Probija se istina o Markalama: Izveštaj švajcarskih obaveštajaca potvrđuje da su brojni događaji tokom rata u SFRJ bili izrežirani

ISTINA o izrežiranim masakrima na sarajevskoj pijaci Markale 1994. i 1995. godine, tokom rata u BiH, postepeno razgrće zapadnu medijsku propagandu ustrojenu zarad satanizacije Srba i sprovođenja ciljeva moćnih zapadnih država. U prilog tome ide i izveštaj Švajcarske obaveštajne službe, koji je objavljen u ponedeljak u "Novostima", a u kojem se navodi da su oficiri Ujedinjenih nacija zaključili da su masakr na pijaci nad sopstvenim stanovništvom počinile snage Armije BiH. Čak se objašnjava i da se takva akcija u ratnoj strategiji naziva "napad pod lažnom zastavom".

Iako nikada nije dokazano ko je počinio taj zločin, a u Haškom tribunalu bilo je vrlo relevantnih svedoka, koji su na osnovu činjenica i dokaza tvrdili da mine nisu ispaljene sa srpskih položaja, ovaj sud je zbog "Markala" pravosnažno osudio generale Dragomira Miloševića, Svetislava Galića i tadašnjeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića. Prvostepeno i generala Ratka Mladića.

"Markale 1" odigrale su se 5. februara 1994. godine, kada je od jedne granate poginulo 68 ljudi, a više od 140 ranjeno. Godinu i po kasnije, na isto mesto, 28. avgusta 1995. palo je nekoliko granata i ubilo 37 ljudi, a 90 ranilo.

Kod prvog napada tadašnji izaslanik UN za Balkan Jasuši Akaši govorio je da ne postoje jasni dokazi o tome ko je odgovoran za napad. On je prethodno formirao i stručnu komisiju UN sastavljenu od predstavnika pet država, koji su ustanovili da je granata mogla da dođe i sa položaja VRS, ali i sa onih koje je držala Armija BiH. Iste izjave davao je i tadašnji komandant Unprofora u BiH, Kanađanin Majkl Rouz. U svojim memoarima "Boreći se za mir" napisao je da je tri dana posle masakra otišao kod generala Armije BiH Jovana Divjaka i rekao mu da je granata ispaljena sa muslimanskih položaja.

Kako je skovan plan za prve "Markale" u haškoj sudnici u procesima protiv Karadžića i Mladića ispričao je zaštićeni svedok, inače ratni telohranitelj Alije Izetbegovića. On je naveo da je čuo razgovor Izetbegovića i tadašnjeg verskog poglavara bosanskih muslimana Mustafe Cerića dok su razmatrali šta bi se dogodilo kada bi granata pala na Markale. A onda se to i desilo nekoliko dana kasnije - 5. februara 1994. godine. Svedok je ispričao i da je direktno naređenje dao general Armije BiH Sefer Halilović, a da je "posao" odradila jedinica generala Mustafe Hajrulahovića i to iz rejona sela Mrkovići.

PROČITAJTE JOŠ: Al Kaida je stvorena da uništi Ruse i Srbe, prevare na Markalama i u Siriji potpuno identične: Novi izveštaj švajcarskih obaveštajaca o devedesetim

Istražitelj Unprofora kanadski major DŽon Rasel na suđenju Mladiću kazao je da mina ne bi mogla da doleti sa srpskih položaja na Markale, a da ne udari u krov. Rasel je u svom dnevniku napisao - moj utisak je da su muslimani gađali sami sebe, ali to je jako teško sada reći ljudima nakon ovolike tragedije.

Isti scenario odrađen je i u slučaju "Markale 2". Norveški major Per Ejen, šef vojnih posmatrača UN koji su sproveli istragu o toj eksploziji i koji je bio na pijaci dvadesetak minuta posle detonacije, svedočio je da nisu mogli da utvrde koja je od zaraćenih strana ispalila granatu:

- Sumnjali smo da i Armija BiH puca na Sarajevo. Jedan danski oficir postao je nepoželjan u tom gradu, jer je otišao u njihov štab i rekao im da prestanu da granatiraju sopstveni narod.

General Majkl Rouz

MINA ISPOD TEZGE?

RUSKI pukovnik Andrej Demurenko, koji je u to vreme bio načelnik štaba Unprofora u Sarajevu, tvrdio je da Vojska Srpske, s položaja koje je i sam obišao, nije mogla da ispali granatu, jer bi ona pre pada na pijacu udarila u neku od okolnih zgrada.

Pojedini stručnjaci tvrdili su da niko nije uspeo da dokaže odakle je na Markale doletela granata, jer je uopšte nije ni bilo. Tamo je, prema njima, eksplodirala ručno pravljena eksplozivno-minska naprava postavljena ispod jedne tezge.

BRANISLAV DUKIĆ: PROPAGANDA O LOGORU TRNOPOLJE

U IZVEŠTAJU Švajcarske obaveštajne službe tvrdi se i da je zapadna propaganda značajno koristila i logor Trnopolje kod Prijedora za medijski rat protiv Srba. Bivši predsednik Saveza logoraša RS Branislav Dukić, za "Novosti", kaže da su Bošnjaci u svet 1992. godine poslali sliku o 25.000 muslimanskih logoraša, a prava istina je da je tamo bilo oko 670 ljudi:

- Logor Trnopolje je farsa međunarodne zajednice preko koje se Srbima odmah udario pečat zločinaca. Svi stranci koji su tih godina dolazili u BiH samo su pitali za ovaj logor i "pojačavali" cifru. Prema tim brojevima o onima koji su "prošli" kroz Trnopolje bilo bi da je Prijedor pre rata imao više stanovnika nego Sarajevo!

(S. M.)