NVO primaju bogate donacije

U Srbiji u ovom trenutku, prema podacima Agencije za privredne registre, postoje 15.702 nevladine organizacije i udruženja građana najrazličitijeg profila - od lovačkih i ribolovačkih, preko ljubitelja golubova i zaštitnika tradicije, do onih koje se bave zaštitom ljudskih prava i manjinskih grupa, razvojem civilnog društva, borbom protiv nasilja, pomoći ženama, Romima, invalidima, lobiranjem za Evropu...

Samo u Beogradu registrovano je više od 3.200 NVO i udruženja, kažu u Građanskim inicijativama, koje će u četvrtak predstaviti najnoviji godišnji izveštaj o nevladinom sektoru. U Novom Sadu ih ima 1.034, Nišu 486, Subotici 367, Kragujevcu 323. Više od 100 udruženja imaju Sombor, Sremska Mitrovica, Valjevo, Smederevo, Kraljevo, Kruševac, Užice, Čačak i Leskovac.

Zanimljivo je da čak i Dimitrovgrad, koji broji samo 11.000 stanovnika, ima 25 aktivnih udruženja. Inače, najstarije udruženje je Lovačko društvo Raška, osnovano 1900. godine.

Više od polovine svih aktuelnih udruženja prilično je mlado - osnovani su posle 2009. Trećina se bavi zaštitom ljudskih prava, četvrtina kulturom, obrazovanjem i ekologijom, petina humanitarnim i društvenim radom, oko 15 odsto su omladinska, privredna i profesionalna udruženja...

Uprkos tome što su nevladine organizacije i udruženja generalno nezadovoljni finansijama, iz budžeta je ove godine za njihov rad izdvojeno 3,9 milijardi dinara kroz stavku 481 (dotacije NVO).

Prošlogodišnje istraživanje o stanju u nevladinom sektoru pokazalo je da je većini NVO i udruženja kasa između 2006. i 2008. duplo uvećana, da bi se 2009, s početkom krize, opet smanjila. Dvanaest odsto njih imalo je u poslednje tri godine godišnji budžet veći od 100.000 evra, a još trećina je imala između 20.000 i 100.000. Veliki procenat ovog novca su strane donacije.

VIŠE OD 60 ODSTO SARAĐUJE SA DRŽAVOM

VIŠE od 60 odsto NVO sarađivalo je prethodnih godina na projektima sa državom, i gotovo isto toliko koristilo je državne donacije. Najviše novca za njihove projekte dali su Ministarstvo rada i socijalne politike, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo kulture, a daleko manje ministarstva zdravlja, obrazovanja, poljoprivrede...