Ugovor štiti od bahatosti stanodavaca

NAVALA na beogradske stanove samo što nije počela, a večita borba između stanodavaca i podstanara nikada neće biti okončana. Visina kirije, od koje često boli glava, neplaćeni računi, ali i bahato ponašanje vlasnika stanova, neki su od problema koji prate ovaj unosan „biznis“. Stručnjaci kažu da je ugovor jedino moćno sredstvo koje štiti i jedne i druge.

- Zakon o stanovanju obavezuje stanodavca da zaključi ugovor sa budućim podstanarom - naglašava advokat Mirko Mirković, zastupnik Udruženja podstanara „Velegrad“. - Zakonodavac, međutim, ne obavezuje stanodavca da takav ugovor zaključi u sudu, već samo u pisanom obliku. Nažalost, većina stanodavaca ne pravi nikakav ugovor, već se čitav posao obavlja usmeno.

Kako priča naš sagovornik, teško je dokazati da je neko stanovao kod vas ako ne postoji pisani ugovor. To je jedina stvar koja štiti stanara od gazde, i obrnuto.

- Pisani ugovor o zakupu koristi i vlasnicima stanova - kaže Mirković. - I neovereni ugovor ima dokaznu snagu, jer se u slučaju spora, veštači i potpis, a zakonodavac ne zahteva sudsku overu. Ukoliko ne postoji pisani trag, potrebno je naći svedoke, a to nije lak posao. Zbog toga, ne treba iznajmljivati stan, ukoliko stanodavac ne želi da potpiše ugovor.

Prema nezvaničnim procenama, leti u Beogradu ima oko 5.000 interesenata za podstanarski život. Studenti su u to vreme najveća ciljna grupa.

- Za razliku od podstanara, koji su prilično „izgubljeni“, stanodavci su vrlo organizovani i imaju prećutni dogovor da nikome ne pišu ugovore - upozorava Mirković. - Glavni razlog što odbijaju jeste da se plaše poreske obaveze, iako jedno s drugim nema veze, jer ugovor ne mora da se overi u sudu. Uz to, jedno od najvećih prava podstanara jeste prijava adrese, bez koje studenti ne mogu da upišu fakultet, roditelji ne mogu da dobiju povlastice za decu...

Advokat Mirković, kaže da se ovim problemima može stati na put. Tako, ukoliko stanodavac ne želi da potpiše ugovor, podstanar treba čitav slučaj da prijavi tržišnoj inspekciji, ili policiji, ako neće da ga prijavi na toj adresi. Kazna za nekog ko živi na tuđoj adresi, a nije prijavljen, kreće se od 20.000 do 50.000 dinara.

- Posle višegodišnje borbe našeg Udruženja, agencije za iznajmljivanje stanova malo su se dovele u red, pa se sve više ugovora potpisuje - kaže Mirković.

I STANODAVCI KUKAJU

Stanodavci se ponekad obraćaju i nama, da im pomognemo - priča Mirković. - Žale se kad im pobegne stanar, ili nije platio kiriju, napravio neku štetu, krije se... I njima savetujemo da je ugovor jedina stvar koja ih štiti.