Zadruge vraćaju život selu

SRBIJA je nekad bila prepoznatljiva po zadrugarstvu. Imali smo snažan zadružni pokret, a duh zadrugarstva karakterističan je za našu zemlju, pre svega za selo. Donošenjem novog Zakona o zadrugarstvu 2015. godine hoćemo da to ponovo obnovimo. U Srbiji trenutno ima nešto više od 1.500 poljoprivrednih zadruga, ali su mnoge od njih na ivici opstanka ili se vode besmisleno dugi sudski sporovi, jer je u nekom momentu zadružna imovina privatizovana mimo zakona. Aktivnih je oko 1.000.

Ovako za "Novosti" o obnovi i oživljavanju srpskih sela govori Milan Krkobabić, ministar bez portfelja, zadužen za regionalni razvoj. A da bi se "udahnuo život" potrebno je, kako kaže, "sveto trojstvo" - država, lokalna samouprava i zainteresovani vlasnici poljoprivrednih gazdinstava koji su spremni da osnuju zemljoradničku zadrugu ili da postojeću stave na zdrave noge.

- Zadruge su bile okosnica srpskog sela, koje su, blago rečeno, iz nehata ili neznanja uništene - objašnjava ministar Krkobabić. - Neko je, nažalost, pre 10 i 20 godina došao na ideju da privatizuje i ono što se ne može privatizovati, zadružnu svojinu. Zato smo sada kod dobrog broja zadruga zaglavljeni po sudovima.

U Srbiji, najvećim delom, poljoprivredu čine mali proizvođači a sela nestaju jer nema života. A, da bi ostali, treba im obezbediti posao, škole, lekare, veterinare, poštu, crkvu i dom kulture.

- Osnivački kapital treba da bude optimalan. Država će tu da učestvuje sa 50.000 evra po zadruzi. U zavisnosti od potreba, negde će biti manje, a negde više novca. Pare neće moći tek tako da se troše, već će biti namenjene kupovini odgovarajuće opreme kako bi do kraja bili zaokruženi procesi određene poljoprivredne proizvodnje.

Kao primer, Krkobabić navodi projekat u opštini Knjaževac, gde će biti otvorena tri mala pogona za preradu mleka i proizvodnju knjaževačkog kozjeg sira.

- Imamo delove Srbije koji se bave stočarskom proizvodnjom, ali količina mleka koju proizvedu nije dovoljna da pokrije troškove transporta do prvog većeg prerađivačkog centra - kaže Krkobabić. - Ako se u okviru zemljoradničke zadruge, te količine udruže, to je sasvim dovoljno da se izgradi jedna mala mlekara u njihovoj neposrednoj blizini. Moramo naći način da zadržimo mlade na selu, da tu ostanu i proširuju svoje porodice. I dalje imamo velike tehnološke viškove u javnim preduzećima, pitanje je kako uposliti te ljude koji odu iz EPS ili Železnica. Možda će jedna od mogućnosti biti da im damo šansu da odu na selo i obnove poljoprivrednu proizvodnju od koje su živeli njihovi očevi.

Foto Darko Dozet

U ovom poslu neophodna je pomoć lokalne samouprave. Treba uraditi pristupne puteve, drugu infrastrukturu, a opštine su spremne da tu pomognu. Tehniku i tehnologiju će finansirati Vlada Srbije. Zadruge će osnivati poljoprivrednici, pojedinci, koji ne moraju da imaju svoja registrovana poljoprivredna gazdinstva, već će svako uložiti koliko može.

- Mesto Oblačina kod Niša, poznato je po višnji "oblačinska", a njihovi voćari imaju problem što svo voće moraju da voze 300 kilometara prema Drini, do hladnjača - govori Krkobabić. - Tu već postoji zadruga, i kad im budemo dali 50.000 evra, moći će da naprave hladnjaču i da reše problem koji imaju sa nakupcima, padom cena i transportom.

Ipak, kako se najbolja ideja ne bi izrodila u njenu suprotnost, naš sagovornik ističe da će država nadgledati rad zadruga i lokalne samouprave. Kada krenu sa radom, zadruge će morati i da uposle stručne ljude, u zavisnosti od usmerenja. Očekuje se da će svaka od njih imati od pet do sedam ljudi, što znači da će ukupno biti zaposleno do 3.500 građana.

ZAJEDNIČKA AKCIJA

Ministar Krkobabić kaže da "Dani države Srbije" u selima podrazumevaju zajedničku akciju javnih preduzeća i lokalnih samouprava, koji idu tragom inicijative žitelja sela da se reše neke osnovne životne potrebe, kako bi selo uopšte moglo da opstane. Selo mora da ima ambulantu, školu, poštu, crkvu i, konačno, zadrugu. Bez toga nema sela u Srbiji.