Đaci se truju, a niko ne snosi odgovornost

ZA poslednjih šest meseci samo među beogradskim osnovcima dogodila su se tri velika trovanja u kantinama i iznajmljenim školskim prostorima. Gotovo 300 đaka prestonice zatražilo je lekarsku pomoć. Kada se zbroje i predškolci iz Valjeva i Novog Sada lista otrovanih je sve duža, a spisak odgovornih ne postoji.

Poslednje trovanje 14 đaka OŠ „Stevan Sremac“ u beogradskom naselju Borča još jedan je u nizu slučajeva koji nije dobio epilog, a ako je suditi po ranijem iskustvu i neće. Služba preventivnog nadzora Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Beograda utvrdila je da prostor u kome je pekara prodavala hranu đacima u ovoj školi ne ispunjava osnovne higijenske uslove, dok je gradska prosvetna inspekcija konstatovala da škola nije izdala prostor u skladu sa zakonom, odnosno da nije imala saglasnost nadležnih da to učini.

Vest da su deca dobro nadležnima je dovoljna da stave tačku na ceo slučaj. Tako je bilo i krajem oktobra prošle godine kada se 259 učenika u šest beogradskih škola, zarazilo bakterijom stafilokoka nađenoj u špagetama, koje su deca pojela za ručak. Sa učenicima u bolnici je zbog trovanja završila i jedna direktorka.

- Kada se dogodi trovanje u školi, dva-tri dana svi pričaju o tome i posle se to zaboravi - kaže Slobodan Brajković, predsednik Sindikata radnika u prosveti.

- Škole u Beogradu hranom snabdevaju dva-tri dobavljača koji su, uglavnom, u „dogovoru“ sa pojedinim direktorima škole. Iako raskinu ugovor sa dobavljačem, većina direktora ih posle izvesnog vremena obnovi, jer ih niko ne kontroliše.

Brajković naglašava da najviše „muvanja“ ima sa izdavanjem prostora u školama. Iako je potrebna saglasnost nadležnih republičkih institucija i školskog odbora, on ističe da direktori škola odlučuju o svemu.

Iako su posle masovnog oktobarskog trovanja đaka u Beogradu razne inspekcije javnosti predstavile da se hrana priprema u nehigijenskim uslovima, da nisu ispoštovani standardi, sve to je ostalo samo mrtvo slovo na papiru.

Tadašnji ministar prosvete, Tomislav Jovanović upozorio je da će neko morati da ide u zatvor zbog trovanja školske dece hranom i da „stvar mora da bude isterana do kraja“.

Ni šest meseci posle nemilog događaja ništa od ovoga se nije dogodilo. Desetak dana kasnije, u novembru 2013, salmonela je pokosila i osnovce u beogradskim OŠ „Drinka Pavlović“ i „Vuk Karadžić“. Međutim, posle samo nekoliko dana pauze, kuhinja u ovoj školi je nastavila da radi.

Mart mesec ove godine obeležilo je i trovanje mališana vrtićkog uzrasta u Valjevu, opet salmonelom. U januaru su se lekaru javljali roditelji dece iz Novog Sada koja su se osula zbog sardine koju su pojela u obdaništu.

KVARLjIVI MESO I MLEKO

NAJČEŠĆI uzroci trovanja hranom su neispravni proizvodi od mesa (38 odsto). Na drugom mestu je trovanje mlekom i mlečnim proizvodima (23 odsto), a na trećem kolačima i sladoledom (16 odsto). Pošto u većem broju slučajeva trovanje hranom ne dovodi do težeg oštećenja organizma, često se dešava da protekne i bez pomoći lekara. Zbog toga i najbrižljivije sprovedena statistika o broju slučajeva trovanja hranom ne pruža pravu sliku.