Korupcija: I ocena ima cenu

PREKO veze, uz kovertu, “poslovi” se, osim u ordinacijama, najlakše sklapaju u profesorskim kabinetima. Korupcija u obrazovanju druga je po rasprostranjenosti u Srbiji, odmah iza one u zdravstvu. A sudeći po otkrivenim slučajevima, ni država je baš ne obeshrabruje mnogo.

Afera “Indeks”, u kojoj su se masovno “prodavali” ispiti na kragujevačkom Pravnom fakultetu, otkrivena je još 2007. godine, a do danas nema epilog. Poslednje ročište bilo je ove nedelje, a 87 osoba, među kojima su 43 profesora, optuženo je za 159 krivičnih dela. U njihovim optužnicama stoji da je diploma mogla da se kupi za 12.000 do 16.000 evra, a jedan ispit za sto do 1.500 evra ili neki vredan poklon.

“Indeks” je bio najveća, ali ne i jedina afera. Potvrda da ovaj sudski proces nije zaplašio sve one koji vole profesorsku platu da “pojačaju” studentskim kovertama jeste i poslednji slučaj - hapšenje u Visokoj poslovnoj školi u Valjevu. Prošlog meseca uhapšeno je troje predavača. Profesor Branko G. sumnjiči se da je od sedam studenata primio za polaganje ispita ukupno 2.260 evra. Pre njega, uhapšen je i Đorđe P., sa sumnjom da je od dva studenta uzeo 450 evra za polaganje ispita. Privedena je takođe i profesorka Ljiljana J. pod sumnjom da je omogućila kolegi da u više navrata uzme mito.

Da je mito teško iskoreniti, slaže se i prof. dr Čedomir Čupić, član odbora Agencije za borbu protiv korupcije, i potvrđuje da je posle one u zdravstvu, korupcija u prosveti najmasovnija.

- Borba protiv korupcije mora da bude sistemska, jer razara čitav društveni sistem. Ona se nikada neće iskoreniti i uvek će se pojavljivati neki novi oblici, ali stalno joj treba biti za petama - smatra prof. Čupić. - Korupcija u prosveti je mala, sitna, ali porazna, jer lažna diploma omogućuje nekome da se zaposli, a nekome nepravdu.

Da sistemska korupcija i dalje postoji na državnim fakultetima, pokazalo je i poslednje istraživanje Centra za razvoj obrazovanja Beogradske otvorene škole i Antikorupcijske studentske mreže. I dalje, kažu, ima neetičkih i koruptivnih radnji, kako u upravama fakulteta tako i kod profesora i samih studenata.

- Nije korupcija samo primanje i davanje mita - kaže Igor Pucarević, menadžer ovog projekta BOŠ. - Problem su i netransparentni finansijski tokovi, korupcija u pripremnoj nastavi, varanje na ispitima, privatni časovi, prisilna kupovina udžbenika, ali i nejasni kriterijumi za formiranje cenovnika.

Tokom istraživanja najzanimljivija pitanja postavljana su studentima Pravnog fakulteta, gde se ispostavilo da je 22 odsto budućih brucoša i 29 odsto studenata čulo za slučajeve davanja mita profesoru koji drži pripremnu nastavu. Da je mito primio neko iz administracije, zna 30 odsto akademaca, a da je koverta putovala preko posrednika, svedoči njih 37 procenata. Čak dve trećine zna da je neko ubačen naknadno na rang-listu za upis. Na listi prekršaja u kojima su studenti bili učesnici, svedoci ili su čuli za njih, nalaze se i dobijanje prijemnog testa pre polaganja, davanje poklona, falsifikovanje rezultata prijemnog...

Akademci sa Ekonomskog fakulteta, odgovarajući na pitanja o udžbenicima, rekli su da je njih 31,5 odsto bilo primorano da kupi knjige ili neki drugi materijal od svojih predavača, a njih 60 odsto reklo je da taj prekršaj nikada ne bi prijavili, zbog posledica. I na Poljoprivrednom fakultetu čak tri četvrtine bile su primorane da kupe udžbenik, a trećina smatra da je zbog toga dobila više ocene. A skoro polovina njih je knjigu kupovala direktno od profesora.