ЈУБИЛЕЈ НОВОСТИ: До врха - брзо, кратко и јасно

Драгана МАТОВИЋ

20. 10. 2018. у 09:20

Вести су добијале место свуда, у свим рубрикама, на свим странама. Акција "Новости" довела је до увођења јефтиније струје суботом и недељом

ЈУБИЛЕЈ НОВОСТИ: До врха - брзо, кратко и јасно

Раде Брајовић, некадашњи главни уредник, приликом сусрета са Индиром Ганди

ПРОШЛО је много времена, свет се изменио, а формула "брзо, кратко, јасно", постала је заповест модерног новинарства у нашој земљи. Напор да усаврше вести био је преокупација генерација и генерација новинара "Вечерњих новости".

- "Новости" су кренуле наизглед од ситнице, најмањег новинарског израза - вести. Али вест по вест нас је одвела до врха - уверен је Раде Брајовић, некадашњи главни и одговорни уредник "Новости".

- Вести су добијале место свуда, у свим рубрикама, на свим странама - од прве до последње. Вести су слика оног што је ново у догађају или најважнијем делу догађаја, уграђена, како су нас учили старији, а ми од тада млађе, у прву реченицу и представљена чистим језиком и јасним стилом, који су ослобођени свега непотребног. Овакви и слични стандарди опстају само ако је вест брза и ексклузивна.

Да би први дошли до праве вести, новинари "Новости" дословно су прескакали ограде. У протеклих 65 година нема иоле важног догађаја који није забележен у нашем листу. "Новости" су биле на страни невиних, обесправљених, мучених, храбрих... Тамо где су други окретали главу, "Новости" су правиле причу. Тако су постале сведок времена без којег је тешко, неки пут и немогуће, склопити целовиту слику о неким догађајима. Помагао је наш лист колико и како је могао, будио хуманост у људима, тражио спас за болесне, сиромашне, заборављене, посрнуле...

ПРВОГ априла 1972. наши новинари Владимир Красић и Јован Кесар постали су добровољни заточеници у карантину за оболеле од великих богиња у мотелу "Хиљаду ружа" на Авали, где су углавном умирали најтеже оболели током епидемије вариоле вере. Кесар и Красић били су први новинари који су ушли међу оболеле. Када су се вратили у редакцију, мирно су сели и написали текст, као да су дошли са неке прославе.

"Нисмо Цигани већ нација", био је наслов који су 1. марта 1969. године извикивали тамнопути колпортери продајући "Новости". Била је то огромна акција нашег листа, водио ју је Јован Кесар, а у њој су ови вековни номади први пут јавно, из дана у дан, говорили о дискриминацији као својој судбини.

- Доста је спасавања бекством. Мој народ тражи оно што су сви други добили - право да буде нација. Југославија је једина земља на свету у којој Роми, та лутајућа племена, која подругљиво зову Цигани, могу да се национално конституишу - говорио је ромски књижевник и публициста Слободан Берберски Лала нашем Кесару. - Мој прадеда је био луталица, не зато што није могао да се навикне на "сивило истоветних крајолика" и што је његова "врела крв" тражила увек нове пределе. Јахао је он на сипљивој кобили зато што је у черги, која је стално мењала места, пронашао своју једину одбрану. Моји преци лишили су се огњишта из страха да не буду потпуно покорени.

ВИШЕМЕСЕЧНА кампања "Новости" под називом "Ром тражи место под сунцем" пресудно је утицала на то да припадници овог народа буду признати као национална мањина. Уз Јована Кесара, који је био спиритус мовенс акције, и репортера Спасоја Убовића, овај племенити посао изнели су дописници из свих крајева наше земље. "Новости" су, као и много пута пре и после тога, стале иза човека. Издржале су све притиске, нападе и прокрчиле пут еманципацији једног народа. Роми су Кесара сврстали међу тројицу најзначајнијих за њихову еманципацију у свету.

"Новости" су чувале искру човечности, правде и истине. Мало је познато да се управо наш лист седамдесетих година борио и изборио за заштиту приватности и претпоставке невиности у медијима, односно да се уместо имена пишу иницијали сваког ко је оптужен за кривично дело док се не докаже да га је заиста учинио.

АКЦИЈА "Вечерњих новости" коју је водио наш лист крајем осамдесетих довела је до увођења јефтиније струје викендом. Из дана у дан Данијела Недељковић, сада Миладиновић, као млади хонорарац, писала је о разлозима зашто би требало да струја буде јефтинија суботом и недељом. Уредник београдске рубрике Менсур Шачић и колегијум подржали су акцију "Суботом - јефтиније" на задовољство читалаца. Читалачка публика је узвратила повећањем тиража, а струја је после шестомесечне кампање и појефтинила.


- Примерних пожртвовања и изузетних успеха било је много, толико да смо их често доживљавали уобичајеним и нормалним - истакао је Брајовић. - Највише је, наравно, подвига било у мирнодопским временима и у уобичајеним новинарским пословима. Прве су "Новости" добиле интервју од Андрића пошто је добио Нобелову награду, а дописници "Новости" из света су успевали и оно што се чинило немогућим. Ту не спадају интервјуи са државним лидерима, које смо добијали без претераних мука, већ прави и ретки новинарски подвизи.

ИЗ БОГАТОГ збира текстова наших дописника, издваја се такав један - из Брајовићевог пера. Збио се, пре пет деценија, у Кини - сусрет и разговор са мајком над мајкама, која је, пре кинеске револуције, била приморана да прода двоје деце да би двоје спасла.

- Овакво искуство, о којем је још само писала Перл Бак, по свему је јединствено, са њим се не могу мерити друга, ма колико занимљива новинарска, било која сазнања - казао је Брајовић. - А било их је, немало - кад су, на пример, "Новости" објавиле интервју са Сихануком, а месецима раније сва светска штампа и разне службе тврдиле су да је, у пучу, бурмански председник - убијен. Десило се и то да наш дописник, игром случаја, у присуству Индире Ганди, посматра задњи чин погибије њеног сина, Санђаја, у паду спортског авиона - поента је у томе што дописникову ексклузивну информацију "Новости", у другом београдском издању, грешком нису објавиле, већ прилог агенције коју је с тим догађајем колегијално упознао наш дописник.

МОНОГРАФИЈА "Брзо кратко јасно", објављена поводом пола века нашег листа, чува и успомену на сусрет у то време младог репортера Мирослава Зарића с првом дамом крими-романа Агатом Кристи.

- Када су ми рекли да треба да идем у Охрид да урадим интервју са Агатом, помислио сам да је боље да не стигнем на време, јер прво што сам сазнао о првој дами криминалистичког романа у свету било је да не трпи новинаре и да их избегава колико год може - сећао се Зарић. - "Пази да ти конкуренција не подметне неку другу бабу, јер би то била велика брука", упозорио ме је уредник недељног издања Михаило Рашић. Разговарао сам са госпођом Кристи, чланак је објављен под насловом "Агата убија из купатила", јер ми је објаснила да пише романе седећи у кади и једући јабуку за јабуком.

ТАМО где други нису могли, или хтели, стизали су наши репортери - у руднике, на Хималаје, на прву линију фронта, у Албанију. Оно што други нису смели, пуштали су наши уредници.

Борислав Међедовић је "јурио" Фикрета Абдића, "приводио" Згоњанина, шефа полиције у БиХ, знојио Ћулафића због рођачких афера у Црној Гори... Борислав Комад се увек пробијао у зону екстрема: ћаскао са Гадафијем без речи, нашао обичног војника који је отргнуо сабљу Хитлеровој узданици, генералу Леру, "судио" у Загребу зликовцу Андрији Артуковићу, прогонио терористу Мира Барешића... Милена Марковић је ушла у Албанију у време најжешћих немира који су земљу орлова потресали после преврата. Због бурних догађаја, све редакције су покушавале да продру на ново ратиште на Балкану. И "Новости" су настојале да добију визу за своје новинаре, али нису успеле. Репортер Милена Марковић тада одлучује да се послужи "шверцерским путем", преко Скадарског језера и с фото-репортером Игором Маринковићем креће у авантуру. Не размишљајући о томе у какав се ризик упуштају, Милена и Игор су пошли и после многобројних заврзлама, недаћа и опасности, вратили су се у редакцију на Тргу Николе Пашића са ексклузивном причом - у наставцима.


Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Sanja

20.10.2018. 21:15

Odličan feljton. Svedocanstvo o tome kako su u jednom društvu, koje je imalo sluha za potrebe gradjana i za aktuelni politički trenutak, a o cemu su pisale ove novine, stvari mogle da se menjaju na bolje. Novosti su bile glasnik ne samo dogadjaja vec i promena koga su vlasti cenile i kada donosi loše vesti. Moguće je da su kao medij nastao u veoma osjetljivom trenutku doprinele da vlast budu manje autistične i otvorenije za konstruktivnu kritiku i demokratizaciju.