Hrvati kroje srpski turizam

NAJKONKURENTNIJI turistički proizvodi Srbije na svetskom tržištu su Beograd i Dunav. Ostalo, kao što su planine, banje i seoski turizam, nisu dovoljno razvijeni za strane goste.
Ovaj "istorijski" zaključak našu zemlju koštao je, zvanično, 30 miliona dinara, a analiza, da bi se do njega došlo, "krčkala" se gotovo godinu dana. Naime, do ovog zaključak je došla konsalting agencija "Horvat" iz Zagreba kojoj je prošlog februara poveren posao na izradi Strategiju razvoja turizma Republike Srbije, koja bi, konačno, trebalo da bude gotova do marta.
Šta sadrži dokument hrvatske agencije "Strategija razvoja turizma Srbije" do 2015. godine što već ne znamo? Ili, bolje, šta ne sadrži? Ne sadrži, recimo, Kosovo.
Vođa projekta Miroslav Dragićević, profesor iz Zagreba, podelio je Srbiju na četiri "klastera" (reč dolazi iz SAD i označava posebne grupacije u okviru neke privredne grane): Vojvodinu, Beograd i Dunav, jugoistočnu i jugozapadnu (bez Kosova) Srbiju. Problem ovih "klastera" je što se ne podudaraju sa administrativnom podelom turističkih regija koju predviđa novi Zakon o turizmu. Kada Strategija bude gotova i usvoji je Vlada Srbije - biće obavezujuća.
Čega ima u Strategiji? U prvom faznom izveštaju na 163 strane daje se analiza stanja turizma u Srbiji koji se ocenjuje kao katastrofalan, a najgore su prošli naručioci posla, jer se ispostavilo da "u poslednjih pet godina srpski turizam ne beleži pozitivne stope rasta fizičkog prometa" i da je po broju noćenja "nastavljen negativni trend iz prošlog perioda", da na domaće turiste i dalje otpada 87 odsto učešća u broju noćenja i dolazaka. Nisu tačne, dakle, izjave ljudi iz srpske turističke elite o našim velikim uspesima.
Stručnjaci iz oblasti turizma u ovoj strategiji prepoznaju kompilaciju tri već postojeća projekta: jedan je o hotelima od iste agencije poručila jedna vladina organizacija, drugi je dokument jednog stranog eksperta, a treći odličan predlog profesora Bojana Zečevića sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu šta raditi u turizmu, koji je bio predstavljen još 2004. godine. Kada se javnost pobunila što su Hrvati dobili posao, "Horvat" je uključio i Ekonomski fakultet iz Beograda.
Konkurentnost naše zemlje u strategiji je ocenjena loše. Najgore su prošli rečni turizam, turistička signalizacija i zakoni. Kaže se da u Srbiji nema svesti o turizmu, nema znanja i kadrova, u Srbiju se teško dolazi i još teže odlazi.
Zaključak Strategije je, koji je naišao na odobravanje naručioca posla, da prioritet treba da imaju oni proizvodi koji uz "najmanji napor mogu da daju najbolje efekte u što kraćem roku". U našem slučaju to su Beograd i Dunav.
- Ključni atributi Beograda su prema vašem mišljenju noćni život, otvorenost, sport i gastronomija, a 85 odsto turista u prestonici su poslovni ljudi - objašnjava Dragićević. - Gradski odmor se kombinuje sa događajima i drugim interesovanjima. Beograd ima zabavu, ali nema veštačke atrakcije, turizam u okruženju, uže gradsko jezgro i privlačne cene. Beograd, međutim, ima srce i treba raspisati globalni svetski konkurs koji bi spojio Stari grad, Novi Beograd i Zemun. Takođe, prilaz rekama ne treba da bude posvećen rekareaciji i šetnji.
Pošto Beograd nema mogućnost korišćenja velikih kredita i javnog novca, treba da koristi recept Birmingema i Baltimora: raspiše se globalni tender. Takođe, Dragićević misli da treba da radimo kao Amsterdam nekada: gradimo niskobudžetne hotele i hostele okrećući se u prvo vreme mladim turistima, niže platežne moći.
- Mnoge tranzicione zemlje su glavne gradove, poput Praga, iskoristile da bi svoje ime stavile na turističku mapu sveta - kaže Dragićević. - Šta treba da se radi? Da se postigne milenijumski dogovor elite, kapitala i političkih struktura i da se složno radi po principu Egipta i Turske.

ODGOVOR
IZ Ministarstva turizma dobili smo kratak odgovor na pitanje zašto je posao dobio "Horvat" za 30 miliona dinara, iako je naredna ponuda na konkursu bila 6,5 miliona dinara?
Pomoćnik ministra Radivoje Pirgić kratko je telefonom rekao: "To se desilo pre godinu dana. Pet puta smo ministar i ja odgovorili na to pitanje. Izabrana je najpovoljnija ponuda. To nije ključno pitanje srpskog turizma i ne treba više o tome pitati, niti hoću da pričam o tome za novine."

REZULTATI
U TURISTIČKOJ organizaciji kažu da bi "TOS voleo da su autori Strategije uzeli u obzir dosadašnji rad i rezultate ove organizacije, kao i predloge kada je dalja promocija turizma Srbije u pitanju". U TOS-u kažu da se ne radi samo o tome šta nacionalna organizacija misli, već i lokalne turističke organizacije.

NOVI POSAO?
MINISTARSTVO turizma najavilo je da će ove godine početi brendiranje turizma Srbije.
"Horvat" za brendiranje predlaže Balkan, kao "neiscrpnu osnovu na duži rok", ili Dunav. Ovim dokumentom hrvatska konsalting agencija visoko je istakla i kandidaturu za brendiranje Srbije što, takođe, neće biti jeftin posao.

INVESTITORI
PISCI Strategije nisu optimisti po pitanju dovođenju stranih investitora: "Srbija, za sada, osim određenog broja beogradskih hotela i, eventualno, marina na Dunavu, ne može da računa na velike inostrane investitore jer još uvek nema razvijeno tržište u unutrašnjosti zemlje..."

KONKURENTNOST
PREMA mišljenju Dragićevića Beograd sada nije konkurentan na svetskom tržištu, jer u Srbiji može da se kupi pet dana Praga, a u Budimpešti ne i pet dana Beograda. Naša prestonica se, inače, nalazi u ponudi 50 velikih turoperatora u Evropi.

BROJKE
10-15 miliona noćenja imaju Amsterdam, Barselona
5-9 miliona noćenja ostvare Prag, Budimpešta, Atina, Istanbul
1 milion noćenja imaju Zagreb, Sofija, Bratislava, Beograd