ПРЕДЛОГ НОВОГ УСТАВА СПЦ: Патријарха ће бирати две трећине владика

Р. ДРАГОВИЋ В. МИТРИЋ

06. 03. 2018. у 00:14

ПРЕДЛОГ НОВОГ УСТАВА СПЦ: Патријарха ће бирати две трећине владика

Фото СПЦ

Које све значајне новине доноси предлог новог устава Српске православне цркве. Нови устав усвојиће Сабор у мају. Постојећих 13 епархија постају митрополије

ЗВАНИЧАН назив Српске цркве убудуће ће бити "Српска православна црква - Пећка патријаршија". Процедура избора патријарха је поједностављена, а црквени поглавар бираће се тајним гласањем, уз обавезну двотрећинску већину. Изабрани кандидат носиће и нови наслов: архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српских и поморских земаља.

Ово су, у најкраћем, најважније новине предвиђене предлогом новог устава Српске православне цркве. Финалну верзију овог документа Свети архијерејски синод недавно је упутио свим архијерејима СПЦ. Усвајање новог устава СПЦ наћи ће се највероватније на дневном реду предстојећег заседања највишег црквеног тела - Светог архијерејског сабора, који ће бити одржан средином маја.

Расправа и усвајање биће последња фаза овог посла, започетог још 2012. године формирањем комисије за ревизију постојећег устава. Ово тело, на чијем је челу био митрополит црногорско-приморски Амфилохије, сакупило је и прерадило све најважније саборске одлуке и саставило нацрт измена и допуна. Овако уобличени текст постаће први целовити Устав Српске цркве још од 1931. године.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Свештеника 2.500, монаха све мање

- Постојећи устав у многим својим деловима је застарео и готово непримењив. Последња његова већа ревизија урађена је 1947. године у време патријарха Гаврила. Од тада до данас усвојен је низ саборских одлука са уставном снагом, које никада нису у потпуности уврштене у јединствени црквени устав. Зато је с временом постао несистематичан, тешко читљив и примењив - каже за "Новости" саговорник из Патријаршије.

Промене у званичном називу Српске цркве објашњавају се жељом да се ојача веза са њеним историјским средиштем у Пећкој патријаршији, али и с Косовом и Метохијом као најважнијим делом њене јурисдикције.

Најважније промене у уставном тексту, у који су "Новости" имале увид, тичу се процедуре избора црквеног поглавара. Досадашња пракса "апостолског жреба" - насумичног избора једне од три коверте са именима кандидата - напуштена је. То значи да ће се патријарх убудуће бирати на тзв. Изборном сабору, једногласно или уз обавезну двотрећинску већину гласова чланова овог тела. Уколико ниједан кандидат не обезбеди овакву подршку, гласање ће се понављати највише седам пута док један од кандидата не добије гласове две трећине чланова Сабора.

Уколико се то не догоди, круг се сужава на свега двојицу архијереја са највећим бројем гласова. Патријарх ће у том случају постати владика уз кога стане натполовична већина од укупног броја чланова Сабора. Устав сугерише да се нови поглавар бира у Пећкој патријаршији, а као могућности предвиђена су црквена седишта у Београду или у Сремским Карловцима.

- Нацрт новог устава СПЦ вратио је стару праксу изборних сабора, али у ужем смислу у односу на стару традицију. Патријарха ће, као и до сада, бирати чланови Светог архијерејског сабора, али без жреба. Овај метод биће примењен само у случају да двојица кандидата током три круга гласања добијају идентичан број гласова. "Апостолско бирање" имена будућег поглавара ушло је у примену 1967. године као одбрана од мешања световне комунистичке власти у најважнија црквена питања - објашњава саговорник "Новости".

Фото Танјуг

Уколико у мају темељни документ ступи на снагу, Српска црква ће претрпети и промене у територијалној организацији. Нови устав предвиђа као могућност и уздизање 13 постојећих епископија на ниво митрополија. Виши ранг тако ће добити садашње епархије: Бањалучка, Бачка, Браничевска, Далматинска, Жичка, Захумско-херцеговачка, Нишка, Рашко-призренска, Сремска, Шумадијска, Канадска, Новограчаничко-средњезападно америчка и Франкфуртска.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Устав СПЦ на доради

Уз постојеће четири - чија су седишта у Загребу, Сарајеву, Сиднеју и на Цетињу - СПЦ ће убудуће имати 18 митрополија (са Архиепископијом београдско-карловачком, која по аутоматизму има овај статус). Њихове владике носиће титуле архиепископа и митрополита, а ословљаваће се формом "Ваше блаженство".

Нови устав СПЦ, према његовој радној верзији, спроводи у дело и стару идеју поделе Архиепископије београдско-карловачке. У престоници ће тако бити основане две нове епархије: Вождовачко-винчанска, са седиштем на Вождовцу, и Земунско-новобеоградска, чији ће владика седети на Новом Београду. Остала 21 епархија у Србији и дијаспори задржаће исти статус какав има и данас.

Устав СПЦ ће први пут добити преамбулу у којој се дефинише Црква и њена божанска природа, са основним стубом - заједницом Свете литургије. У свечаном делу Устава одређује се место СПЦ у оквиру Цркве Христове, а уставописци се позивају и на њен историјски континуитет на овим просторима од оснивања Жичке архиепископије 1219. године, до обнове Пећке патријаршије 1922. године. Саставни део преамбуле је симбол вере, као утемељење хришћанског исповедања вере.

Митрополит Амфилохије

КАНДИДАТИ - СВЕ ВЛАДИКЕ

КРУГ кандидата за црквеног поглавара, по слову предлога новог устава, проширен је у односу на досадашњу праксу. По постојећем решењу, кандидат за патријарха може да буде само владика који управља епархијом и има најмање пет година "стажа" у овој улози. Предлог новог устава децидиран је у томе да се поглавар СПЦ бира "између епископа Српске Православне Цркве - Пећке Патријаршије, Православне Охридске Архиепископије или клирика који испуњавају канонске услове за епископску службу".

ВЛАДИКЕ И ПРОФЕСОРИ ПРАВА

ПРЕДЛОГ највишег правног акта СПЦ израдила је Комисија за ревизију Устава СПЦ, формирана одлуком Сабора 16. јуна 2011. Ово тело конституисано је годину дана касније, а поред митрополита Амфилохија његови чланови били су митрополит Јован (Вранишковски), владике Иринеј (Буловић), браничевски Игнатије, далматински Никодим и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, као и протојереј-ставрофор Зоран Крстић, протођакон Станимир Спасовић, декан Правног факултета у Београду Сима Аврамовић, Ненад Милошевић и Милан Андрић, као и протојереј-ставрофор Велибор Џомић.

Како је саопштено из Патријаршије, Комисија је консултовала и познате грчке и руске професоре Власија Фидаса, Теодора Јангуа, Григорија Папатомаса, Владимира Ципина, као и више домаћих правних стручњака.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (38)

VLADIMIR

06.03.2018. 06:28

Dzaba crnomantijasima novi crkveni ustav.Patrijarh treba da stoluje u Peckoj patrijarsiji a ne da uziva u blagodetima Beograda i Mercedes-Benz-a.

Djordje Petrovic

06.03.2018. 06:58

Konacno. Cudljiv je Sveti Duh kad se njemu prepusti da bira, pa ko iz sesira dobije Taj je. Ova promena je logicna. Ja mislim da Sorabi imaju izvrsnog kandidata za mesto patrijarha. Ko je to ? Cuce se ... sto rece Radovan III .

sini

06.03.2018. 07:30

Milos S.Milojevic kaze doslovce pod Naslovom Panonija sledece: nas Savi u Mitrovici 385 godine bese Prva patrijarsija Srbskih plemena,koja se u 6 veku naletom Huna i Varvara pesella u Mitovicu na Kosovo. gospodo Sta radite sa Srbskom Crkvom!

ja sam

06.03.2018. 18:25

@sini - Znaci postojala je patrijarsija srpskih (pise se malim slovom i sa ''p'') ''plemena'' u vreme kada nije ni postojao naziv ''patrijarsija'' i organizovana na plemenskom principu? Ovu tezu ako odbranite bicete, ne dr nego akademik!

Neša

06.03.2018. 08:23

Zanimljivi detalji. "U prestonici će tako biti osnovane dve nove eparhije: Voždovačko-vinčanska, sa sedištem na Voždovcu, i Zemunsko-novobeogradska, čiji će vladika sedeti na Novom Beogradu." Da li je to na delu priprema secesije Vojvodine od Srbije? I "Apostolsko biranje imena budućeg poglavara ušlo je u primenu 1967. godine kao odbrana od mešanja svetovne komunističke vlasti u najvažnija crkvena pitanja." Ako se ono vraća da li se vraća i mešanje (pro)komunističke vlasti?

ja sam

06.03.2018. 18:22

@Neša - Patrijarh je vladika na teritoriji svoje eparhije konkretno Beogradske mitropolije. Ona je postala toliko glomazna da patrijarh ne moze da stigne da obavlja i patrijaraske i episkopske dunosti. Da li Vam je sada jasno zasto je potrebna podela?

Глас разума

06.03.2018. 09:13

Најправедније би било да се и патријарх и владике бирају референдумом. Бирачко тело = сви православни грађани. За кандидатуру би било потребно 50.000 потписа. Кандидат би морао на изборима да добије 50% + 1 од укупног броја гласова да би био изабран у супротном два кандидата са највећим бројем гласова иду у други круг. Мандат 4 године, а да нико не може бити изабран више од два пута. Изабран-неизабран, у 65. години живота морао би да иде у пензију уместо да некоме заузима радно место.

Neša

06.03.2018. 10:54

@Глас разума - Poslednji republički referendum održan je 28. i 29. oktobra 2006. godine radi potvrđivanja novog Ustava Republike Srbije. I on je jedva prošao, zato je trajao dva dana. Ne bi ga bilo da nije bilo upornog legaliste Koštunice. Danas je Srba i pravoslavaca manje, šta mislite ko bi bio izabran za patrijarha. Ne dao Bog! Sem toga, pre će Srbiju zadesiti meteor nego referendum. Oni su za razvijena društva, mi smo kolonija.

драгана

06.03.2018. 12:15

@Глас разума - "Glase razuma",Vaše mišljenje je nerazumno. Vidi se da ne znate(kao i većina) šta je to Crkva i kako ona funkcioniše i kako se uređuje.Pritom,mislim na crkvenu instituciju.I kao takva čak,ona se ne uređuje politički,mada verovatno mnogi tako misle,da je njena hijerarhija nalik ovoj državnoj.Ali nije tako.Patrijarh nije "šef" ostalim vladikama.Iliti direktor of holding company.

Бојан

06.03.2018. 09:57

Зашто се не укине „свети синод”када се зна да је то комунистичка творевина из русије а нашој цркви су комунисти касније такође то на силу натурили?Преко светог синода су контролисали цркву.

ja sam

06.03.2018. 18:18

@Бојан - Nije tacno! Sinod se ono sto je u Vizantiji bio tzv. Sabor ''endimusa''!

Жика Живац

06.03.2018. 10:19

Надам се да се кроз устав СПЦ не привлачи на мала врата екуменизам.

sale

06.03.2018. 11:00

@Жика Живац - Брате мој да си ти жив и здрав, ми смо у екуменизму 40година, изгласано почетком 90их да иступимо али никад није спроведено, блокира синод саборску одлуку.

sale

06.03.2018. 10:57

@MontiDuka - Полако брате, не знаш шта тражиш, можда и ти се и оствари. Ја не бих волео да буде он, много шурује са папом римским.

драгана

06.03.2018. 12:19

@MontiDuka - Ili Irinej Bulović.Ili još najbolje Atanasije Jeftić.Od mlađih Porfirije.

Klirik

06.03.2018. 19:27

@MontiDuka - ni jedan nije dobar. Ali onaj koji treba da dodje-doci ce Duhom svetim, kao nekad patrijarh Pavle!

Nadnacionalni ateista

06.03.2018. 11:02

Koja se tu količina novca obrne bez ikakvog kontrolisanja njegovog toka ??? Ako ima iole časti među vodećim ljudima u ovoj instituciji tom pitanju bi ubuduće trebalo ogromnu pažnju posvetiti.

драгана

06.03.2018. 14:22

@Nadnacionalni ateista - Crkvi treba uvesti porez.Na taj način bi crkva "pomogla" svoj narod.

Јелица

06.03.2018. 17:20

@Nadnacionalni ateista - Драгана, Црква је 70 година била најопорезованоја тако што јој је одузета скоро целокупна имовина. Та имовина се делом вратила. Шта ћемо са изгубљеном добити за тих 70 год. Та изгубљена добит се мери у милијардама, а то Црква не тражи од државе. Питање: Требали Држава тражити порез од Цркве?

драгана

06.03.2018. 21:03

@Nadnacionalni ateista - Crkva je uvek stradala.I ako su stradanja Crkve izražavaju samo novčanim jedinicama,to nije nikakvo stradanje.Manastiri sa po par kaluđera više luče na muzeje.Popovi su više preduzetnici.Svi skupa vešti trgovci. Posao i cilj Crkve i nije dobit i izgradnja. Na kraju,Crkvu čini verni narod.Nikome od njoh imovina Crkve nije dedovinu.Ostavljena je preko Crkve - narodu.

Jaca

06.03.2018. 11:04

Čini mi se da je pametno promeniti način izbora na ovaj koji je predložen, jer vremena su takva da treba ozbiljno birati crkvenog poglavara, treba birati ličnost koja može imati i uticaja i autoriteta koliko je potrebno

verni vernik

06.03.2018. 11:19

zašto ne bi smo mi vernici spc birali prvog među jednakima zašto to moraju da biraju razne struje u vrhu spc monetarne politicke udbaške sektaške to je isto kao I oficiri visokog ranga u našoj slavnoj vojsci kada biraju ministra vojnog pa dobijiu nesposobnog ali poslušnog narod verni zna ko treba da bude na celu spc

ja sam

06.03.2018. 18:16

@verni vernik - Ko da bira? Mislite oni koji cestito ne znaju ni da se prekrste? Uostalom Crkva je apostolskog porekla i nije demokratija!

Nuclear Vlasta

06.03.2018. 12:24

Интересантно да на званичном сајту СПЦ о овоме нема ни речи ......

Катмер

06.03.2018. 14:03

Од Светог Саве до данас сви Архиепископи и Патријарси српски су часно вршили своју пастирску дужност и то углавном у тешким околностима и приликама за српски народ. Невоља је само у томе што они са својим архијерејима нису били и једини пастири! Због тога су овчице мало подивљале а и стадо се знатно смањило!!

ивантг

07.03.2018. 13:21

Које су то "поморске земље"? Те земље нијесу (више) српске?

драгана

07.03.2018. 14:36

@ивантг - No čije su,jado?Vi ste Crnogorci dok ste u Crnu Goru.Kad se preseliti u Beograd, postajete Srbijanci, a ostajete vazda Srbi.