Penzije sigurne, ali uz veliku reformu

J. Ž. Skenderija

nedelja, 17. 02. 2019. u 21:02

Пензије сигурне, али уз велику реформу

Ilustracija / Foto: N. Živanović

Za samo pet godina broj penzionera porašće za 300.000 i dostići će dva miliona, što će dodatno opteretiti pio fond. Osnovni model, da zaposleni finansiraju čekove, sigurno će ostati

ČAK i kada bi se svi radno aktivni građani Srbije zaposlili, naša država ne bi došla do odnosa između radnika i penzionera koji omogućava održivost penzijskog sistema, od 1:3, jer mi toliko radno sposobnog stanovništva - nemamo. Procene su da će za samo pet godina lista penzionera sadržati umesto 1,7 oko dva miliona imena, što će dovesti do problema finansijske održivosti postojećeg penzijskog sistema.

Dr Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ipak, smatra da će penzijski sistem zasnovan na međugeneracijskoj solidarnosti sigurno ostati najvažniji izvor dohodaka većine ljudi u starosti u Srbiji i u toku narednih nekoliko decenija.

- Ovaj sistem sada za penzionere obezbeđuje više od četiri milijarde evra, što je blizu 11 odsto BDP, a to u dogledno vreme nijedan drugi sistem ne bi mogao - kaže naš sagovornik. - Međutim, potrebno je da što više zaposlenih, što je veoma teško, ulaže u privatne penzijske fondove, životno osiguranje i druge oblike štednje za starost, kako bi nakon penzionisanja osim državne penzije imali i druge izvore prihoda.

S druge strane, što se tiče rasta primanja za najstarije, ona su na početku ove godine povećana u proseku za sedam odsto, što približno odgovara planiranom rastu prosečnih zarada i BDP u ovoj godini, dok znatno prevazilaze očekivanu inflaciju. Svako dodatno povećanje uticalo bi da penzije rastu brže od prosečnih zarade i BDP, što je neodrživo, smatra profesor Arsić.

Osim toga, ističe profesor, vrlo je moguće da će ovi parametri biti i manji nego što je planirano, jer je privreda Srbije, slično kao i ostale u Evropi, u poslednjem kvartalu prethodne godine znatno usporila rast.

PROČITAJTE I:Tri godine za konačnu penziju

- U takvoj situaciji, kada je moguća recesija, bilo bi neodgovorno i neodrživo da se dodatno povećavaju penzije - kaže naš sagovornik. - Mislim da bi naredno povećanje trebalo da bude tek početkom 2020. godine, u skladu sa novim pravilom indeksacija penzija.

FORMULA U MINISTARSTVU za rad smatraju da bi se napravila formula za usklađivanje penzija mora da se zna kolikom količinom novca se raspolaže. Cilj je da prosečna penzija u Srbiji bude viša nego sada i da bude na nivou minimalne potrošačke korpe, odnosno 36.000 dinara, koliko je u ovom trenutku.

Za profesora Arsića odluka o modelu usklađivanja penzija biće doneta u političkom procesu, verovatno uz prethodni dogovor sa MMF.

- U jednoj godini bi jedan model dao nešto veći rast penzija, u drugoj drugi, ali bi u dužem periodu oni generisali sličan rast - ističe on.

Naš sagovornik smatra da dva osiguranika koji su tokom radnog veka uplatili jednak iznos doprinosa, treba da dobiju jednaku očekivanu sumu penzija. Modeli, u osnovi, znače da ako se očekuje da osiguranik 10 odsto duže koristi penziju, njegova penzija treba da bude za toliko procenata manja - što većina ljudi smatra pravičnim.

Sličnog je mišljenja i Katarina Stanić, iz Centra za liberalno-demokratske studije. Ona naglašava da je za striktno poštovanje Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.

- Onaj ko ode ranije u penziju, duže je prima od nekoga ko radno mesto napušta kasnije, na osnovu starosne granice - kaže Stanić. - Pravično je da u ukupnom iznosu "životna" penzija svih penzionera koji su radili i doprinosili isto, bude ista. Možda bi visina kaznenih poena mogla da se koriguje naniže, ali oni svakako prate logiku penzijskog osiguranja i postoje i u drugim penzijskim sistemima.

PREMA CENAMA I ZARADAMA

MISLIM da bi najpogodnije rešenje bilo da se penzije indeksiraju prema prosečnom rastu cena i zarada, pri čemu bi se jednako vrednovali, objašnjava prof. Arsić.

- Uz inflaciju od tri odsto i rast plata od šest procenata, penzije bi rasle po stopi od 4,5 odsto - kaže profesor. - Prednost ovog načina je u tome što su podaci o zaradama i inflaciji jasniji, dostupni su sa malim kašnjenjem i nisu podložni čestim revizijama. Za održivost ovakvog modela ključno je da zarade ne rastu brže od produktivnosti, što bi moglo da se dogodi ako bi država preterano povećavala plate zaposlenih u javnom sektoru.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (17)

Miša penzioner

17.02.2019. 22:22

Mnogo više penzionera umre, nego se novih penzioniše! Ovo je neozbiljna procena?

ivan

18.02.2019. 03:18

Sve ce to biti odrzivo samo dok prodju izbori,da penzioneri izglasaju pobedu VELIKOG VODJE,a onda ce za koju godinu kada ne budu imali ni za hleba valjda uvideti gde su opet pogresili.

TRex

18.02.2019. 03:24

Trebalo bi da se sistemski definiše i "najniža garantovana penzija", (koja je ustvari socijalna kategorija jer se uvek finansira iz budžeta, a sada je oko 15.000), da bude najmanje 1/3 prosečne neto plate i da se uskladjuje zajedno sa budućim redovnim uskladjivanjem penzija, nap. svakih 6 meseci.

Aleksandar

18.02.2019. 06:29

Ma kakva molim vas međugeneracijska solidarnost?!?! Za generacije koje su živele pristojno u odnosu na nas??? Sa fakultetom radim posao za 42000 neto, pgroman deo bruto plate ide u pio, i kako da od tolike plate upacujem još i u privatni fond i dodatno osiguranje. Pitanje je koliki % moje generacije 90. će i dočekati penziju... Isplaćujte vi nama bruto plate i ne brinite se za naše penzijsko i zdravstveno...

pera

18.02.2019. 08:04

Bice onako kako kaze MMF i tacka ako gresim neka me neko demantuje pa mi smo u specijalnom statusu od 2000-te, tako da profesori i doktori ne trudite se mnogo da objasnite sta ce biti kad nemate pojma sta onaj drugi ima na umu.

Avram

18.02.2019. 08:15

Radio sam 43 godine,sa srednjom skolom,imam penziju 200 evra,lekove placam 100 evra,kakav je to zivot...nikakav,mladi,a I svi koji mogu da odu iz ove lopovske drzave treba da idu,za poslom,boljim zivotom,sutra za boljom penzijom,ovo je sprdnja sa narodom,sa postenim ljudima,haos

joco

18.02.2019. 08:59

Hvala profesore na lepom savetu da plaćamo u privatne fondove. Sećate li se štednje kod Dafine, Jezde, Moravske banke i dr. Srbija je ovo.

Milan

18.02.2019. 09:01

Ako hoćete da imate penziju uplaćujte u Nemački fond, od Srpskog ćete umreti od gladi na stare dane.

Jovan Tamburic

18.02.2019. 09:07

Tekst je neutemeljen iako se na nekolko mesta poziva na eksperte pokusava da dokaze da je penzionerima i predobro. Prvo uskladjivanja penzija pocetkom 2019. godine nije bilo i po osnovu uskladjivanja penzionerima su od 2012 godine su prema misljenju FS dužni za svaku godinu 4-6% a to znači od 2012. godine 25.36% a bilo samo 8,4%. Država je srusila poverenje u fond pa je porastao broj minimalnih uplata. Gde je analiza imovine i vlasničkih udela fonda. Dražava ima obavezu da dotira fond PIO.

pera

18.02.2019. 09:20

BDP u srbiji nema nikakvog znacaja sav KAPITAL stvoren u stranim firmama koje ovde posluju a kojih je previse ODE van zemlje. Plate se samo minimalni doprinosi a zarade su na nivou 200-300eura.Sistem ce se sam urusiti pogotovo penzioni.Ako to doktori i profesori ne vide onda je bolje da ne komentarisu.Nemam visu skolu, hvala ako ste procitali

moko

18.02.2019. 10:48

Nista gluplje nisam cuo i procitao da oni koji ranije odu u penziju duze je i koriste.A ko to moze da garantuje koliko ce ko ziveti i primati penziju.Zar onaj ko je u 20g.poceo da radi u 60g.otisao u prev.penziju a najcesce je oteran tj.primoran da ode uz ostvareni pen.staz 40 godina bude kaznjen u odnosu na one koji su poceli da rade u 30-40 god.zivota i uz manje ostvareni penz.staz ce imati istu ili cak vecu penziju.