitajte još - Novo PISA testiranje proveriće srpsko obrazovanje

- U svim sistemima socijalno-ekonomski status deteta utiče na njegovo postignuće u obrazovanju, što znači da siromašnija deca imaju lošija postignuća nego bogati učenici - kaže dr Marina Videnović, glavni analitičar PISA testiranja. - Rezultati su pokazali da je kod nas taj uticaj manji nego u državama OECD. Tu smo postigli napredak u odnosu na 2012. godinu, jer se tada nismo izdvajali. PISA test je pokazao i da deca iz Srbije imaju bolja postignuća od dece iz država koje imaju isti bruto nacionalni dohodak kao i Srbija, odnosno isti ekonomski potencijal kao i naša zemlja.

Međutim, naša sagovornica upozorava da deca iz siromašnih porodica biraju srednje stručne škole kako bi što pre došla do posla i ističe da ih treba ohrabriti da studiraju i budu akademski građani.

Profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal naglašava da su podaci koji govore o dostupnosti obrazovanja važan deo PISA testa zato što nam pokazuju da je obrazovanje u Srbiji nešto pravednije nego u drugim zemljama.

- Učenici koji imaju niži socioekonomski status imaju veću šansu nego u drugim zemljama da dobiju isto obrazovanje kao učenici sa višim socioekonomskim statustom. To je dobra vest za nas kao društvo - kaže prof. Baucal, za "Novosti".

Aleksandar Baucal

Ipak, naglašava on, kada je u pitanju pravednost, treba da obratimo pažnju na još jedan nalaz studije.

- Naime, kada se uporede rezultati pojedinačnih srednjih škola, vidi se da su učenici sa nižim socioekonomskim statusom uglavnom koncentrisani u školama u kojima učenici postižu niže rezultate - navodi naš sagovornik. - Taj nalaz nam govori da se prilikom upisa u srednje obrazovanje siromašniji učenici uglavnom upisuju u škole gde su učenici sa nižim postignućima, odnosno da se učenici sa višim socioekonomskim statusom upisuju u škole u kojima učenici postižu viša postignuća. Na taj način siromašniji učenici će biti školovani u manje podsticajnim uslovima tokom srednjeg obrazovanja, što će povećati razliku u odnosu na druge učenike.

Iz tog razloga, smatra prof. Baucal, iako je pravednost obrazovanja u Srbiji visoka, treba da obratimo pažnju na to da siromašni učenici koji imaju odlična postignuća tokom osnovnog obrazovanja dobiju dodatnu finansijsku podršku kako bi mogli da se opredeljuju za "jake" škole i da na taj način dobiju obrazovanje koje će im pomoći da razviju svoje potencijale.

Pravednost obrazovanja u Srbiji još uvek visoka Foto N. Fifić

Mladen Radulović sa Instituta za pedagoška istraživanja naglašava da neka istraživanja pokazuju da nejednakosti vremenom rastu.

- Ukoliko je obrazovanje zaista "dostupnije", to nije posledica aktuelnog društvenog uređenja niti aktuelnih obrazovnih politika, već samo prežitak iz prethodnog vremena i posledica kraćeg "staža" Srbije kao kapitalističke zemlje - navodi Radulović.

ZBOG POSLA NAVALA NA MEDICINSKE ŠKOLE

Da je brzo zaposlenje jedan od glavnih motiva prilikom upisa u srednju školu, pokazuje i navala na medicinske škole. Pošto se sa diplomom medicinske sestre brže dolazi do posla, ali i lakše ide u inostranstvo, ove škole upisuju vukovci, a za upis je uvek potrebno više od 90 poena. Među učenicima su i dobitnici medalja sa takmičenja iz hemije, bilogije...