Dojave za pirateriju

PREMA stopi piraterije daleko smo iznad svetskog proseka. Dok je u svetu 43 odsto softvera nelegalno, kod nas čak 74 odsto kompjutera ima nezakonite programe. Drastično smo se popravili od 2002. godine, kada je 90 odsto softvera bilo nelegalno, ali i dalje smo u neslavnom društvu zemalja u kojima cveta piraterija.

U borbi protiv ovakvog kršenja autorskih prava učestvuju Poreska uprava i specijalna odeljenja za visokotehnološki kriminal Višeg tužilaštva i Ministarstva unutrašnjih poslova. Ali interese najvećih svetskih proizvođača softvera štiti i Biznis softver alijansa, koja posluje u 80 zemalja sveta, a u Srbiji je od 2002. godine.

- Od kada smo došli u Srbiju, situacija se drastično promenila. Porasla je svest stanovništva, smanjila se stopa piraterije, uspostavljene su institucije koje se bore protiv nje, doneti su potrebni zakoni - kaže za „Novosti“ Dragomir Kojić, pravni zastupnik BSA. - Ipak, situacija na terenu daleko je od idealne.

Prema rečima našeg sagovornika, najveći pirati u privredi su mala i srednja preduzeća.

Kada inspektori Poreske uprave dođu u neku firmu, često utvrde da nema uopšte zakonito kupljen program ili da je legalan samo deo softvera koji koristi. Oni, dodaje Kojić, najviše krše autorska prava u ovoj oblasti i otkrivanjem ovakvih slučajeva BSA će se u budućem periodu najviše baviti.

- Kada otkrijemo da neko nelegalno koristi određeni softver, kontaktiramo s njim i pozovemo ga da ga legalizuje. Za ovakve slučajeve najčešće saznajemo putem anonimnih prijava na našem sajtu (www.bsa.org) - objašnjava Kojić. - Ukoliko ne prihvate predlog, iniciramo inspekcijski nadzor Poreske uprave i štitimo naše klijente u sudskom postupku koji Poreska uprava pokrene.

Kazne za ovakve prekršaje, podseća, iznose od 200.000 do tri miliona dinara. Zakoni koji u Srbiji suzbijaju pirateriju su, prema mišljenju našeg sagovornika, prilično dobri. Ali, zaključuje, nedostaju bolja primena - efikasnije sudstvo i kaznena politika.