Radeta: Uvek ću doći na naš sud

ODAZVAĆU se, uvek, na bilo kakav poziv našeg suda. Ovako Vjerica Radeta, funkcioner SRS, komentariše mogućnost da Mehanizam u Hagu možda Srbiji prosledi postupak protiv nje i njenog stranačkog kolege Petra Jojića, u kojem su optuženi za nepoštovanje Haškog tribunala još 2012. godine.

Radeta ukazuje i da se, pre skoro dve godine, odmah odazvala pozivu na saslušanje u naš Viši sud zbog tog postupka u Hagu, ali ističe da tamo neće da ide, jer smatra da je optužnica lažna i montirana. Njoj i Jojiću se na teret stavlja da su navodno uticali na svedoka u procesu protiv Vojislava Šešelja, pretili i nudili mito.

PROČITAJTE JOŠ: Mehanizam razmatra da slučaj Radete i Jojića preda Srbiji

Mehanizam, koji je slučaj Jojić - Radeta preuzeo od ugašenog Haškog tribunala i proglasio se nadležnim, prema proceduri treba da odluči da li će zadržiti taj predmet ili će ga proslediti nacionalnom sudu, što bi u ovom slučaju bio Viši sud u Beogradu. Tu odluku treba da donese sudija koga bude imenovao predsednik Mehanizma Teodor Meron.

U srpskom pravosuđu ne postoji konstrukcija "nepoštovanje suda", kakva se koristi na Zapadu i u haškim sudovima. Advokat Zoran Živanović kaže nam da su u Haškom tribunalu svašta stavili pod nepoštovanje suda i da su za maksimalne kazne odredili sedam godina zatvora ili 100.000 evra.

- Ne znam konkretne detalje za šta su optužili Radetu i Jojića, ali bi te optužbe da su uticali na svedoka možda mogle da se podvede pod krivično delo sprečavanje dokazivanja, ako postoje dokazi da je neko podmićivao svedoke ili veštake, ili silom tražio da ne daju iskaz, ili da slažu - objašnjava Živanović. - Moglo bi da se podvede i pod krivična dela pokušaj podmićivanja, ili pretnje. Ali za sve to bi naše tužilatvo moralo da sprovede istragu da li su ti navodi tačni ili ne i ako se utvrdi da jesu, onda naše tužilaštvo mora da ih optuži.

PROČITAJTE JOŠ: Sudija Ađijus: Tribunal sudio pojedincima, a ne državama

ODBIJENO PREUZIMANjE SLUČAJA

SRBIJA je, inače, pre dve godine predlagala Haškom tribunalu da preuzme predmet radikala, u dopisu je uveravala sud da cilj nije da se oni štite od krivičnog gonjenja, već da im se ovde sudi, pošto ne postoji zakonski osnov da ih država isporuči. Taj zahtev je tada odbijen.