ЈУБИЛЕЈ НОВОСТИ: Са пером у руци и срцем на челу

"ВЕЧЕРЊЕ новости" нису измислиле карикатуру, али су биле међу првим југословенским листовима који су карикатуру лансирали као осврт на нашу свакодневицу. Од првих дана, па до данас, карикатура заузима видно место у нашем листу. "Шибати" из дана у дан по манама друштва није једноставно, не само зато што карикатуристи није лако да пронађе праву инспирацију, већ и из других разлога. Скоро сваки од њих се нашао на удару заштитника власти.

Први карикатуристи "Новости" су били Јеврем Јеша Милановић, чије је перо нацртало прве карикатуре спортиста на страницама нашег листа, затим Александар Даскаловић и Љубомир Јокановић Јокан. Скоро од првог дана негована је и страна карикатура. У почетку суботом, а касније недељом, читаоци су на целој страни могли да се упознају са највећим именима светске и наше карикатуре: Дејвидом Лоом, Викијем, Опландом, Џајсом, Ћирићем, Савићем, Џумхуром, Пјером... Наш лист је тако постао зборно место и других карикатуриста и сасвим је логично да се у таквој атмосфери јавила идеја о организовању југословенског надметања.

- Тешко је наћи други лист који је толико допринео томе да карикатура добије чврсте темеље - оценио је Мирко Стаменковић, некадашњи главни уредник "Новости". - "Пјер" је најстарији и најпрестижнији конкурс за карикатуре на Балкану.

НАГРАДА "Пјер" се родила далеке 1967. године у редакцији "Вечерњих новости". Тадашњи главни уредник Слободан Глумац, мајстор карикатуре Драган Савић и полетна редакција одлучили су да најтиражнији дневни лист у земљи покрене наградни конкурс у почаст велемајстору карикатуре Пјеру Крижанићу.

Прочитајте још -ЈУБИЛЕЈ "НОВОСТИ" - Тито: Ви сте брзи као ветар

- Радећи читавог живота за новине, изложен реакцијама и осветама режима - а у ондашњој Југославији било му је теже него што му је било за време владавине Аустроугарске монархије, у којој је као млади човек и ватрен родољуб почео рад на карикатури - Пјер је трасирао пут будућим нараштајима карикатуриста - наводи Стаменковић. - Он им је својим делом поручио: у сукобу са људским и друштвеним слабостима, карикатуриста мора бити дежурни свог времена! Бити до грла у свом времену, пре свих наслутити, осетити и усмерити се ка његовим бољкама и онима што заразу шире, а при томе остати здрав и чист, са пером у руци и срцем на челу, то је живот карикатуристе.

ИСТЕ године кад је основана награда "Пјер", покренуте су "Недељне новости" као посебно издање. Прве карикатуре којима је дељена награда "Пјер" у тој, првој години, објављиване су искључиво у "Недељним новостима".

- Нису постојали посебни конкурси, већ су само награђиване објављене карикатуре - објашњава Стаменковић, који је у то време био уредник овог издања. - "Недељне новости" су увеле карикатуру на првој страни од првог броја, као једно од обележја посебног издања. Објављивали смо и "туђе" карикатуре, а не само наших - запослених карикатуриста, па је логично и да то на крају године наградимо као најбољу карикатуру. Први конкурс је прошао без помпе. Победнику - Албину Рогељу, иначе репрезентативцу Југославије у скијашким сковима, предао сам прву награду. У почетку смо додељивали "Пјера" скромно, у клубу "Борбе", у присуству колега из редакције, а касније смо у ходу дограђивали идеју.

У "Пјеровом" жирију су седели све сами великани наше културе: Бранко Ћопић, Данило Киш, Мија Алексић, Боро Драшковић, Владимир Булатовић Виб, Гордан Михић, Богдан Тирнанић, Душан Ковачевић, Емир Кустурица... Они су увек били гаранција непристрасности и нису остављали места сумњи у регуларност гласања.

Прочитајте још - Јубилеј “Новости”: Преживели и најтеже ломове

ОД УСТОЛИЧЕЊА "Пјера" порасло је интересовање карикатуриста да се појаве у нашем листу. Тако да није чудо што су "Новости" окупиле најбоље карикатуристе, који су били запослени у нашем листу. У једном периоду у редакцији су били Ранко Гузина, Предраг Кораксић Коракс, Душан Петричић, Тошо Борковић и Стево Страчковски - незаобилазне личности за историју југословенске карикатуре. Никад ниједна редакција није имала такву страшну петорку карикатуриста. Оригинални и препознатљиви, много су допринели угледу листа.

Перо Ранка Гузине прво је нацртало Јосипа Броза Тита на карикатури. Та карикатура је објављена у "Вечерњим новостима". Тито је био благонаклон према аутору и листу који је карикатуру објавио. Али један од најкарактеристичнијих примера како су људи реаговали на духовите и домишљате цртеже кад их "погоде у живац" свакако је афера настала после објављивања прве политичке карикатуре, у којој је главни јунак био један од највиших партијских функционера - шеф партије у Словенији Франце Попит.

КРАЈЕМ шездесетих почела су озбиљна превирања у земљи. Те турбуленције нису мимоишле ни Словенију, коју је погодила прво "цестна афера", потом и масовно смењивање директора. На његовој карикатури Попит седи за столом, пије виски, а у чаши су главе смењених директора. Карикатура је објављена у "Недељним новостима".

- У време либерала, када је почело препуцавање између појединих република, мало се отворила штампа - причао је пре коју годину Коракс. - Попит је посмењивао тридесетак директора тамошњих најбољих фирми, јер се партија уплашила да ће јаки привредници задобити превласт над политичарима. Попит је, иначе, био познат по томе што је волео мало више да попије, па сам за недељно издање "Вечерњих новости" направио карикатуру под насловом "Франце Попи(т)", на којој он пије директоре који пливају међу коцкицама леда у чаши вискија.

Попит је одмах реаговао, али не директно, већ преко ЦК Србије. Прорадила је партијска машинерија, уследили су партијски састанци с циљем да се "кривцима", али и свима другима, стави до знања шта је дозвољено, а шта није. Ти састанци, по налогу "одозго", трајали су сатима.

Прочитајте још - ЈУБИЛЕЈ "НОВОСТИ": Таленти освајају новине

- ПОЧЕЛА је да ради партијска машинерија са најсуровијим нападима на мене и мој рад - сећа се тих дана Коракс. - После вишекратног састанчења и тортуре, суспендовали су ме на три месеца, а после тога сам могао да наставим с радом, наравно, без критичких карикатура на рачун неког политичара.

Ни тадашњи уредник "Недељних новости" Бранко Стошић није прошао некажњено. Проглашен је кривим што је објавио карикатуру и кажњен је за оно време прилично строго - опоменом пред искључење из партије.

И поред притисака, "Новости" нису одустале од карикатуре. Негују је као начин коментара, израза, уметности... "Златни Пјер" "гази" шесту деценију, и још увек је најважнији печат у биографији сваког карикатуристе и сан почетника у овом жанру. Списак добитника улива страхопоштовање, јер су на њему Иво Кушанић, Душан Петричић, Зуко Џумхур, Ранко Гузина, Предраг Кораксић, Драган Руменчић, Југослав Влаховић, Милорад Добрић, Градимир Шмуђо, Шпиро Радуловић, Тошо Борковић и многи други великани новинске карикатуре.

КАДА је пре више од три деценије Тошо Борковић дошао у "Вечерње новости", чуо је од старијих колега да праве карикатуре долазе врло ретко, свега три до четири годишње. Његова прва карикатура изашла је на насловној страни нашег листа. И од тада је сваке године испуњавао задату "норму". Борковић је освојио чак пет награда "Златни Пјер". Нико пре њега није то успео. Добио је више од стотину домаћих и иностраних награда на највећим светским фестивалима, али и свакодневна признања обичних људи који често у новинама траже само његов потпис. Од набрајања свих његових награда и земаља одакле долазе човеку застаје дах. Победио је у Јапану, Португалији, Румунији, Италији, Турској, Ирану...

Прочитајте још - ЈУБИЛЕЈ "НОВОСТИ": Први смо стигли у Вијетнам

- Увек сам желео да разонодим људе, па сам се бавио такозваним карикатурама ситуације, које у обичном човеку могу да изазову и задрже осмех - рекао је Борковић. - Ако гледате док шетате улицом, пре ћете видети новчаник него насмејаног човека. Баш због тога, ја желим да се људи насмеју када погледају моје карикатуре.

СУТРА: До врха - брзо, кратко и јасно