Srbi uče Kineze engleski jezik

DOSKORA su Kinezi masovno dolazili u Srbiju i otvarali prodavnice i restorane. Sada, posebno otkada je ukinut vizni režim sa tom zemljom, sve više naših ljudi traži uhlebljenje u Kini, a najčešće kao profesori engleskog jezika.

- Nekoliko mojih prijatelja već duže vreme predaje engleski u vrtićima i privatnim školicama, najviše u Pekingu, Sijanu i Šendženu - kaže Miloš Živković, iz Novog Sada. - I ja se spremam da pođem u septembru, ali prvo turistički, na mesec dana. U međuvremenu sam uspostavio kontakt sa školama u Pekingu i Sijanu, gde ću otići na razgovor. Ukoliko mi se dopadne, ostaću.

Jedan od Miloševih prijatelja je, kako kaže, "zvezda tičinga", jer ima izgovor kao da potiče sa engleskog govornog područja, i deca ga vole. Škole se otimaju za njega, pa u Kini radi već tri godine. Ali ima i onih koji nisu prošli "glatko". Jedan od njih je otišao bez legalizovanih dokumenata, ne znajući da Kina nije potpisnica Haške konvencije i da se u njoj ne priznaje apostil pečat, već da se diplome i dokumenta, npr. potvrda da niste osuđivani, moraju međunarodno legalizovati. Sve papire morao je naknadno da šalje nazad u Srbiju na legalizaciju.

Međunarodna legalizacija radi se u sudu mesne nadležnosti tamo gde je dokumenat izdat, a zatim se nadovera vrši u Ministarstvu pravde i Ministarstvu spoljnih poslova. Dokumenti se potom nose kod ovlašćenog sudskog prevodioca na kineski, a poslednji pečat "udara" kineska ambasada.

Treći Milošev prijatelj "naseo je" na ponudu agenta koji mu je rekao da ga čeka obezbeđen posao profesora u vrtiću. Kada je tamo otišao, shvatio je da je u pitanju intervju za posao, i to ne nastavnika jezika, već zabavljača dece.

Potreba za profesorima engleskog jezika u Kini je velika, jer je najmnogoljudnija zemlja sveta odlučila da masovno nauči svoje stanovništvo tom jeziku. Donedavno su tamo odlazili čak i oni koji imaju završenu samo srednju školu i prosečno govore engleski, međutim, posle donošenja novih propisa, kriterijumi su pooštreni.

Naši ljudi posao najčešće nalaze preko sajtova ("Tičavei" ili "Čajnadžob"), gde se oglašavaju agenti, ali i konkretne škole. Najlakše dobijaju angažman u gradovima manjim od najvećih, Pekinga i Šangaja, jer u velikim mestima ima mnogo Amerikanaca i Britanaca. Oni nerado rade s malom decom, što je šansa za naše ljude. Prosečna plata je 2.000 evra plus stan, ili je veća, ali onda učitelj sam plaća kiriju.

Najbolje je da je kandidat za profesora završio fakultet, odnosno anglistiku ili da ima TOEFL sertifikat, ali nije neophodno. Moguće je i da direktor ili nadležni iz škole u razgovoru pozitivno ocene nečije znanje jezika.

- Bitno je da učitelj ima dobar izgovor. Rekli su mi da bih u školi, ukoliko im se dopadne moj demo čas i ako se dogovorimo za posao, imao asistenta Kineza - kaže Miloš.

On dodaje i da je dobro da nastavnik dobije radnu vizu, mada je dosta onih koji rade sa biznis ili turističkom i tako rizikuju da budu deportovani.

Ugovori za posao prvo se sklapaju na godinu dana i mogu se produžavati. Najduži ugovor je petogodišnji, ali i on može biti produžen. Dobrim profesorima koje žele da zadrže, škole daju bonuse i povišice.

U NSZ NEMA PRIJAVA

SRPSKA Nacionalna služba za zapošljavanje, kako su nam potvrdili u toj instituciji, još nije posredovala u zapošljavanju naših državljana u Kini. Kako kažu, do sada im kineski poslodavci nisu podneli nijednu prijavu za potrebnom radnom snagom.