Drašković: Geodetski zavod ulazi u digitalnu eru

Korišćenjem satelitskih snimaka i savremenih tehnologija Republički geodetski zavod će u roku od šest meseci napraviti registar svih objekata u Srbiji, koji će biti predstavljeni na planovima u digitalnom obliku, najavio je direktor RGZ Borko Drašković.

"Samo takav sistem će unaprediti razvoj tržišta nepokretnosti i povećati obim poslovanja. Svesni smo da su ažurni geoprostorni podaci, brzo i lako dostupni, ključ za razvoj ekonomije, i zbog toga ulazimo u digitalnu eru koracima od sedam milja", rekao je Drašković u intervjuu za Srpsku ekonomiju.

Govoreći o tome kako projekt Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji, koji se sprovodi uz podršku Svetske banke, doprinosi pozicioniranosti Srbije na svetskoj investicionoj banci, Drašković naglašava da je fokus projekta na reformi RGZ.

"U proces upravljanja i registracije nepokretnosti uvodimo digitalne tehnologije, savremene tehnološke i poslovne procese, a to prati i uvođenje odgovarajućeg organizacionog i poslovnog modela RGZ. Da bi se ogroman potencijal koji nosi geosektor u potpunosti iskoristio, neophodno je da RGZ, kao institucija koja je u Srbiji lider u tom domenu, obezbedi harmonizaciju podataka i definiše efikasnu isporuku tržištu", navodi Drašković.

Prema njegovim rečima, organizaciono će se postaviti rešenje koje je bazirano na tržišnim principima i saradnji sa zainteresovanim stranama na nacionalnom nivou.

"Indikatori na Duing Biznis listi Svetske banke pokazuju da smo sposobni da promenimo stare birokratske navike i stvorimo administraciju za 21. vek", istakao je Drašković.

On je naglasio da se u razvijenim zemljama više od 90 odsto svih odluka koje se donose na državnom nivou zasniva na podacima iz geosektora.

"Prostorne informacije objedinjene u zajedničkoj infrastrukturi obezbeđuju mnoštvo mogućnosti za unapređenje javnih servisa koji doprinose boljem planiranju, donošenju kvalitetnih odluka na nacionalnom nivou i smanjenju troškova.Tržište dobija jednostavan pristup prostornim podacima bez dupliranja i nesaglasnosti među njima", rekao je on.

Na pitanje na koji način će Zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka neposredno generisati ekonomski rast u državi, Drasković navodi da je na osnovu velikog broja studija zaključeno da standardizovani, kvalitetni i pristupačni geoprostorni podaci mogu uticati na rast BDP do 1,5 odsto i pospešiti ekonomski razvoj neke države.

"Upotreba geoprostornih podataka može imati ogroman značaj za rast bruto nacionalnog dohotka i doprineti ubrzanom ekonomskom oporavku Republike Srbije", rekao je Drašković.

Upitan šta za RGZ, Srbiju i njene građane znači usvajanje evropskog lokacijskog okvira, Drašković kaže da će taj servis organizacije Juro Džiografiks (EuroGeographics) nadopunjavati nacionalne aktivnosti i obezbediti da se nacionalni podaci koriste širom Evrope, čime će biti omogućeno ispunjavanje potreba postojećih korisnika podataka, kao i korisnika sledeće generacije.

Na pitanje da li će sistem e-šalter doprineti racionalizaciji poslovanja RGZ i da li to vodi u smeru sveobuhvatnog poslovanja ove institucije na elektronskim osnovama, Drašković je kratko odgovorio "da".

On je napomenuo da će od 1. jula, elektronskim putem, u ponudi biti usluge katastra vodova za 17 beogradskih opština, da je potom u planu primena na celoj teritoriji Srbije, a da će ubrzo biti obuhvaćene i usluge katastra nepokretnosti.

Govoreći o transparentnosti tržišta nepokretnosti, on je rekao da će to pomoći da se tržište uredi i da se smanje prevarne radnje pri kupoprodajama naglašavajući da RGZ, s tim ciljem, svakog 1.marta i 1.septembra objavljuje prosečne cene nepokretnosti.

Prema njegovim rečima, jedinstven sistem za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti je osnov za fer poresku politiku, a fer porezi najvažniji su kriterijum za donošenje odluke o investiranju.

Upitan za pokretanje registra stambenih zajednica, Drašković je podsetio da je RGZ izradio veb-aplikaciju za registraciju stambenih zajednica šest meseci pre roka.

"To je elektronska baza podataka i dokumenata u kojoj su informacije o stambenim zajednicama na teritoriji svake lokalne samouprave, a jedinstvenu, centralnu i javnu bazu podataka vodi RGZ", objasnio je on.

Na pitanje koliko je važan upis u katastar nepokretnosti s obzirom na to da se često dešava da ljudi prilikom kupovine nepokretnosti smatraju da su zaključenjem kupoprodajnog ugovora stekli vlasništvo nad nekretninom, Drašković napominje da je upis u katastar najvažniji jer se tek upisom u katastar nepokretnosti stiče vlasništvo.

Kada je reč o najvažnijim zadacima RGZ u narednom periodu, Drašković je podsetio da je nedavno na na snagu stupila Uredba o adresnom registru, koja propisuje obavezu svih državnih organa i nosilaca javnih ovlašćenja da koriste podatke RGZ, a definiše i obaveze jedinica lokalne samouprave u postupku imenovanja naziva ulica u mestima koja nemaju ulični sistem.

"To je veliki posao koji nam predstoji, jer zahteva da brojne institucije promene ustaljene poslovne procese, ali i neophodan, jer je obaveza nadležnih organa da omoguće građanima da ostvare svoje pravo upisa adrese prebivališta u lična dokumenta. Ono što je za građane dobra vest jeste da će sistem za podnošenje zahteva biti jednošalterski, a predmeti će se rešavati u kratkom roku", poručio je Drašković.