Na magnetnoj se srce potpuno vidi, ali je ona još skupa

MAGNETNA rezonanca (MR), dobija sve veći značaj u postavljanju precizne dijagnoze u bolestima srčanog mišića. Ova radiološka metoda pokazala se kao nezaobilazna u prepoznavanju naslednih kardioloških oboljenja, otkrivanju početnih promena određenih patologija, a može da pokaže čak i koliki je rizik od naprasne srčane smrti. Međutim, zbog visoke cene koju ima ovaj način dijagnostikovanja, magnetna rezonanca se još ne koristi masovno.

U intervjuu za "Novosti" dr Milosav Tomović iz Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" kaže da se na magnetnu rezonancu upućuju samo oni pacijenti kod kojih do definitivne dijagnoze ne može da se dođe na osnovu rutinskih pregleda:

- Ukoliko ni posle uzimanja anamneze, fizikalnog pregleda, EKG zapisa, ehokardiograma i rendgenskog snimka srca i pluća nismo sasvim sigurni šta kod obolelog dovodi do problema, upućujemo ga na magnetnu rezonancu.

U čemu je prednost elektromagnetnog polja u odnosu na skener i rendgen?

- U tome što ono omogućava uvid u više informacija odjednom. Odnosno pokazuje oblik, funkciju i strukturu srčanog mišića u jednoj slici. To su za lekara dragoceni podaci, pogotovo ukoliko postoje izvesne dileme. Ipak, bitno je da kažem da se magnetna rezonanca uglavnom koristi kao dopunska vizualizaciona metoda, znači tek ako se pokaže da ehokardiografija i rendgenski snimak nisu dovoljni.

Mnogi su uvereni da je magnetna rezonanca čarobni štapić, pa su spremni i da plate da se tako pregledaju. Šta im poručujete, kada je ona potrebna, a kada suvišna?

- Magnetna rezonanca je od izuzetnog značaja u proceni težine određenih oblika urođenih srčanih mana, što može da pomogne u daljoj evaluaciji pacijenta i odluci da li je potrebna invazivna intervencija ili hirurški zahvat. Takođe, na primer, kod pacijenata koji su preležali srčani udar, može da pomogne u tačnoj proceni starosti infarktnog polja ukoliko to nije jasno drugim dijagnostičkim metodama, što može pomoći u daljem planu lečenja.

Rendgen ima veliki značaj u intervencijama na srcu, da li isto važi i za magnetnu rezonancu?

- Da. Njena posebna uloga je u pripremi pacijenta za katetersku ablaciju atrijalne fibrilacije, jer omogućava trodimenzionalnu sliku leve pretkomore, što doprinosi boljoj orijentaciji i tačnijem pozicionaranju katetera u srcu i samim tim boljoj efikasnosti metode.

Kada megnetna rezonanca ne može da se primeni iako je potrebna?

- S obzirom na to da se pacijent postavlja u jako elektrokomagnetno polje, treba obratiti pažnju da li pacijent ima određene metalne implante koji mogu da pogoršaju njihovo funkcionisanje ili ugroze zdravlje. To su, na primer: kohlearni implanti, neurostimulatori, okultni implanti od metala, metalni klipovi cerebralnih aneurizmi, stare elektrode od pejsmejkera. Sternalne žice nakon operacije srca, mehaničke veštačke srčane valvule, prstenovi koji se koriste za anuloplastiku srčanih zalistaka, koronarni stentovi, ortopedski i dentalni implanti smatraju se sigurnim za dijagnostiku ovom metodom.

Da li bi magnetna rezonanca mogla da postane rutinska metoda u kardiologiji?

- Ona se sve više koristi u svakodnevom radu. Najveći problem u svetu, kao i u našoj zemlji je njena dostupnost. Skener je lakše dostupan, jer sam pregled obično kraće traje. Najveća prednost magnetne rezonance u odnosu na skener je odsustvo jonizujućeg zračenja, tako da se ova vrsta dijagnostike može obaviti po potrebi i više puta. Svakodnevno se objavljuje sve veći broj kliničkih studija koje daju podatke da magnetna rezonanca sve češće može da pomogne u dijagnostici i lečenju pacijenata sa različitim vrstama srčanih oboljenja. Veći broj centara i edukacija kadra doprineće da se ova metoda sve češće primenjuje.

BEZBEDNA I SA PESMEJKEROM

Mogu li u elektromagnetno polje pacijenti sa pejsmejkerima?

- Istina je da u slučaju primene magnetne rezonance posebnu pažnju obraćamo na pacijente sa pejsmejkerima i implantabilnim defibrilatorima. Srećom, poslednjih godina, svi vodeći svetski proizvođači prezentuju aparate koji nakon ugradnje i određenih podešavanja mogu da izdrže dijagnostiku magnetnom rezonancom bez bojazni od oštećenja aparata ili ugrožavanja zdravlja pacijenta u toku pregleda. Određene studije su pokazale i da najveći broj aparata proizvedenih posle 2002. godine neće pokazati poremećaj u radu nakon magnetne rezonance.