I detektorima kradu istoriju

Zoran NIKOLIĆ

19. 11. 2007. u 19:38

Krađa antičkih predmeta sa brojnih lokaliteta u Srbiji decenijama je pravi hit. U selu Ušće, pored obrenovačke TE „Nikola Tesla B“, tragači sa spravama za otkrivanje metala pustoše rimske ostatke stare 2.000 godina

KRAĐA ogromnog arheološkog blaga iz Srbije i njeno iznošenje u inostranstvo, oduvek su bili unosan posao bezbrojnih domaćih i stranih krijumčara. Arheolozi odavno „čupaju kose“, uglavnom bespomoćni da se odbrane od ove najezde.
Vodič kroz lokalitet „Ušće“, neposredno pored termoelektrane „Nikola Tesla B“ u Obrenovcu, bio nam je šef Odeljenja za arheologiju Muzeja grada Beograda Adam Crnobrnja. Vidno razočaran što je veliki deo istorijskog blaga Srbije bespovratno nestao sa našeg prostora, skoro besno vrti glavom i podseća nas na činjenicu da je na teritoriji današnje Srbije rođeno čak 17 rimskih imperatora. Naravno, i na podatak da je od vinčanske kulture naovamo, teritorija naše zemlje interesantna u evropskim i svetskim okvirima.
- Na mestu gde se reka Vukodraž uliva u Savu postoji rimsko naselje i utvrđenje koje potiče iz prvog veka nove ere, dakle od samog doseljavanja Rimljana na ovaj prostor - počinje priču Crnobrnja. - Ovde postoje i nalazi iz keltskog doba, a najstariji su vezani za period od pre šest milenijuma! Ovaj lokalitet je pod zaštitom države od 1950. godine, kao zvanično kulturno dobro.
Tako kreće priča svojstvena, valjda, samo našem podneblju. Od 1966. godine rešeno je da ovde nikne voćnjak na državnom dobru, i tada su, pod raonicima traktora prilikom dubokog oranja, počeli da „izviru“ antički ostaci. Iako je Muzej grada izvršio zaštitu, već su bili uništeni vredni grobovi iz drugog i trećeg veka.
- Meštani su tada našli prve zlatnike - kaže Crnobrnja. - Oni stariji su mi pričali da nisu znali vrednost novčića, već su im bili „zgodni“ onako uglačani, pa su ih bacali u Savu praveći „žabice“, jer su bolje odskakali nego rečni obluci!
Dok ga gledamo sa nevericom, Crnobrnja objašnjava potonju hronologiju, kad su se meštani dozvali pameti i kada kreće „zlatna groznica“ koja je mobilisala ceo ovaj kraj.
- Sada bar 30 porodica u ovom mestu ima detektore za metal - objašnjava Crnobrnja. - Preprodavci su toliko uobičajeni da samo prođu ulicom ovog sela i pritisnu automobilsku sirenu. „Istraživači“ samo iznose nove predmete i tu se munjevito završava trgovina.
U MaČvi postoje posebne kafane gde se obavlja ovaj biznis, dabome, pod okriljem noći. Taj deo je, kaže Crnobrnja, veoma „zgodan“, jer je blizu granica, a i Sremska Mitrovica kao bogato nalazište. Podsećamo, rimska naselja su se prostirala odatle, uz Dunav sve do Taurunuma (Zemuna) i Singidunuma (Beograda).
RazoČaran zbog rasipanja i rasprodaje nacionalnog blaga, ovaj stručnjak kaže da „nije toliko strašno kada ljudi traže ostatke detektorima, jer tako naiđu samo na površinske nalaze, već je opasno kada preoru površinu ralom koje kopa 80 centimetara duboku brazdu. Tada razaraju veoma stare, pa čak i neolitske slojeve“.
Dok nam govori o krađama, arheolog nam pokazuje njivu oko jednog kilometra udaljenu od termoelektrane. Kaže da su je tokom poslednjih godina „lovci“ na blago preorali nekoliko desetina puta. I sada se crveni od komada polomljene grnčarije stare oko 2.000 godina, razbacane svuda po polju. Tehnika je jednostavna - traktor napravi brazdu, a za njim ide „ekipa“ sa detektorima koji otkrivaju svaki metalni predmet.
- Tako sam nedavno za Muzej nabavio kameni žrtvenik iz sredine trećeg veka težak 350 kilograma - objašnjava Crnobrnja. - Ustupio nam ga je jedan meštanin, jer „istraživači“ nisu znali njegovu pravu vrednost, pa su se odrekli „bezvredne kamenčuge“ koju, tako tešku, nikada ne bi mogli da odvuku u inostranstvo da je prodaju.
Svi vredni predmeti iz Srbije „sivim“ kanalima odlaze na Zapad, a najviše ih ima po bečkim privatnim kolekcijama. U zvaničnim evropskim muzejima se često događa da su predmeti označeni samo kao nalazi sa Balkana ili iz sliva Dunava.
U svojoj nemoći, srpski arheolozi su se ipak dosetili načina na koji makar malo mogu da napakoste kradljivcima antičkog blaga. Kada naslute da će pored nalazišta meštani detektorima tragati za blagom, donesu stotinak metalnih zatvarača za pivo i zatrpaju ih svuda po njivi. Kada tragači krenu u akciju, detektori neprestano pište, upozoravajući ih da će „munjevito da se obogate“, ali posle ih čeka razočarenje vredno samo jednog - pivskog čepa.

OBRENOVAC
ARHEOLOZI se nadaju da će lokacija „Ušće“ uskoro biti dovoljno zaštićena i istražena, jer prema novom prostornom planu opštine Obrenovac, ovo treba da postane industrijska zona.
- U tom slučaju, investitor će biti u obavezi da plati prethodno istraživanje - nada se Crnobrnja. - To bi pomoglo da najzad do kraja istražimo mesto koje je toliko važno za našu istoriju.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (1)

Kostolčanin

20.11.2007. 14:53

... interesantno... isto se događa i u Kostolcu... Pravo je pitanje: da li može elektrana da se podigne i na drugom mestu koji nije rimski lokalitet? Šta Vi mislite koliko se toga nakralo u izgradnji?! Manite ćup ili dugme koje nađu seljaci čeprkajući po blatu...