Penzije sigurno rastu više od pet odsto

ODLUKA o povećanju penzija i plata u javnom sektoru biće doneta polovinom godine, a primenjivaće se od poslednjeg kvartala, odnosno od 1. septembra. Realno je da uvećanje primanja za najstarije bude i nešto veće od planiranih pet odsto, dok će povećanje zarada biti u granicama koje su određene budžetom za ovu godinu između pet i deset procenata, kaže, za "Novosti", Radomir Vujadin, ekonomista i profesor Fakulteta za menadžment u Beogradu.

On je siguran da će penzije i plate zaposlenih u javnom sektoru rasti u 2018. godini, jer se ekonomskom i fiskalnom politikom stvaraju uslovi za planirani rast BDP-a za 3,5 odsto. Od izuzetne važnosti je i podatak da su dovedeni u ravnotežu prihodi i rashodi, te je u prošloj godini ostvaren budžetski suficit od 1,2 odsto BDP-a.

PROČITAJTE JOŠ: PREDLOG NOVOG USTAVA SPC: Patrijarha će birati dve trećine vladika

- Lane smo imali povećanje penzija, koje nije bilo veliko, ali najvažnije je da je bilo na realnoj osnovi, a ne kroz zaduživanje - kaže prof. Vujadin. - Mislim da javnost još nije upoznata sa činjenicom da su kroz prethodna povećanja sve penzije ispod 40.000 dinara vraćene na nivo pre smanjenja, a penzioneri koji imaju primanja ispod 25.000 dinara sada primaju i veće iznose u odnosu na one pre početka fiskalne konsolidacije.

Budžetom za 2018. godinu predviđeno je povećanje plata i penzija i za to su planirana sredstva u iznosu od 60 milijardi dinara što je negde oko 1,5 odsto BDP-a. Javne finansije u Srbiji jesu stabilne i uravnotežene, ali i dalje postoji opasnost jer je javni dug još visok, a postoje i drugi rizici koji mogu narušiti uspostavljenu ravnotežu.

- Fokus i dalje ipak treba držati na reformisanju javnih i državnih preduzeća, kao i na što većoj stopi privrednog rasta koji nikako ne sme da se oslanja na povećanu potrošnju države - kaže on.

Sa druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić smatra da se plate u javnom sektoru i penzije u uređenim zemljama povećavaju jednom godišnje, stoga bi i Srbija trebalo da pređe na takvu praksu, umesto da se cele godine licitira kada će se one povećati i koliko. Prelazak na jednogodišnje povećanje je dodatno opravdan time što smo konačno uspeli da stabilizujemo inflaciju na niskom nivou, tako da se povećanje plata i penzija sa početka godine neće znatnije obezvrediti zbog inflacije u toku godine.

Prvi razlog protiv dodatnog povećanja plata i penzija je, smatra on, u tome što su već na početku godine one već povećane do gornje granice mogućnosti privrede da ih finansira, jer su već sada na nivou zakonskog maksimuma.

- Drugi razlog je u tome što je njihovo učešće u BDP već sada među najvišima u centralnoj i istočnoj Evropi, dok su investicije, glavni pokretač privrednog rasta, najniže - kaže prof. Arsić. - Sa takvom politikom ćemo i u budućnosti biti na začelju privrednog rasta među zemljama regiona. Očekivani visok rast BDP od oko četiri odsto u ovoj godini je varljiv, jer je on velikim delom posledica oporavka poljoprivrede i energetike, a to su pojave jednokratne prirode.

Naš sagovornik naglašava da načelno, ekonomsku politiku, uključujući i politiku plata i penzija, ne bi trebalo kreirati na osnovu rezultata privrede u toku jednog meseca, nego na osnovu rezultata u dužem vremenskom periodu, kao što je jedna godina.

- Osim toga, pri kreiranju ekonomske politike u ovoj godini trebalo bi voditi računa i o tome kako će ona da utiče na privredu u narednim godinama - kaže on. - Odgovorna vlada će sprovoditi ekonomsku politiku koja podstiče privredni rast u budućnosti, a to znači da će ostaviti dovoljno prostora za rast javnih i privatnih investicija, koje su osnovni pokretači rasta privrede.

PROČITAJTE JOŠ: RZS: U poslednjem kvartalu 2017. nezaposlenost 14,7 procenata

Takva politika, smatra profesor Arsić, predstavlja jedini način da se omogući solidan rast plata i penzija i ukupnog standarda građana u narednim godinama, a ne samo u ovoj godini. Neodgovorna, kratkovida vlada će preterano povećati potrošnju u sadašnjosti, što će nesumnjivo dobiti veliku podršku građana, ali će dovesti do istiskivanja investicija, rasta spoljnotrgovinskog deficita, rasta spoljnog duga i inflacije.

POVEĆATI JAVNE INVESTICIJE

PREMA prof. Arsiću, nije pravično da plate u javnom sektoru, koje su već sada veće nego u privatnom i u narednom periodu, rastu brže od plata u privatnom sektoru. Stoga bi odgovorna politika, kojom se vodi računa o dugoročnim interesima društva, umesto dodatnog povećanja plata i penzije u toku ove godine povećavaju javne investicije, a ako rast privrede bude veći od očekivanog da se smanje neki porezi kako bi se podstakle privatne investicije.