Vežbajte sa Novostima za malu maturu

Test objavljujemo u saradnji sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Rešenje pronađite u "Novostima" 4. juna

1. Pročitaj tekst, pa odgovori na zahtev.

Selen je poznat kao „biljka ljubavi” koju devojke i mlade žene rado gaje po baštama. Ta osobina vidi se i iz njegovih različitih narodnih imena, kod nas i inače (ljupčac, velestika, miloduh). U narodu se upotrebljava pri ljubavnim vračanjima i gatanjima, naročito o Đurđevdanu.

Pre Đurđevdana on se ne bere i ne miriše, a toga dana svako ko je mlad ubere po jedan stručak, omiriše ga i zakiti se njime, ili ga zadene za pojas, ili za đerdan. A devojke, da bi bile mile, stavljaju ga još u vodu u kojoj će se umivati ili kupati, i to obično sa uskršnjim jajetom i, ponekad, čuvarkućom. Ako želi da je zavoli, devojka treba da uza se ima stručak selena kad prolazi pored kuće momkove. Da bi momku bile mile, devojke upotrebljavaju i selenov koren. U narodnim pesmama spominje se kako nevesta donosi svome mužu stručak miloduha da bi se zavoleli.

Selen ima ulogu i u ljubavnom gatanju. Uoči Đurđevdana, bere se struk selena i posadi u zemlju: na koju stranu klone, otuda će doći svatovi.

Selen ima i magijsku moć. Na Đurđevdan se njime ukrašavaju vedrice s mlekom. Verovatno iz istog razloga (zato što se veruje u njegove čudesne moći) kite se njime i dodole kad prizivaju kišu. Porodilja treba da se okupa u vodi u koju je, pored ostalih trava, stavljen i selen.

Kod jednog izvora u rudničkom okrugu, kad ide bolesnik da bi pio vode, ponese se, pored ostalog, i selen, kao žrtva.

Selenov koren upotrebljava se kod bolesti jetre, i kad je oteklo oko „srca”. Pomaže i da kosa raste – žene mažu kosu uljem u koje je uoči Đurđevdana potopljen selen, ili miju kosu u vodi u kojoj je prenoćio selen sa jablanovim lišćem. Devojke se, iz istog razloga, na Đurđevdan češljaju nad selenom.

Shutterstock

(Veselin Čajkanović, Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama – prilagođeno)

Zaokruži slova ispred informacija koje su date u tekstu.

a) Selen se sadi u baštama kao biljka značajna za ishranu.

b) Selen pomaže da dodole dozovu kišu u vreme suše.

v) Postoje oboljenja koja se leče selenom.

g) Devojke veruju da selenom mogu prizvati mladoženju.

d) Uoči Đurđevdana neobran selen ostaje u baštama za zdravlje ukućana.

2. Pročitaj kratke biografske podatke o Savi Nemanjiću, Dositeju Obradoviću i Vuku Stefanoviću Karadžiću, a zatim odgovori na zahtev.

NEMANjIĆ, SAVA (1174. ili 1175−1236) bio je prvi srpski poznati književnik, diplomata, princ, monah i prvi arhiepiskop Srpske pravoslavne crkve, prvi prosvetitelj. Njegova najznačajnija pisana dela jesu Žitije Svetog Simeona (očeva biografija), Karejski, Hilandarski i Studenički tipik, kao i Zakonopravilo. Na povratku sa jednog od hodočašća iz Svete zemlje 1236. godine, smrt ga je zatekla u tadašnjoj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu. Njegove posmrtne ostatke preneo je u manastir Mileševu kralj Vladislav, njegov nećak, a Sinan-paša spalio ih je 1594. godine na Vračaru.

OBRADOVIĆ, DOSITEJ (1739. ili 1742. ili 1744−1811) bio je srpski prosvetitelj i prvi ministar prosvete u Karađorđevoj Srbiji. Bio je kratko monah, a kasnije otišao u svet i prihvatio ideje evropskog prosvetiteljstva i racionalizma. Radio je na prosvećivanju svog naroda, prevodio je razna dela, među kojima su najpoznatije Ezopove basne, a o svom životu piše u delu Život i priključenija. Njegovi ostaci počivaju u Beogradu, na ulazu u Sabornu crkvu, iako je njegova izričita želja bila da bude sahranjen pored Hajdučke česme u beogradskom Košutnjaku.

KARADžIĆ STEFANOVIĆ, VUK (1787−1864) živeo je i stvarao u vreme kada su se budile romantičarske ideje u srpskoj kulturi. Bio je reformator jezika i pravopisa, sakupljač narodnih umotvorina i pripovedač. Objavio je Srpski rječnik, Srpske narodne pripovijetke, Srpske narodne pjesme, Srpske narodne poslovice, Žitije Ajduk Veljka Petrovića i dr. Svojim delom ubraja se u najveće srpske prosvetitelje. Umro je u Beču, a kasnije su njegovi posmrtni ostaci preneti u Beograd, u dvorište Saborne crkve.

Na osnovu ponuđenih biografskih podataka, zaokruži slova ispred tačnih iskaza.

Shutterstock

a) Sava Nemanjić i Dositej Obradović su napisali poznata autobiografska dela.

b) Sve tri ličnosti bili su srpski prosvetitelji.

v) Dositej Obradović je, kao što je pre njega to učinio i Sava, ceo život proveo u monaštvu.

g) Dositej Obradović i Vuk Stefanović Karadžić sahranjeni su ispred Saborne crkve u Beogradu.

3. Pročitaj tekst iz Politikinog zabavnika i razmisli zašto Branislav Nušić dom Ilića naziva „jedinim književnim klubom u prestonici”.

Vidinska ulica broj 1, Beograd, kuća s velikim, lepim vrtom. Prizor dobro poznat i romantičaru Jovanu Jovanoviću Zmaju, i pesniku moderne Aleksi Šantiću, i realističkom pripovedaču Stevanu Sremcu, i satiričaru Radoju Domanoviću i komediografu Branislavu Nušiću. Osamdesetih godina XIX veka domaćin te kuće, pesnik Jovan Ilić, član Visokog suda, ministar pravde, član Državnog saveta, penzionisao se i povukao iz javnog života. Do tada je iza sebe imao burnu političku i plodnu književnu karijeru.

Jovana Ilića su opisivali kao neobičnu ličnost, različitu od onovremenih visokih državnih činovnika. Stari Jova književna poznanstva gradio je još na studijama. Tada se upoznao i zbližio s Vukom Karadžićem, Brankom Radičevićem, Ivanom Mažuranićem i Njegošem. Đura Jakšić bio mu je komšija i blizak prijatelj, a njegovi sinovi družiće se s mlađom generacijom pisaca: Nušićem, Jankom Veselinovićem, Šantićem... Ne čudi, stoga, što je toliki broj uglednih književnika bio na sedeljkama i raspravama u palilulskom salonu.

Branislav Nušić, jedan od čestih posetilaca, naziva dom Ilića „jedinim književnim klubom u prestonici” osamdesetih godina XIX veka. U ovaj dom ga je uveo Vojislav Ilić, Jovanov sin, jedini pesnik realizma. „U mašti šesnaestogodišnjeg mladića, ta kuća mi je izdaleka izgledala kao neki čarobni zamak, ili kao nedokučivo gnezdo gde stanuje stari orao, a orlići izleću u svet i vraćaju se s večeri na legalo”, opisuje poznati komediograf. „Orlići” poleteli iz gnezda u Vidinskoj ulici pisali su nadahnuti idejama ponetim iz doma Jovana Ilića. U ovoj kući skupljali su se najistaknutiji pisci tog vremena, a njegovi sinovi – pesnici, pripovedači, romanopisci, dramatičari – zajedno s ocem upisani su u istoriju naše književnosti.

Obrazloženje napiši pozivajući se na tekst. Vodi računa o gramatičkim i pravopisnim pravilima.

4. Zaokruži slova ispred primera u kojima je rečca ne pravilno napisana.

a) Ne želeći da propustim čas, žurila sam s drugaricom do škole.

b) Svi su mislili da neučim, neshvatajući da sam napravila novi plan.

v) Čak i kad sve naučim, nesmem da se javim na istoriji.

g) Kad nemam neki bolji izgovor, nerado priznajem da sam se uspavao.

d) Mi ne ćemo odložiti pismeni zadatak, jer je gradivo ne obično lako.

5. U sledećoj rečenici podvuci sve reči koje treba pisati velikim slovom, u skladu sa pravopisnim pravilima srpskog jezika.

U narodnom pozorištu u beogradu premijerno je izvedena baletska predstava „labudovo jezero”.

Shutterstock

6. U sledeće rečenice upiši zapete tamo gde je to potrebno.

1. Prolazeći periferijom Beograda gledao sam kako se pred belom školskom zgradom roje deca.

2. Dok trepti preda mnom slika prvog školskog dana ja se i nehotice uvek pitam šta je bilo sa mojim školskim drugovima.

3. Onaj moj prvi školski dan izbledeo i zaboravljen u pojedinostima dođe mi jasan i razumljiv u celini.

7. Pročitaj rečenicu iz Autobiografije Branislava Nušića, pa podvuci imenice u obliku množine.

Ranije tvrdnje mojih biografa da sam se rodio 1866. godine otpale su blagodareći brižljivim istraživanjima profesora Milenkovića.

8. Pročitaj sledeće rečenice i obrati pažnju na podvučene reči.

Roditelji su zabrinuti, a deca bezbrižna.

Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora.

Po međusobnom značenjskom odnosu podvučene reči su:

a) homonimi; b) antonimi; v) sinonimi.

9. Zaokruži slova ispred naziva dijalekata koje je Vuk Karadžić uzeo za osnovicu srpskog književnog jezika.

a) šumadijsko-vojvođanski

b) kosovsko-resavski

v) istočnohercegovački

g) prizrensko-timočki

d) zetsko-raški (zetsko-južnosandžački)

Foto I. Marinković

10. Zaokruži slova ispred reči u kojima zapažaš dve glasovne promene: jednačenje suglasnika po zvučnosti i promenu l u o.

a) izmislio b) potpisao v) izgubila

g) razgovarao d) iskrivio

11. Odredi službu podvučenih rečeničnih članova.

1. Grozdana Olujić, prva dobitnica nagrade Politikinog zabavnika, napisala je bajke koje su prevedene na dvadeset osam jezika.

Odgovor: ___________________________________

2. Danilo Kiš, naš književnik i prevodilac, napisao je zbirku pripovedaka Rani jadi.

Odgovor: ___________________________________

3. Radoje Domanović je tvorac srpske satirične pripovetke.

Odgovor: ___________________________________

12. Na osnovu sastava reči TEATROLOGIJA odredi značenje te reči.

Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora.

a) raspored pozorišnih predstava

b) ljubav prema pozorišnoj umetnosti

v) nauka o pozorišnoj umetnosti

g) organizacija rada u pozorištu

13. Podvuci glagolsku sintagmu u sledećem primeru.

Slatko se smejući, Tomas Alva Edison upita mladog kolegu: „A u čemu biste čuvali rastvarač koji rastvara sve supstance na svetu?”

14. Zaokruži slovo ispred sintagme u genitivu s prisvojnim značenjem, kojom se može dopuniti sledeća rečenica.

Glumac je govorio stihove ___________________ .

a) s dubokim osećanjima

b) svojih omiljenih pesnika

v) ispred brojne publike

g) svojoj vernoj publici

15. Na liniji ispred imena autora napiši broj kojim je označeno autorovo delo.

Naslov jednog dela je višak.

1. Plavi čuperak _____ Desanka Maksimović

2. Krvava bajka _____ Jovan Jovanović Zmaj

3. Očiju tvojih da nije _____ Miroslav Antić

4. Đulići _____ Branko Radičević

5. Đački rastanak

16. Pročitaj odlomak iz pripovetke Skeledžija Meše Selimovića. Odredi koja su dva oblika kazivanja upotrebljena u odlomku.

Roda u ševaru nepomično stoji na tankoj ružičastoj nozi i, očima okruglim i malenim kao u igračke, zagleda se u zažareno nebo na istoku, puno svijetlocrvene prašine. Odjednom, iz tog vatrenog bljeska sunce veselo iskoči nad dalekim rubom ravnice.

Planu stakleni crijep na jarkocrvenom krovu kuće u voćnjaku.

Dvije ruke, samo one vidljive, otvoriše prozorska krila, kao da u sobu puštaju radost jutra.

Zasja rosa na teškim pognutim vlatima pšenice i na laticama djeteline zapali se mak, zaklikta ševa. Nad poljem, uplašen, nisko preletje divlji golub.

Zaokruži slova ispred tačnih odgovora.

a) naracija b) deskripcija

v) dijalog g) monolog

Thinkstock

Miloje (pošto svi odu): Vide li?

Arsa: Šta?

Miloje: Njega.

Arsa: Tozu ?

Miloje: Njega, jest, vide li šta je vlast?

Arsa: Videh, al’ samo nešto ne razumem. Gledam te, pa ne razumem, prijatelju, šta ti bi te se ti onoliko klanjaš svome rođenom zetu?

Miloje: Ne klanjam se ja zetu; šta imam zetu da se klanjam?! Ali vlast je, brate! I misliš ti da ja hoću da se klanjam? Ne, brate, nego tako, kad naiđe vlast, a mene nešto štrecne i samo mi se leđa previju. Svakoga ponešto štrecne. Tebe, na primer, štrecne kad ti neko pomene sto hiljada dinara, je li?

Arsa: Pa, štrecne!

Miloje: E, vidiš, tako mene štrecne u kičmu čim se pomene vlast.

Arsa: A, jesi li ga video, a, kako ume da bude vlast! Isprsio se kao da je đeneral, a ne Toza.

Takvi smo, vidiš, svi mi u familiji po muškoj lozi.

Miloje: I kako zvanično govori.

Arsa: S visine. U tome se, vidiš, i sastoji vlast: da umeš s visine govoriti, da bi oni dole osetili koliko su niži.

Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora.

Tozin lik je predstavljen preko:

a) piščevih zapažanja u didaskalijama;

b) reči koje Toza izgovara u dijalogu;

v) dijaloga između Arse i Miloja;

g) neposrednog Tozinog ponašanja.

18. Pročitaj strofu iz pesme Knjige Stevana Raičkovića, pa zaokruži slovo ispred niza stilskih figura koje se javljaju u ovom primeru.

Opkolile me noćas knjige –

Zure u mene iz svog praha.

Ćutljive – ko od strašne brige.

Zbijene – ko od teškog straha.

a) gradacija, personifikacija, kontrast

b) personifikacija, poređenje, epitet

v) hiperbola, personifikacija, onomatopeja

19. Pročitaj odlomak iz Priče o kmetu Simanu Ive Andrića. Obrati pažnju na osobine koje Ibraga ispoljava.

- Dobro jutro, Simane.

- Dobro i jest – kaže Siman, a ne ustaje pred agom.

Ibraga pređe rukom preko očiju. Kao da se svet iz temelja zaljuljao. Pridržava se za jednu šljivu. Gleda Ibraga toga drskog čoveka koji mimo svakog reda i običaja leži i ne diže se pred njim, ne veruje rođenim očima i ne može da se načudi koliki je kmet kad nije zgrčen ni ponizan, nego kad se opusti i raširi u svojoj punoj snazi i veličini. Dugo je gledao Ibraga to što se nije videlo ni zapamtilo otkad su age age i kmetovi kmetovi. Ispod mirne maske duševnog age u njemu je sve kuvalo od sopstveničkog besa i povređenog aginskog ponosa, ali su ga strah i obzir obuzdavali, jer kmet je očigledno rešen na zlo, a vremena su teška i nesigurna. I Ibraga se pribrao i seo.

– Ja došô da ovo šljiva, što je moje, smirim – kaže aga muklim glasom.

– Nisi morô dolaziti. Šljive su mirne, a koliko ih bude trebalo smirivati, umijem ih i ja smiriti.

Zaokruži slovo ispred osobine koju Ibraga ispoljava u navedenom odlomku.

a) plemenitost b) uzdržanost

v) duševnost g) ishitrenost

20. Pročitaj pesmu Pesnik i mesec Dobrice Erića. Obrati pažnju na to kako su opevani lirski junaci pesnik i mesec.

Dan kad sjaše

sa žednog ata

i noć zanjiše zvezdanu ljuljku,

pesnik i mesec,

dva nežna brata,

sretnu se negde na brežuljku.

Oko njih svici žiže nose

i popci raž tišine kose.

Bela lica

i bujne krune

kose, i plavi leptiri snova.

To su čobani

što nose pune

torbice zvezda i cvetova.

Travke snene očice brišu

i trepće cveće; i uzdišu

zaljubljene princeze breze.

Pesnik ubere

bulku iz trave,

a mesec zvezdu s nežnim zracima,

tada se kucnu

i nazdrave

polju i reci i šumarcima!

Pa dugo jedan drugom

u voću

recituju svoju samoću...

• U nekoliko rečenica objasni najmanje dve sličnosti između pesnika i meseca u ovoj pesmi.

• Navedi stihove kojima obrazlažeš svoje mišljenje.

• Poštuj gramatička i pravopisna pravila srpskog jezika.