Zagreb prevodi filmove Beogradu: Titlovi nestručni, dijalozi besmisleni

“MIKELANĐELO je oslikao svod šesnaeste kapele u Vatikanu”, pisalo je u titlu filma emitovanog pre nekoliko dana na jednoj nacionalnoj televiziji. Mislili su, valjda, na Sikstinsku. U jednom drugom filmu, umesto da bude prevedeno “Ne predomišlja se”, piše “Ne zebu joj noge”.

Svakodnevno se na TV ekranima pojavljuju slični “biseri”, zato što filmske titlove sve više prevode ljudi koji ne poznaju dobro ni strani a ni srpski jezik. Profesionalaca je sve manje, jer su honorari skromni, više nalik studentskom džeparcu nego pravoj plati.

- Nekada se znalo ko je za šta obrazovan i ko može da se bavi prevođenjem. Iz tog vremena sećamo se fantastičnih prevoda naših starijih kolega. Autori su bili potpisani na kraju filma. A danas je sasvim drugačije - kaže, za “Novosti”, Dragana Vukićević, izvršni sekretar Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca. - Svako može da ode u Agenciju za privredne registre i otvori agenciju za prevođenje, prijavi se na tender za usluge prevođenja i s najnižom cenom dobije posao. Zamislite kada bi se nestručni ljudi prijavljivali i pobeđivali na tenderima za operaciju mozga. A upravo to se radi s naučnim i stručnim prevodima.

Dragana Vukićević priseća se jednog od prevodilačkih “bisera” kada junakinja čita “Rat i mir” (War and peace), a njena replika prevedena je sa “Čitam Vorena Pisa”.

Mnogo dužu listu prevodilačkih “bisera” ima Slobodan Kozarčić, iz Novog Sada, koji je od 2010. godine specijalizovan upravo za prevode filmova i serija. Preveo ih je u tom periodu 650. Kozarčić je i pravi jezički čistunac, pa u šali kaže da onoga ko mu nađe pravopisnu grešku u prevodu vodi na piće. On naglašava da su filmski prevodioci veoma loše plaćeni, svega od 0,4 do 0,5 evra po minutu filma. Na Zapadu, za isti posao se plaća čak i po 17 evra za jedan minut. I koliko je loše prevodiocima, loše je i gledaocima koji trpe neznanje i nestručnost ljudi čije tekstove čitaju na TV ekranima i u bioskopima.

Kozarčić ukazuje i na ogroman problem kablovskih televizija, jer za većinu prevod radi jedna agencija iz Zagreba.

- Ti prevodi vrve od hrvatskih reči i izraza - “gledatelj”, “trebaš uraditi”, “učinkovito”, a posebna poslastica su mi nepostojeće reči i izrazi - otkriva Kozarčić. - U filmu “Gospodin Bin” (Mr. Bean), korišćene su reči “ajme” i “bok”, a u filmu “Matrica” (Matrix) i “dragovoljno”. Imam utisak da te prevode ne rade ljudi kojima je srpski iz Srbije maternji jezik, nego ili oni na srpski prevode hrvatske prevode, ili neko pokušava da simulira znanje srpskog. Zato me i ne čudi što ova firma nikada ne navodi ime prevodioca, pošto bi onda morala da prizna da to nije neko iz Srbije. Očito se zaboravlja da gašenje identiteta i kulture jednog naroda kreće od uništavanja njegovog jezika.

Kozarčić podseća i da je, na kraju svakog prevoda na HTV, potpisan ne samo prevodilac, nego i lektor, kao što je nekada bilo i u Srbiji.

TRČANjE ZA PREVODIMA

- ODGOVORNI iz medija nisu očigledno svesni da ovako krupni nedostaci kod prevoda stvaraju lošu sliku kod ljudi o tim medijima, što, na duže staze, može da dovede i do izbegavanja gledanja filmskog materijala na njima, jer gledalac kada gleda film želi da se opusti, a ne da nagađa šta je prevodilac hteo da kaže, ili da grozničavo “trči” za prebrzim titlovima - komentariše Slobodan Kozarčić. - Više puta sam čuo od poznanika, koji nisu prevodioci, kako su i sami primetili loše prevode, a neki stariji ljudi su mi rekli da ne mogu da stignu da pročitaju prevode, pa jednostavno izbegavaju da gledaju strane filmove.