Transfuziolog Gordana Ostojić upozorava: Podmlađivanje zamenom krvi je rizično

ZAMENA krvi, kao metoda podmlađivanja, sve je učestalija. Za nekoliko hiljada evra iz krvotoka se izvuče plazma, pročisti i ponovo ubrizga. Pod jakim utiskom obećanja "druge mladosti", u ordinacijama širom sveta sve više ljudi podvrgava se zameni krvi u uverenju da im se na ovaj način iz cirkulacije otklanjaju trombovi i višak masnoća, a sva tkiva i organi obogaćuju kiseonikom. Zvaničnih preporuka za zamenu krvi u svrhu podmlađivanja, bar zasad, nema, a brojna istraživanja na ovu temu još nisu donela odgovore na mnogobrojne dileme u vezi sa ovom metodom.

U intervjuu za "Novosti" profesor dr Gordana Ostojić, transfuziolog Vojnomedicinske akademije i načelnica Odeljenja za hemoterapiju i aferezno lečenje sa laboratorijom za kontrolisanu kriokonzervaciju, kaže da su oni jedna od retkih ustanova u Srbiji gde se radi zamena krvi. Ali, samo terapijska izmena plazme, i isključivo kod obolelih i životno ugroženih:

- Primena terapijske izmene plazme u preventivne svrhe radi sprečavanja starenja još nije naučno potvrđena. Postoje brojne studije koje se time bave. Uglavnom se ispitivanja rade na životinjama, vrlo malo na ljudima. Naučnici veruju da bi zamena plazme mogla da da najveći doprinos u lečenju neurodegenerativnih bolesti, kao što su demencije, ali to je još u početnoj fazi ispitivanja. Znači, još nije ustanovljeno koje elemente iz krvi bi trebalo otkloniti da ne dođe, na primer, do razvoja Alchajmerove bolesti.

Puno ljudi veruje da su svetski moćnici vitalni u poznim godinama upravo zahvaljujući zameni krvi.

- Ja mogu da kažem da kao lekar koji u oblasti terapijske izmene plazme ima više od dve decenije iskustva, ne bih išla na izmenu plazme bez sigurnih i zvanično priznatih indikacija. Reč je o jednom relativno agresivnom postupku koji može da dovede do niza posledica. Izamena plazme je složen postupak, zahteva stručan tim lekara i tehničara, skupu aparaturu, mogućnost da se odmah pruži kompletna klinička pomoć i veliko iskustvo.

- To su nagli pad arterijskog pritiska, mučnina i povraćanje. Može da dođe i do trovanja usled primene antikoagulacionih lekova, pojave grčeva, kao i do teške alergijske reakcije i anafilaktičkog šoka, pa čak i do prestanka rada srca. Takođe, postupak izmene plazme može da naruši imunitet, a postoji i rizik od infekcije i prenosa virusnih bolesti ukoliko se koristi tuđa plazma.

Za koja stanja se opravdano primenjuje plazmafereza?

- Kod teških hematoloških i neuroloških bolesnika, u slučaju autoimunih bolesti koje ne mogu da se kontrolišu lekovima, kod bolesnika sa ekstremno visokim vrednostima masnoća u krvi... U pripremi obolelog za transplantaciju, ukoliko nije iste krvne grupe sa davaocem radi otklanjanja prisutnih antitela u cirkulaciji, kod različitih trovanja opijatima, pesticidima, gljivama i drugim stanjima, prema procenama lekara.

Kako izgleda postupak zamene plazme?

- Pacijent leži sa plasiranim dijaliznim iglama u periferne vene ruku ili sa ugrađenim centralnovenskim kateterom. Jedna igla služi za uzimanje krvi, druga za primanje. Aparat izvlači krv iz tela i razdvaja ćelijske elemente i plazmu. Izdvojena količina plazme se baca, a nadoknada se vrši adekvatnim rastvorima, dok se preostala izmenjena krv vraća bolesniku. Ukoliko je potrebno pacijent prima novu plazmu od davaoca, a nekada se kod posebnih selektivnih procedura plazma samo pročišćava od patogenih elemenata i zatim vraća u krvotok.

- Od stanja pacijenta i njegove dijagnoze, kao i pridruženih bolesti. Pri tome su važni opšte stanje bolesnika, stepen životne ugroženosti, njegova telesna težina i tome treba prilagoditi brzinu izvlačenja i vraćanja krvi. Aparat je moguće podesiti da taj protok bude prilagođen kliničkom stanju bolesnika i shodno tome terapijska izmena plazme može da traje sat-dva ili duže, o čemu odlučuje lekar.

Koliko puta je moguće jednom čoveku zameniti krv?

- Sve zavisi od indikacija i kliničkog stanja bolesnika. Plazmaferezu je moguće raditi svakodnevno, a ponekad i dva puta dnevno, kao kod hematoloških bolesnika. Obično se radi dva do tri puta nedeljno, ili jednom mesečno kod neuroloških bolesnika. Na primer, kod umerenih poremećaja masnoća u krvi obično se primenjuje jedan do dva postupka, a zatim se pacijent leči lekovima uz dijete.


DVA APARATA

Koliko se često ova procedura primenjuje na VMA?

- Na Institutu za transfuziologiju i hemobiologiju Vojnomedicinske akamedmije imamo dva aparata, separatora krvnih ćelija, i možemo dnevno raditi sa nekoliko bolesnika. Ovu proceduru moguće je raditi i na odeljenju dijalize. U nekim institucijama izmenu plazme mogu da rade transfuziolozi, hematolozi i nefrolozi. Svaki lekar mora da bude sertifikovan za rad na određenom aparatu. Takođe, kada se radi zamena plazme, ordinirajući doktor mora svakog trenutka da prati bolesnika, upravo zbog mogućih komplikacija.