DANAS bi u SFR Jugoslaviji bio praznik. Neradan dan na „saveznom nivou“. Dan borca. Ali, raspadom Jugoslavije otišli su u zaborav i NOB, NOR, partizani, komunizam, pioniri, Tito, heroji, mnoga imena, datumi i praznici. Čitava jedna tradicija. Nekada praznovani Dan borca i Dan ustanka u Srbiji i ostalim republikama, danas još pamte i beleže jedino udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata. Skromno i neprimetno.

Mnogo je sociologa i istoričara koji smatraju da datumi vezani za komunističku istoriju i ne zavređuju više pažnje ni pijeteta. Drugi, uglavnom borci, članovi boračkih udruženja i njihove porodice, tvrde da je sramno zaboraviti i potceniti datume koji predstavljaju početak antifašističke borbe.

Bez traga od nekadašnje pompe, akademijom, uz nekoliko gostiju iz bivših jugoslovenskih republika, beogradski odbor Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata, obeležiće danas Dan borca. Datum koji je decenijama svetkovan kao „praznik ustanka naroda Jugoslavije“. Obeležavana je godišnjica sednice Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, na kojoj je donesena odluka o podizanju oružanog ustanka.

- Dan borca bio je praznik koji se obeležavao u SFRJ, svakog 4. jula - kažu u Vladinom Odboru za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije. - Proglašen je za državni praznik 1956. godine. Prestao je da se obeležava raspadom SFRJ. U Srbiji je ukinut 2001. godine. Svake godine se, međutim, nezvanično proslavlja u organizaciji SUBNOR. Dan ustanka naroda Srbije - bio je državni praznik u Socijalističkoj Republici Srbiji i Republici Srbiji. Obeležavao se svakog 7. jula u Beloj Crkvi kod Krupnja kao državni praznik, sve do 2001. godine. I posle 2001. godine se nezvanično obeležavao u organizaciji SUBNOR Srbije.

CRNA GORA Ustanički 13. jul, kojim su se decenijama kitili i dičili Crnogorci, ostao je u sećanju samo sedih glava koje su stasavale uz partizanske pobede i praznike. Otkako je Crna Gora na referendumu 21. maja 2006. godine, obnovila svoju državnost i nezavisnost, 13. jul se obeležava kao Dan državnosti, dok je 21. maj postao praznik crnogorske nezavisnosti. Dan državnosti se obeležava u znak sećanja na 13. jul 1878. godine kada je Crna Gora na Berlinskom kongresu priznata kao samostalna država, kao i na 13. jul 1941. kada je narod Crne Gore podigao ustanak protiv fašizma. (V. K.)

Ovi datumi postali su standardni, radni, baš kao i svaki drugi. A, ova mesta u kalendaru, tek brojke u istorijskim čitankama. Nepravedno i nedopustivo, smatraju preživeli heroji i članovi SUBNOR. Odlukom vladinog Odbora za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, od prošle godine ponovo počinje da se obeležava ceremonijom polaganja venaca, zvaničnim obraćanjima kao i prigodnim umetničkim programom.

- Sramno je da se početak borbe protiv fašizma jednostrano gleda samo kao „komunjarska revolucija“ - kaže dr Miroljub Vasić, naučni savetnik i član Predsedništva SUBNOR. - Nema veze, istorija je tu da pamti, a to što smo mi takav narod, spreman da zaboravi sve, to je naš usud i sram. Umesto nepoštovanja sopstvene istorije i takve borbe, koja je okupila sve - i vrh, moćnike i najsiromašnije i nepismene, trebalo bi da se ponosimo i dičimo. Šta bi drugi narodi dali da imaju takve datume da se njima diče. Nema razloga da se stidimo revolucionarne prošlosti.

Osim 4. jula, 7. jula, Srbija više zvanično ne beleži ni 29. novembar, Dan avnojevske Jugoslavije, ni 25. maj, Dan mladosti. Poslednja srpska heroina narodnooslobodilačkog rata Dana Milosavljević (93) smatra da je država zaboravila i borce i NOR.

- Nije taj zaborav, taj državni čin samo sramota, to je i totalno neznanje i potcenjivanje sopstvene istorije - kaže ova starica, jedna među nekoliko živih heroja ovog rata. - Svi mi koji smo ušli u rat, u zemlji toliko nespremnoj za borbu, želeli smo bolju budućnost. Jedino je tolika masa ljudi i mogla da ostvari takve rezultate i pokori veliku fašističku silu.

Kako kaže, nije to bila samo oslobodilačka borba od fašizma, već i emancipatorska borba za napredniji društveni sistem.

- Smeta mi licemerje države, koja tobože podržava naše obeležavanje 7. jula, jer smatram da nije smeo taj datum da bude ukinut kao državni - kaže Milosavljevićeva. - Kako je neko mogao da zaboravi sve one koji su dali život za slobodu svog naroda i za stvaranje civilizacijski naprednijeg državnog uređenja.

Profesor dr Milan Brdar iz Instituta za društvene nauke, sa druge strane, drugačije tumači iste događaje. Smatra da je nedopustivo ovim datumima i pridavati značaj kao što je do sada bio slučaj, ne osvrćući se na istorijske činjenice.

- Istorijske činjenice kažu da ustanak 7. jula nije bio ustanak za oslobođenje naroda, već komunistički ustanak za odbranu SSSR i Staljina - kaže prof. Brdar. - To je bila dužnost komunista po tadašnjoj direktivi Kominterne. S druge strane, pucanje Žikice Jovanovića Španca na dva žandarma, nikako ne može da bude herojski čin, već gest omladinca ostrašćenog komunizmom koji ubija dva sunarodnika, a ne pripadnike Vermahta.

Kako prof Brdar kaže, ustanak je dizao narod po Hercegovini i krajevima gde su harale ustaše, a to je potiskivano u zaborav, jer se događalo tokom maja 1941. godine, kada komunisti nisu ni mogli da budu učesnici zbog vladajućeg sporazuma Hitler - Staljin.

- Sramno je da se to ni dan-danas medijski ne spominje - kaže naš sagovornik. - Dakle, Tito je dizao ustanak, prvo, radi odbrane SSSR, drugo, radi otimanja vlasti lenjinističkom logikom „noža u leđa državi“, a tek na trećem mestu i to pred kraj rata, radi oslobođenja zemlje, što bez Rusa ne bi uspelo. Brojni, i dalje živi borci, međutim, koji su iskreno i poštena srca ušli u oslobodilačku borbu, ne mogu da gledaju na te događaje nepristrasno i bez emocija. Učesnici istorije nikad nisu pouzdani svedoci. Nama je potrebna otrežnjujuća istina, a ne oživljavanje „lepih“ uspomena. Sve datume Drugog svetskog rata treba pominjati, ali svaki put sa više istine i manje propagande. U tom pogledu nismo napredovali.

MAKEDONIJA U rukovodstvu asocijacije vetarana antifašističke borbe Drugog svetskog rata u Makedoniji kažu da su zabrinuti zbog odnosa vlasti u Skoplju prema značajnim istorijskim datumima NOR-a, kada je stvorena današnja suverena makedonska država. Kako tvrde borci NOR-a, nema ni nagoveštaja organizacije ovogodišnjeg obeležavanja 70-godišnjeg jubileja od održavanja Prvog zasedanja ASNOM-a 2. avgusta 1944. kada su udareni temelji današnje samostalne države. (M.S.)

Dani borca i ustanka ni u bivšim jugoslovenskim republikama odavno nisu državni praznici. U Crnoj Gori, Sloveniji, Hrvatskoj, Republici Srpskoj i Makedoniji obeležavaju ih samo boračka udruženja, ili državni Odbori za negovanje tradicije.


SAMO SPOMENICI

Dan ustanka, 7. jula, SUBNOR će obeležiti polaganjem venaca na spomenike Žikici Jovanoviću Špancu i komandantu Stevanu Stjepanu Filipoviću, i programom u Beloj Crkvi.

Žikica Jovanović Španac je u Beloj Crkvi 7. jula 1941. godine ispalio prvu komunističku ustaničku pušku, ubivši dva žandara. Prema rečima Zdravka Rankovića, novinara i publiciste iz Valjeva, kao učesnik Španskog građanskog rata i antifašista, tog 7. jula 1941. godine pucnjima je iskazao ideale za koje je, naposletku, poginuo. Kasarna, ulica i osnovna škola u Valjevu, koje su nosile njegovo ime prekrštene su devedesetih godina prošlog veka. Spomenik Žikici u centru Valjeva otvoren je septembra 1986. godine.

Poznata fotografija vešanja Stevana Stjepana Filipovića, komandanta Pocerskog partizanskog bataljona, našla je počasno mesto u zdanju UN u Njujorku, kao jedan od upečatljivih simbola otpora protiv okupatora u Drugom svetskom ratu. (B. P.)


REPUBLIKA SRPSKA: DUH ŽIVI

Za razliku od Federacije BiH, već godinama Republika Srpska zajedno sa SUBNOR daje veći značaj dešavanjima u Drugom svetskom ratu i obeležavanja važnih istorijskih datuma. Vlada RS je utvrdila desetak datuma iz Drugog svetskog rata koji su okarakterisani kao bitni i ušli su u program Vlade. Na području BiH tako još uvek živi duh narodnooslobodilačke borbe svih naroda i narodnosti Jugoslavije iz Drugog svetskog rata. Najznačajnije manifestacije koje i privlače najviše naroda i bivših boraca i učesnika NOB su godišnjice bitaka na Sutjesci, Kozari i Neretvi. U BiH se obeležavaju i oba zasedanja AVNOJ, kao i čuveni Igmanski marš, proboj logora smrti u Jasenovcu, a kruna svega je obeležavanje Dana borbe protiv fašizma 9. maja. (S. M.)


HRVATSKA

Dan borca Slovenija i Hrvatska prestali su da obeležavaju još 1991. godine, a u te dve države sećanje na narodnooslobodilačku borbu veže se samo uz obeležavanje Dana antifašističke borbe. Ali, u Hrvatskoj ni o tom prazniku ne vlada usaglašen stav, tako da je zvanično obeležavanje 22. juna, dok je „stari“ datum 27. jula „pripisan“ Srbima u Hrvatskoj. Tako se 22. juna obeležava godišnjica osnivanja prvog partizanskog pokreta, koji je formiran u šumi Brezovica kraj Siska. Hrvati kažu da je to prva naoružana antifašistička jedinica u okupiranoj Evropi i na taj se datum svake godine okupi hrvatski politički vrh. Istovremeno, na obeležavanje 27. jula u mestu Srb, gde se obeležava Dan ustanka naroda Like i Korduna, osim bivšeg predsednika Stipe Mesića dođe malo ko od aktuelnih političara. (J. K.)