Aritmija napumpa i do 300 otkucaja srca u minutu

IZNENADNA smrt sportiste na terenu s vremena na vreme uznemiri javnost. Razlog je najčešće srčani udar. U toj situaciji uvek se postavlja pitanje kako je neko mlad, u punoj snazi i trenažnom procesu imao bolesno srce? Kako lekari to nisu otkrili na vreme? Razlog je atrijalna fibrilacija. To je električna bolest pretkomore srca koju karakteriše haotično kretanje impulsa frekvence 250-300 otkucaja u minutu. Zato ovaj deo srca treperi - fibrilira. Samo deo tih impulsa prenosi se na srčane komore pa one rade nepravilno i različitom brzinom. Ovo vrsta aritmije je čest uzrok srčanog i moždanog udara, ali se, ukoliko pacijenti nemaju subjektivan osećaj aritmije, teško dijagnostikuje. "Električna oluja", koju stvara prevelik broj impulsa, može da pogodi svako srce koje zbog aritmije nepravilno kuca.

Iako se procenjuje da u Srbiji od ovog poremećaja srčanog ritma pati jedan odsto stanovništa, u intervjuu za "Novosti" major dr Ognjen Gudelj, načelnik odeljenja za aritmologiju i elektrofiziologiju srca Vojnomedicinske akademije, kaže da je reč o mnogo većem broju:

- Atrijalna fibrilacija je danas najveća epidemija kada je o kardiološkim bolestima reč. Ona definitivno postaje toliko masovna da poprima razmere pandemije. Činjenica da se ova vrsta aritmije danas lakše dijagnostikuje, a napredak tehnologije nudi mnogobrojna rešenja da se njene posledice spreče za nekoliko godina promeniće tok savremene kardiologije.

* Koga pogađa ova bolest?

- Još ne znamo da li je atrijalna fibrilacija bolest ili samo simptom. Ona ima elemente koje stručnjaci apsolutno ne mogu da klasifikuju. Nije poznat razlog i način njenog javljanja, kao ni simptomi, a ne može da se poveže ni sa pripadnošću određenoj naciji, načinu života, ishrani. Znači svi mogu da imaju ovu vrstu aritmije. Zato je ona još u fokusu naučnih istraživanja.

* Zašto nastaje ovaj poremećaj i koji su njegovi simptomi onda kada ih ima?

- U pozadini nastanka je verovatno genetika. Kada ima simptoma prisutan je osećaj preskakanja srca i nepravilnog srčanog ritma. Neki kažu da ovi simptomi atrijalne fibrilacije izazivaju veći strah nego što je strah od smrti. To je zato što se preskakanje i nepravilan srčani ritam javljaju nekontrolisano, odnosno ne biraju doba dana i događaj. Mogu da se jave i u mirovanju i u naporu, za vreme jela, posle jela, za vreme spavanja. Dakle, nema pravila. Stanje atrijalne fibrilacije može da bude prepoznato i ako postoji smanjena tolerancija na napor, klasičan bol u grudima, vrtoglavice, nesvestice.

* A kada nema simptoma?

- Činjenica je da su simptomi od pacijenta do pacijenta različiti. Moguće je da atrijalna fibrilacija bude asimptomatska, ali znaci njenog postojanja bi trebalo da se pokažu u nekom delu života i na neki način.

* Kako se dijagnostikuje atrijalna fibrilacija?

- Ona ne može da se vidi ultrazvučnim pregledom, ali može jednostavnim EKG pregledom. Ukoliko na osnovu EKG-a lekar posumnja na atrijalnu fibrilaciju radi se 24 časovni holter EKG-a, koji daje jasniju sliku i može da se odredi početna dijagnoza.

* Zvuči prilično jednostavno, da li se kod svih pacijenata tako lako otkriva ovaj poremećaj?

- Ima pacijenata kod kojih nismo sigurni o čemu se radi ili 24 časovni holter EKG-a nije registrovao promene za to određene vreme, jer nije bilo simptoma. U tom slučaju ugrađuje se implant pod kožu grudi koji prati srčanu funkciju naredne tri godine. To nije mali broj pacijenata i reč je uglavnom o onima koji imaju česte nesvestice, a neurološka ispitivanja su pokazala da nema patologije iz tog domena.

* Da li trogodišnje praćenje pacijenta traje non-stop?

- Da, mi u svakom momentu pratimo ta srca gde god da se nalazi pacijent. Ova vrsta dijagnostike dostupna je o trošku vojnog ili civilnog zdravstvenog osiguranja.

* Kako se leči atrijalna fibrilacija?

- Na raspolaganju su nam dve interventne metode. Jedna se radi pomoću radiofrekventne struje, gde se deo srca koji ima aritmogene fokuse spaljuje, a druga je krioablacija pomoću koje se određeni delovi srca zamrzavaju na temperaturi od minus 40 do 51 stepen Celzijusa. Inače, metoda krioablacije se od ove godine radi i na Vojnomedicinskoj akademiji, a do tada se primenjivala samo na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

IZBOR METODE

* Koje su indikacije za primenu krioablacije, a koje za primenu radiofrekventne struje?

- Apsolutna indikacija za primenu krioablacije jeste paroksizmalna atrijalna fibrilacija. Zaustavljanje na samom početku ove bolesti zapravo jeste prevencija svih drugih komorbiditeta, kao što je moždani udar i mnoge druge bolesti čiji temelj i osnova zapravo jeste atrijalna fibrilacija. Sa druge strane radiofrekventa struja u lečenju aritmija obuhvata sve druge aritmije, PSVT, WPW sindrom, atrijalni flater pa i atrijalnu fibrilaciju.