ALARMANTNO: Ekspanzija tumora štitne žlezde zbog zračenja!

Z. Joksović - Ostojić

30. 09. 2016. u 20:23

Broj obolelih drastično raste, naročito sa papilarnim kancerom, još od bombardovanja Japana 1945. godine. Potvrđena autoimuna bolest kao što je Hašimoto, traži ozbiljnu analizu

АЛАРМАНТНО: Експанзија тумора штитне жлезде због зрачења!

Shutterstock

Iako je katalizator svih funkcija u organizmu, bez štitaste žlezde može da se živi, ako mora. Hormoni koje ona luči održavaju optimalnu telesnu temperaturu, regulišu metabolizam, odgovorni su za rad srca i nervnog sistema, utiču na reprodukciju, rast i razvoj, na kvalitet kože i kose... Ukoliko oboli ili se njen rad poremeti, hormoni štitaste žlezde u vidu tableta nadomešćuju oslabljenu ili izgubljenu funkciju. U lepezi bolesti ovog dela tela, posebnu pažnju zauzimaju tumori štitaste žlezde. Kako nastaju i koliko su opasni, objašnjava endokrinolog dr Saša Kiković iz Klinike za endokrinologiju Vojnomedicinske akademije:

- Ključni faktor za nastanak tumora štitaste žlezde je zračenje, mada postoje i drugi činioci okoline na koje mora da se obrati pažnja. Za zračenja, pogotovo učestala ili u terapijskom smislu, dokazano je da značajno doprinose porastu broja obolelih. Tumori se ispoljavaju u vidu takozvanih lokalizovanih tumefakta, odnosno nodusa ili čvorova u štitastoj žlezdi. Inače, nakon nuklearnih dešavanja u Hirošimi i Nagasakiju 1945. godine, evidentirano je povećanje osoba sa tiroidnim tumorom, a naročito papilarnim karcinomom. Isto je konstatovano i u Nevadi 1951. godine, na Maršalskim ostrvima tri godine kasnije, kao i u Černobilu 1986 - ističe sagovornik "Života plus".

* Šta utiče na oblik tumora?

- U regionima koji obiluju jodom češće se javlja papilarni karcinom, a u regijama koje oskudevaju ovim elementom folikularni ili anaplastični. Za obolele sa tiroidnim karcinomom karakteristično je da imaju i hronični tiroiditis, odnosno Hašimoto, što jasno ukazuje na povezanost autoimunosti i kancerogeneze štitaste žlezde. Zato, potvrđena autoimuna bolest štitaste žlezde zahteva ozbiljnu analizu, a inače bi ovu malu žlezdu trebalo redovno kontrolisati jer je vrlo važna za organizam.

* Da li se osim malignih, javljaju i benigni tumori štitaste žlezde?

- Na sreću, najveći broj tumora nije zloćudan. Zahvaljujući ehosonografiji vrata, metodi koja se primenjuje u poslednje dve decenije za različite indikacije i ciljane preglede štitaste žlezde, blagovremeno može da se detektuje svaki čvorić i sagleda njegova priroda. Učestalost nodusa u opštoj populaciji se kreće od 20 do 70 procenata. Ukoliko se palpacijom, odnosno dodirom, prepozna nodus, kod 20 do 50 odsto pacijenata se ehosonografskim pregledom otkrije bar još jedan, ali nisu svi kancerogeni.

UPOZORENJE Ukoliko primetite ili opipate čvor na vratu ili to primeti neko iz vašeg okruženja, obavezno se javite lekaru zbog dopunskih ispitivanja. Pacijenti koji znaju da imaju "čvorove" na štitastoj žlezdi, a uz to pripadaju rizičnoj grupi za nastanak maligniteta, trebalo bi da obraćaju pažnju na to da li nodusi rastu, da li su fiksirani za okolno tkivo, a na problem može da ukaže i promuklost i otežano gutanje - upozorava sagovornik "Života plus".

* Koji oblici su najčešći i najopasniji?

- Pet procenata tiroidnih nodusa, bez obzira na veličinu, nastaju kao posledica karcinoma štitaste žlezde. Statistički posmatrano, karcinom štitaste žlezde obuhvata jedan odsto svih maligniteta. Zavisno odakle potiču, mogu biti papilarni, folikularni, anaplastični, medularni. Izuzetno retko u štitastoj žlezdi mogu da se nađu i primarni tiroidni limfomi, sarkomi, kao i metastaze drugih primarnih tumora. Najrasprostranjeniji je papilarni koji se javlja u 80 odsto slučajeva i folikularni kod oko 15 odsto obolelih. Iako su najmasovniji, mogu da se izleče uz zadovoljavajuće rezultate. Medularni karcinomi štitaste žlezde se javljaju kod tri odsto pacijenata, a anaplastični se dijagnostikuje kod jednog do dva odsto obolelih i ovaj oblik je izuzetno agresivan, a lečenje je neuspešno.

* Koji deo populacije najčešće oboleva od zloćudnih oblika?

- Tiroidni karcinomi se dva do četiri puta češće javlja kod žena, što ukazuje da ženski hormoni mogu imati ulogu u njihovom nastanku. Više obolelih je u područjima gde je deficit unosa joda, izloženost zračenju, dijagnostikuje se češće kod starijih od 60. godina i kod mlađih od 30. Genetika ima ulogu u nastanku medularnog karcinoma jer se on javlja u sklopu genetskih sindroma, kao što je na primer multipla endokrina neoplazija tip 2.

* Da li se kod ovih tumora javljaju metastaze?

- Papilarni i folikularni se najčešće šire limfnim putevima u limfne čvorove na vratu. Mogu da daju metastaze i u plućima i kostima, ali znatno ređe. Folikularni karcinom je skloniji širenju u udaljene organe. Medularni zloćudni tumor zahvata limfne čvorove vrata i metastazira u pluća i jetru.

* Kako se leče kancerogeni tumori?

- Lečenje je uglavnom hirurško. Benigni tumori se operišu kod pacijenata koji su imali terapijsko zračenje vrata, odnosno kada se uoče karakteristične promene koje sugerišu na malignitet, a to je naglo povećanje čvora, fiksiranost za okolno tkivo, karakteristični ultrazvučni znaci, povišene vrednosti tumorskih markera... Operišu se i tumori sa progresivnim rastom nodusa i pojavom smetnji nastalih zbog pritiska. Ukoliko je tumor proširen, ne uklanja se samo štitasta žlezda, već i limfni čvorovi na vratu. Posle nekoliko meseci od operacije, pojedini pacijenti moraju da nastave terapiju zračenja jodom. Da li će i kod koga ona biti primenjena zavisi od prirode tumora i da li je zahvatio limfne čvorove. U svakom slučaju, pacijenti kojima je odstranjena štitasta žlezda, moraju da uzimaju svakodnevno hormonsku terapiju, pošto se hormoni više ne proizvode prirodnim putem. Bitno je znati i to da se pacijenti sa ovom terapijom u većini slučajeva osećaju isto kao i pre operacije.

NAJTEŽI OBLICI

Karcinom tiroidne žlezde najčešće se otkrije u ranom stadijumu i dijagnostikuje pre nego što previše poraste, što je od presudne važnosti za dalji tok lečenja. Pacijenti sa papilarnim i folikularnim karcinomom, kod kojih je bolest otkrivena u ranom stadijumu, nakon operativnog uklanjanja tumora i eventualnog zračenja radioaktivnim jodom, praktično se smatraju izlečenim. U 95 odsto slučajeva nakon toga žive deset godina i duže. Metastaze u limfne čvorove vrata ne utiču značajno na prognozu. Oboleli sa medularnim karcinomom u 70 do 80 odsto slučajeva žive pet godina, a u 50 do 60 procenata deset. Na žalost, anaplastični oblik kao najagresivniji, ne daje mnogo šansi obolelom, tako da polovina pacijenata umire za šest meseci - naglašava dr Kiković.



Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Tokutokate

03.10.2016. 16:26

Ja sam primetio da imam nesto nalik na cvorice,ali ne pravi mi promuklost i ne ometa mi gutanje.Sta da radim?Jel i muskarci mogu da dobiju bolest stitne zlezde?